' Ne mogu da verujem da nemaju belu toplu čokoladu. ' gundjala sam i mešala tamnu čokoladnu smešu ispred sebe. Naime, Lena i ja smo se nalazile u kafiću u blizini škole i dok smo čekale da nam se Marija pridruži ja sam se nervirala zbog malog izbora napitaka.

' Mislim da to nije pravi razlog tvog lošeg raspoloženja. ' Lena je slegla ramenima i po običaju bila u pravu.

Uzdahnula sam. Prošlo je tri dana od mog poslednjeg razgovora sa Davidom, i od tada ga nisam videla. Znala sam da je verovatno ljut i da ne želi da me vidi, a ja kao za inat nisam imala pojma šta da uradim da to promenim.

' Hoćeš li mi konačno reći šta se desilo sa Davidom? ' moja najbolja drugarica probudila me je iz misli i toplo me pogledala.

Pokušala sam da se nasmejem, ali znajući koliko me dobro poznaje odustala sam i konačno sa lica skinula masku koju sam nosila danima.

' Nema tu šta mnogo da se priča. Rekla sam mu za čitav dogadjaj, a on je pogrešno shvatio da sam time pokušala da mu kažem da je isti kao Milan i od tada ga nisam videla. ' uzdahnula sam i osetila kamen kako mi pada sa srca.

Pogledala sam zelenooku brinetu ispred sebe. Otvorila je usta, a zatim ih zatvorila i pogledala me kao da pokušava da pročita moja trenutna osećanja.

' Dobro si postupila. ' konačno je izgovorila i time izazvala moje veliko iznenađenje.

Zbunjeno sam je pogledala i namrštila se.

' Sumnjam da je to stvarno pomislio. Verovatno je više ljut na sebe nego na tebe. Daj mu malo vremena. ' pojasnila je i osmehnula mi se ohrabrujuće. To nije bio običan osmeh. To je bio onaj iskren osmeh najbolje drugarice koji ti uvek daje nadu.

Uzvratila sam joj osmeh, kada sam čula škripu vrata i na njima ugledala Mariju.

Nije izgledala baš najbolje. Tamni pramenovi njene talasaste kose padali su joj preko lica, a jakna i kapa bile su prekrivene snegom.

' Mrzim zimu. ' mrzovoljno je rekla i pridružila nam se za stolom.

Klimnula sam glavom davajući joj do znanja da je razumem iako sam zapravo uživala u osećaju hladnoće na obrazima i prizoru pahulja kako se lagano spuštaju na zemlju.

' Šta se tebi desilo? ' Lena se prva usudila da je pita videvši u kakvom se stanju nalazi.

Nije izgledala nimalo bolje nego ja i znala sam o čemu se radi.

' Jovan? ' ipak sam upitala na šta je, kao što sam i očekivala klimnula glavom.

Pogledala sam je u oči i u njima videla tugu i veliki bol. A onda sam shvatila da sam to zapravo ja.

Uzdahnula sam konačno shvativši ono što sam trebala mnogo ranije. ' Znaš da sam ti skoro davala neke savete u vezi njega? Nešto poput ignorisanja kako bi te primetio? ' upitala sam je na šta mi je blagim klimanjem glave dala do znanja da se seća toga.

' Zaboravi na to. ' nastavila sam naglašavajući svaku reč.

Zbunjeno se namršrila, te sam odlučila da nastavim. ' U principu ni ne treba da slušaš savete od nekoga poput mene. Ali ako su greške u ljubavi u pitanju, nema bolje osobe. Ne primenjuj više ništa od onoga što sam ti ranije rekla. Svidja ti se Jovan i ne čekaj da ode. Reci mu to. ' dala sam joj najbolji savet koji sam umela.

Videlo se da je povredjena i znala sam da sam ja za to zaslužna.

Ne samo da sam svojim glupim ' pravilima u ljubavi ' pokopavala sebe, nego i Mariju, a nisam shvatala da ona ne postoje i da su samo ona zaslužna za svu moju bol.

