☁️

U suštini,uvek sam bio povučen momak koji uživa u samoći. Doživeo sam par razočarenja kroz svoje srednjškolsko doba i verovatno je to objašnjenje. Jedini pravi prijatelj,koji me je uglavnom i izvlačio iz tih nezgoda,jeste Taehyung. Pokazao mi je nam je u životu potreban neko jer ne možemo ipak sve sami kao što sam ja mislio. Takođe,nikada nisam smatrao da sam preterano privlačan. Znam da je bilo i tu su neke devojke kojima sam se svideo. Uglavnom,stidljiv sam i povučen momak.

Razmišljao sam o devojci iz sna koliko i o crtežima pokušavajući da nađem vezu između toga. Trebali su mi odgovori. Ko je ona,zašto ne mogu da joj vidim lice i zašto me,na neki način,teši? Zašto se uopšte stvorila u mojoj glavi u isto vreme kad i crteži?

Taehyung je sve gledao sa nekog naučnog aspekta,da ne kažem metafizičkog. Čudio sam odakle mu sve te ideje padaju na pamet kad je činjenica da sam ja bio bolji učenik od njega. Pomislio je devojka iz mojih snova duboko usađena u moju podsvest,te ni on ne zna kako je tu dospela. Ali otkriće. Tako je rekao. Nekako mi je sve to bilo simpatično jer se trudio,te sam mu prepustio da eksperimentiše i u vezi toga.

Uputio sam ka kafiću kako bi pročitao knjigu o snovima koju je Taehyung uzeo iz biblioteke. Pre svega,čudio sam se odakle mu članska karta,a siguran sam da tu nema to što bi mi pomoglo. Ali nisam hteo da razočaram Taehyungov naučni duh,te sam ipak rešio malo da pročitam. Seo sam na uobičajeno mesto i otvorio prvu stranicu. Očekivao sam već skuvanu kafu od Seohyun. Kada sam se već spremao da naručim,Ejč mi je prinela stolu.

"Izvoli. Seohyun mi je rekla kakvu voliš. Možda nije kao njena,ali potrudila sam se da je napravim." spuštala je pažljivo šoljicu sa obilje pene na vrhu. Tresla se pod uticajem njene nemirne ruke,te sam joj pridržio pri spuštanju. Ruke su joj bile iznenađujuće hladne.

"Zašto si sam? I još čitaš knjigu.Stvarno?" osmehnuo sam se na njen komentar. Sela je na stolicu naspram mene podignuvši koricu.

"Snovi?Teško je odrediti šta nam podsvest kakve poruke nam podsvest šalje preko snova.Ljudi su umirali pokušavajući da kontrolišu svoju podsvest." nakrivio sam glavu na ovo što mi je upravo rekla.

"Čekaj,to znači da bi umro kad bi pokušao da kontrolišem san?"

"Ne,kontrolisanje sna se zove lucidno sanjanje.Postoje razne tehnike za isto.Samo molim te,ne pokušavaj isto to sa podsvesti." zakikotali smo se oboje. Njena srebrna kosa je danas podignuta u punđu,a oči su joj još svetlije no inače pod dnevnom svetlošću. Kotrljala je prste jedan o drugi kako bi ih ugrejala. Lepa je devojka,nema sumnje.

"Nisi mi rekao zašto si sam. Momak kao ti bi trebalo da bude stalno u društvu." upitno sam je pogledao.Znači,ljudi stvarno primećuju da sam često sam ovde.

"O,ma daj. Da znaš koliko bi devojaka htelo da bude na mom mestu.Osvrni se." pogledao sam sve u krug kafića. Većina ženskih pogleda su bili uprti ka našem stolu,a po kako gde neke su šaputale jedna drugoj na uvo. Iskren da budem,nikad nisam primećivao to. I nikad nisam primetio da je moje prisustvo zainteresovale druge,osim Seohyun.

"Ne mogu da verujem. Čudan si ti. Previše si pogubljen u svojim mislima." vrtela je pramen kose koji se izmigoljio iz lepo nameštene punđe.Zbunjeno sam je gledao.

"O čemu ti govoriš?"

"Govorim o tome da bi verovatno većina devojaka htelo ponosno da kaže da im je dečko Park Jimin." čekaj,šta?Zar je stvarno moguće to što mi je sad rekla?

"Bolje da krenem. Imam mušterije,a i ne želim da budem meta ovde prisutnih devojaka. Pričaćemo posle." namignula mi je i ustala. Pratio sam je pogledom do šanka. Nisam mogao da poverujem u ono što je rekla. I da li je bila u pravu za ono da sam previše izgubljen u svojim mislima.

☁️ ☁️ ☁️

"Trebalo je da mi veruješ.I vidiš da te sa razlogom zovem lepi princ jer si stvarno dostojan te titule. Zaljubila bih se u tebe,ali prepustiću te nekoj koja je stvarna." zakikotala se i nastavila da me miluje po kosi.

"Zapravo,već sam ti rekla da ćeš se predati jednoj.Pusti da te srce vodi i ne opiri se." ostavila je nežan poljubac na mom čelu.