' I... Šta mislite? ' Marija je izašla iz kabine u zelenoj haljini.

Zavrtela se u krug pred ogledalom. Ona, Lena i ja upravo se nalazimo u radnji gde Marija traži haljinu koju bi mogla da obuče za proslavu rodjendana svoje rodjake.

Elena je kritički pogleda. ' Možda bi ti ova bolje stajala. ' pokaza na žutu.

Složim se, te brineta ponovo udje u kabinu.

' Pa, jesi li malo popričala sa Davidom? ' moja, pomalo naporna najbolja drugarica opet započe istu temu.

Zakolutala sam očima.

' On mi se ne svidja! ' naglasila sam svaku reč.

' Pričaj šta hoćeš, ' široko se osmehnula, ' jer ja znam istinu. ' namigne mi.

Nakon otprilike pola sata, tokom kojih sam poželela da umrem, jer je Elena tvrdoglava kao mazga, Marija se napokon odlučila za ružičastu haljinu.

' I dalje mislim da si trebala da uzmeš žutu. ' Lena je gundjala dok smo šetale centrom grada.

Marija zakoluta očima.

' Nisi u pravu. '

' Molim? ' moja najbolja drugarica pogledala je brinetu besno.

' Možemo li da promenimo temu? ' iznervirano sam upitala. Bilo je toliko dosadno slušajući njihovu raspravu da sam čak u jednom trenutku pomislila da odem na utakmicu na koju me je Jovan pozvao.

Na svu sreću, brzo sam povratila zdrav razum i odbacila tu misao.

' Može. ' moja najbolja drugarica široko se osmehnula.

O ne.

' Zašto nam onda ne bi objasnila šta se dešava izmedju tebe i Davida? '

Okrenula sam se ka brineti pored nas.

' Zaista, Marija, gde ti je bila pamet? Žuta haljina savršeno se uklapala uz tvoj tamniji ten! ' kritički sam je pogledala.

Podigla je obrve. ' Ne menjaj temu. ' rekla je, a zatim me okrenula ka Leni.

' Pa? ' rekle su u isto vreme.

' Šta pa? ' nervozno sam se smešila. Nemojte me pogrešno shvatiti, ne krijem ja ništa od njih, ali njihovi pogledi me ubijaju.

' Da li misliš da je lep? ' upitala me je Lena.

' Da, pretpostavljam? ' odgovorila sam zbunjeno. Pogledale su me zadovoljno.

' Da li ti je simpatičan? ' Marija mi je postavila novo pitanje.

' Da. ' duboko sam uzdahnula.

Ovo ne vodi nikuda.

' Svidja li ti se? ' pitale su u isto vreme i prišle mi.

' Da. ' čekaj, šta?

Počele su da viču i skaču.

' Ne, ne svidja mi se! ' uzvuknula sam, ali izignorisale su me, i nastavile da se glupiraju.

' Samo sam se zbunila! ' branila sam se.

' Draga, sve ovo vreme si se zbunjivala... ' počela je Marija.

' ... A sada si konačno priznala istinu! ' svojim piskavim glasom Elena je završila rečenicu.

Shvativši da neću promeniti njihovo mišljenje, preokrenula sam očima.

' Hoćemo li da nastavimo da šetamo, ili ćemo stajati nasred ulice? ' upitala sam hladno i stavila ruke u džepove.

Moje prazne džepove.

' Ana, šta je bilo? ' upitala je Lena koja je primetila moj zabrinut izraz lica.

' Nema mi telefona. ' promucala sam, a zatim još jednom uspaničeno pretražila sve svoje džepove.

' Da ti nije u rancu? ' Marija je pokušala da pomogne.

Odmahnula sam glavom. ' Nikad ga ne držim tu. ' odgovorila sam, ali sam ipak proverila i medju knjigama. Medjutim, nigde ga nije bilo.

' Svejedno je bio strar. ' moja najbolja drugarica me je tešila, ali bezuspešno.

' U tome i jeste poenta. Tu su mi sve slike, poruke i kontakti. Moram da ga nadjem. '

' Hajde da se vratimo u pizzeriju i radnju u kojoj je Marija kupila haljinu. Sigurno ćemo ga naći. ' Lena je pokušala da me oraspoloži.