Prava ljubav nije princ na belom konju. Nije ni osoba koja uvek načini prvi korak, ili koja ti govori slatke reči.

Prava ljubav je osoba koja greši, ima mane i nije savršena.  Ali te voli i samo u njenoj blizini se osećaš kao da bi tu mogao da ostaneš zauvek. Osećaš se sigurno i voljeno jer znaš da bi ta osoba učinila sve za tebe. A i ti bi za nju.

Pa ipak, ja to nisam uspela da primetim na vreme. Želela sam ljubav iz priče, a nisam shvatala da se naša priča upravo proživljava i da svaka naredna stranica može da bude ona poslednja.

Tužno sam se osmehnula. ' Ljubav je prolazna stvar. Ne dopusti da ti ode. '

Osetila sam Lenin pogled na sebi. Znala sam da je zabekeznuta zbog mog monologa, verovatno jer nikad nisam bila dobra u savetovanju.

Uvek sam tražila pomoć od drugih, a trebala sam da slušam samo svoje srce. Nažalost, za mene je bilo kasno.

' Ali već sam mu rekla da ne želim više da razgovaram s njim. ' Marija je tužno rekla i zabila lice u šake. Nisam mogla da je gledam takvu, a griža savest koja mi je govorila da sam ja zaslužna sa njeno trenutno stanje samo me je dodatno uništavala.

Uzdahnula sam. ' Kada? ' upitala sam se moleći se u sebi da kaže ' danas '.

' Pre tri dana. ' uputila mi je tužan pogled koji me je slomio.

Osetila sam krivicu kako me probada.

' Svaka čast Ana. Ne samo da si sebi uništila ljubavni život, nego i svojoj drugarici. ' 

Svakom narednom sekundom sve sam više klonula duhom, a onda sam odjednom osetila nešto poput nade. 

Hitro sam ustala. Neću dozvoliti da se i njena ljubavna priča završi kao moja.

 ' Idemo. ' rekla sam Mariji na šta me je ona zajedno sa Lenom čudno pogledala. Nije se pomerila.

Osetila sam ogromnu paniku shvatajući da svaki trenutak može a bude od značaja.

' Hajde. ' požurivala sam je. ' Naćićemo Jovana i razgovaraćeš sa njim. ' pojasnila sam primetivši njen začudjen izraz lica.

Još uvek se nije pomerila. Znala sam da to želi da uradi, ali da se taj osećaj meša sa dozom straha. 

Otvorila je usta kako bi smislila neki izgovor da to izbegne, ali sam je prekinula: ' Ni ne pokušavaj. Krećemo. ' strogo sam rekla znajući da je to baš ono što joj je potrebno. Prijatelj koji joj neće dopustiti da odustane.

Ohrabrujuće sam joj se osmehnjula.

Na par trenutaka je oklevala, a zatim je konačno ustala i u isto vreme prevrnula očima. Nasmejala sam se u sebi. 

Pogledala sam Lenu očekujući da i ona krene sa nama, ali to se nije dešavalo.

' Krenite vi. Stićiću vas. ' objasnila je uočivši moj pogled. Slegnula sam ramenima i hitro se okrenula kako bih krenula, kada sam osetila da sam udarila u nekoga.

Podigla sam pogled i susrela se sa parom plavih očiju. ' Hej. ' 

A/N

Pa, novi nastavak je tu. Izvinjavam se što ga nije bilo nedelju dana, jer sam se u poslednje vreme trudila da nastavke izbacujem na pet-šest dana, ali juče sam putovala a i u ovom nastavku trudila sam se da opisima dočaram Anina osećanja i nadam se da sam bar približno to uspela.

Uglavnom, zadovoljna sam ovim nastavkom, jer mislim da se bar malo primećuje moj napredak u pisanju, ali zanima me i šta vi mislite. Želim još samo da kažem da su ostala dva nastavka do kraja ove priče, odnosno još sledeći i potom epilog, te bih volela ako biste ostavili komentar, a mi se čujemo uskoro.

Voli vas Lana <3