☁️

Prolazile su noći i noći,ali ja nikako nisam uspeo da vidim lice devojke. Osećao sam iscrpljeno kako fizički tako i mentalno. I nakon bezbroj neuspešnih pokušaja,imao sam posledica sa spavanjem. Nikako nisam mogao da zaspim i to me je dovelo do insomnie. Zoru sam čekao gledajući kroz prozor kad već nisam mogao da zaspim. Oči su mi bile natečene,glava me je neprestano bolela i bio sam nemoćan da radim najobičnije fizičke aktivnosti.

Sve češće sam odlazio na plažu kako bih ponovo stekao mir i spokoj,te nekako povratio snagu i volju samo barem malo. Kako je vreme prolazilo vetar je postajao sve hladniji,ali to mi nije smetalo. Mesec mi se činio previše svetlim u prethodnih nekoliko noći. Njegov sjaj ne samo da je mogao Busan da obasja nego ceo južni deo poluostrva. Sklupčao sam se obavijajući ruke oko kolena.

Osetih nečiji hladan dodir na leđima pri čemu sam se naježio od glave do pete. To je bila Ejč.

"Odkud ti ovde?" bio sam začuđen njenom pojavom jer je kafić odavno bio zatvoren

"Mislim da bi ipak ja to tebe trebalo da pitam. Ja sam zaboravile neke sitnice u kafiću." sela je pored mene gledajući profil mog lica dok sam ja zurio u prazno.

"Ejč,ne znam šta da radim više...Izgubljen sam."

"Šta se desilo?Jesi li uspeo da sanjaš lucidno?" sad sam već bio na ivici plača. Pokušavao sam da ne uradim to,ali bilo je jače od mene. Jedna suza je skliznula niz oko,te sam brzo obrisao kako Ejč ne bi videla.

"Jimine?Jesi li?" klimnuo sam glavom. Spremao sam se da joj odgovorim,ali prvu reč koju sam nameravao da izgovorim prekinuo je jecaj i suze su same krenule. Ovog puta sam pustio i nekontrosilano sam plakao. Plakao sam od umora i zbrke koja se nalazila u mojoj glavi i moje preterane upotrnosti da otkrijem nešto što je definitivno jače od mene i nad čim nemam apsolutnu kontrolu. Ne spavam,samim tim ne mogu više nju da gledam u snovima i ne znam šta bi mi sad poručila. Ejč me je privila uz sebe spuštajući moju glavu na njeno rame.

"Biće sve u redu." to stereotipno ponavljanje. Nikom nikad nije pomoglo jer ne znamo da li će biti sve u redu. Isplakao sam se kvaseći rukav njene majice. Rukom mi je prolazila kroz kosu.

"Preopterećen si. Duša ti je nemirna. Da nisi tako uporan mali Jimin ništa se od ovog ne bi desilo." moje usne su formirale mali osmeh koliko god je to bilo moguće.

Sedeli smo tako na plaži u tišini i pod sjajem Meseca. Regulisao sam svoje disanje i emocije i bio sam spreman da se izvučem iz njenog zagrljaja. Mada,trenutak je bio previše lep da bi ga na pola prekinuo. Tako da sam ostali neko vreme dok stvarno nije zahladnelo.

"Nisi uzela stvari koje si zaboravila."

"Mogu da sačekaju. Ti si bitniji." ustala je i pružila mi je ruke kako bi mi pomogla.

"Ispratiću te do kuće." rekao sam krenuvši ka njenom pravcu

"Ne! Ovog puta ću ja tebe." i na putu ispričao sam joj sve detaljno šta mi se dešavalo pretodnih nekoliko noći. Da sam svaki put uspeo da iskontrolišem,da se to završilo neuspešno,te izvadio poslednji atom moje snage.

"Mislim da imam rešenje za tvoj problem."

"A to je?"

"Pa,malo je glupo,ali to se već neko vreme vuče u mom porodičnom stablu i kažu da deluje.A to znači da bi trebala biti sve vreme pored tebe." prema njenim rečima shvatio sam da će bukvalno biti pored mene dok spavam. Ili bolje reći,provesti celu noć sa mnom. Situacija je već bila dovoljno neprijatna,ali očajnički mi je potrebna pomoć. Rukom sam pokazao ka ulazu i time joj dao znak da uđe.

"Neću gledati." bila mi je okrenuta leđima dok sam se presvlačio. Legao sam,a ona je na sela na ivicu kreveta pored mene.

"Mislim da ne bi trebalo još uvek da radimo ovo. Previše je ra..."dala mi je znak prstom da ćutim i to sam uradio.

"Što pre završimo sa ovim,biće manje nelagodno i tebi i meni.A i potrebna ti je pomoć."

Kažiprstom je napravila krug na mom licu dok je pričala sebi nešto u bradu. Nakon par krugova ostavila je nežan poljubac na mom čelu od čega sam se naježio.

"Spavaj,Jimine."

Par trenutaka sam gledao u Ejč dok moji kapci nisu krenuli sami od sebe da se sklapaju. Uskladio sam disanje i zaspao.

Prvo što sam video,konačno nakon dugih ne prospavanih noći,bila je Ejč kako naslonjena na svoju ruku spava pored mene.