( ... )

' U redu, hvala Vam. ' Marija  se zahvalila, te smo sve tri izašle iz pizzerije. Pretražile smo čitav centar grada, a od mog telefona još uvek ni traga ni glasa.

' Šta sad da radimo? ' tužno sam udahnula i sela na malu klupicu.

' Ana, ' počela je Lena, ' rado bih tipomogla da nadješ telefon ali već je kasno, a treba da idem kod tetke na večeru. '

' A meni uskoro počinje trening. ' Marija je tiho dodala. ' Ne ljutiš se? '

Blago sam se osmehnula. ' Naravno da ne. Idite vi. Pogledaću još u školi, a onda i ja moram da se vratim kući. '

Zagrlile smo se. ' Srećno! ' rekle su u isto vreme, a zatim se okrenule i uskoro nestale u daljini.

Brzim koracima krenula sam ka gimnaziji.

' Hajde Ana, misli pozitivno. Taj telefon ionako je star. Niko ti ga ne bi uzeo. Naći ćeš ga. ' uveravala sam samu sebe u nešto u šta sam i sama sumnjala.

' Kada sam se nakon desetak minuita našla ispred kabineta za hemiju, gde sam danas imala poslednji čas, duboko sam udahnula znajući da mi je ovo poslednja nada.

Nekoliko puta sam pokucala, a zatim otvorila vrata.

' Da? ' starija žena crvene kose koju nikada ranije nisam videla gledala me je. Da nisam pogrešila kabinet? Pogledala sam na vrata medjutim velikim crnim slovima pisalo je ' HEMIJA '.

' Glupačo, pa u drugoj si smeni! ' napokon sam shvatila i udarila sebe po glavi. Shvativši da me profesorka, kao i svi učenici gledaju, nervozno sam se nasmešila. ' Dobar dan, izvinite što prekidam čas. Da li je ovde možda ostao neki telefon? '

Žena je klimnula glavom i pružila mi beli telefon sa roze priveskom. ' Hvala vam puno! ' zahvalila sam se, a zatim istrčala iz učionice.

Sa velikim osmehom na licu krenula sam ka izlazu iz škole, kada me je dobro poznat ženski glas zaustavio.

' Ana, da li bi molim te mogla da mi pomogneš? ' direktorka me je upitala. Još od kada sam se pre dve godine priključila timu protiv nasilja, ova žena me obožava.

Nemajući srca da joj kažem ' ne ' klimnula sam glavom. ' Naravno, samo da javim mami. ' odgovorila sam i otkucala joj poruku.

' Podji sa mnom. Treba da ukrasiš svečanu salu za sutrašnju proslavu dana škole. Biće tu još jedan momak da ti pomogne. ' ova niska, debeljuškasta brineta pričala je dok je brzo hodala.

Ubrzo smo stigle u salu gde sam ugledala sada već dobro poznate zelene oči i širok osmeh. Odmahnula sam glavom kako bih oterala te misli.

' Ćao. ' doviknuo mi je i nastavio da seče hamer.

' Ćao Davide. ' odgovorila sam. Samo mi je još on falio.

' O, vas dvoje se poznajete. ' Danica, kako se direktorka zvala, zadovoljno se osmehnula, a ja sam klimnula glavom.

Sela sam pored njega. ' Otkud ti ovde? ' upitao me je.

' Došla sam da tražim telefon, a onda me je ona ugledala,i bukvalno dovukla ovde. ' Nasmejali smo se. ' Ti? ' upitala sam.

' Slična situacija, samo sam se ja vraćao sa urtakmice. Ovoj ženi prosto ne možeš reći ne. ' još jednom naš smeh odjeknuo je prostorijom.

' Golupčići, manje priče, više rada. ' Danica nas je opomenula, te sam se malo udaljila od Davida, a zatim uzela makaze i prionula na posao.

A/N

Nastavak je napokon tu. Žao mi je što je kratak, ali mislim da bi sve što bih dodala ovom delu bio višak. Izvinite što nastavka nije dugo bilo, ali prvo mi se pokvario laptop, zatim internet, a onda sam otišla u posetu bolesnom dedi i jednostavno nije bilo vremena za pisanje. Uglavniom, nadam se da vam se dopada ( mada čisto sumnjam ). Ako želite, ostavite vote&comm,
Voli vas Lana ❤️