☁️

Na plažu Haeundae došao sam kao i uobičajeno ne mareći previše za misterioznog slikara. Mislim da bi ipak bilo besmisleno da ga tražim u masi ljudi jer to može biti bilo ko,ali u svakom slučaju njegova slika bila je lep gest.
Kao i svaki put,posmatrao sam granicu neba i zemlje i kako velika užarena lopta nestaje stvarajući veličanstven prizor.

Svratio sam kod Seoyun i naravno dočekala me je sa širokim osmehom i kafom.Sela je naspram mene.

"Celo veče si sam pa sam pomislila da će ti prijati društvo uz kafu", uputio sam joj blag osmeh,a ona je i dalje imala kez od uva do uva. Većinu vremena smo ćutali zapravo ona je neprestano zurila u mene. Sasvim polako vrhovima svojih prstiju dodirnula je moje i tako dok se nisu malo prepleli. Refleksivno sam povukao ruku.

"Imaš lepe ruke. Male su,ali ipak mislim da su moje manje", zakikotala se i pogledala me je ravno u oči

"Imaš i lepu kosu. I još lepša usta",lagano se kretala ka meni. Povukao sam se pre nego što je uspela da pređe granicu.

"Seoyun,molim te...", stavio sam njene šake u svoje i stavio joj do znanja da to više ne pokušava. Platio sam joj i izašao napolje.

Negde na osamdeset metara od mesta gde sam ja bio pojavila se jedna osoba.Po sićušnoj građi pretpostavio sam da je devojka. Posmatrao kako skida deo po deo svoje odeće. Na sebi nije imala ništa. Ni kupaći. Bila je potpuno gola. Bio sam začuđen,ali i u isto vreme fasciniran. Vezivala je svoju dugu kosu u punđu. Nisam uspeo najbolje da joj vidim lice. Nesvesno sam krenuo ka njoj, malim, sitnim koracima. Pogledala me je preko ramena i brzo ušla u vodu. Priznajem da mi se svidelo ono što sam video. Stajao u nadi da će se vratiti.

Nakon nekog vremena izašla je iz vode. Punđa joj je spala te je cedila mokru kosu. Kao ukopan,nisam znao šta da radim. I dalje je bila previše daleko da bi mogao da registrujem njeno lice. Jedino što sam uspeo da vidim je to kako je stavila prst na usne kao znak da ne progovaram ništa. Brzo sam se okrenuo i pošao.

☁️

Plaža. Mesec je već odavno gospodario nebom. Talasi su bili tihi skoro nečujni. Stojim i čekam da mi se određena ženska figura približi. Polako stavlja ruke oko mog vrata. Osećam njenu hladnu kožu na svojoj i to mi stvara male iglice po celom telu. Njene usne su blizu mom uhu.
"Probudi se,Jimine."

☁️

"Brate,probudi se", Taehyungovo lice. Odkud on ovde?

"Gde sam?" naglo sam ustao i protrljao oči

"Kući."

"Kad si ti došao?"

"Pre pola sata. Pokušavao sam da te probudim nekoliko puta, ali očigledno si me tek sad čuo.Spremio sam nam doručak."

"Jel? Od kad to mi živimo zajedno?"

"Uvek smo u svemu zajedno", ispružio je ruke ka postavljenom stolu sa hranom. Seli smo jedan naspram drugog.

"O,da", stavio je ruku u džep i izvadio mali,savijeni papir, "ovo sam pronašao u tvojoj trenerci."

Otvorio sam papir i srce mi je stalo na trenutak. Ponovo moja slika. Stojim glave podignute ka nebu gde je Mesec na najvišoj tački.

"Šta je toliko zanimljivo tu?"

"Ništa,ništa." vratio sam papir u prvobitno stanje ostavši ga na sto.

Sve mi je pomešano u glavi. Dva crteža. Devojka u snu?