' Kečap ili majonez možda? ' upitala me je radnica smoreno. Trenutno se nalazim u pizzeriji sa Elenom i Marijom, i po običaju, magijom sam ja naterana da odem po pizzu i suočim se sa dosadnim i neprijatnim radnicima.

' Ne, hvala. ' pristojno odvratim, uzmem tanjire, i uz teškoću stignem do stola gde moje drugarice već uveliko pričaju o novoj sezoni njihove omiljene serije.

' Prave ste zavisnice. ' prevrćem očima.

Odjednom, nastaje tišina i dva para besnih očiju okreću se ka meni.

' Šta si to rekla? ' Elena upita namršteno.

' Rekla sam da ste zavisne od gledanja serija. ' slegnem ramenima. To je bila istina. Ne sećam se vikenda kada sam zvala Elenu na kućni telefon i kada se nije javila njena mama govoreći kako njena ćerka ne može da se javi jer, pogodite šta, gleda seriju. Onda bih joj poslala poruku na mobilni i pitala je može li napolje, a ona bi odgovorila kako je na porodičnom ručku. Nakon toga otpočele bismo svadju, a njeno opravdanje za laganje bilo bi ' Moram da saznam hoće li Amy i Cavin biti zajedno! '.

S druge strane, ne mogu reći da je loš prijatelj. Sa razlogom je već devet godina smatram najboljom drugaricom. U teškim situacijama uvek je bila uz mene. Ona već odavno zna da ako mi nešto hitno treba, jednostavno ću doći kod nje, jer smo udaljene svega nekoliko zgrada. Zato i ne trči svake subote ka dnevnoj sobi kada kućni telefon zazvoni.

' To uopšte nije istina. ' ona odgovara i prekida me u razmišljanju.

' Dokaži. ' gledam je sa jednom podignutom obrvom. Pa, makar pokušavam, ali iskreno za razliku od nje nikada nisam umela to da uradim, pa u glavi već imam sliku svoje presmešne face.

Ona zadržava smeh, ali ubrzo vraća ozbiljan izraz lica. ' Kako? ' upita.

Porazmislim. ' Nemoj da gledaš nijednu seriju, niti bilo koju emisiju na televizoru ili laptopu mesec dana. ' konačno izgovaram.

Ona razgorači oči. ' Mesec dana? ' promuca.

Klimnem glavom.

' Dobro. ' progovori nakon kratke tišine.

' Nećeš uspeti. ' kažem sa osmehom.

' Hoću. '

' Nećeš. '

' Hoću. '

' Nećeš. '

' Hoć- '

' Sakrijte me! ' odjednom čujemo glas pored nas i ugledamo Mariju koja se već u sledećem trenutku našla ispod stola.

Čoveče, potpuno sam zaboravila da je ona ovde.

' Zašto? ' Elena upita savijajući se kako bi mogla da ugleda Marijino potpuno crveno lice.

Za to vreme ja se osvrnem oko sebe i iste sekunde sve mi postane jasno.

Na vratima pizzerije stajao je Jovan, poznat kao jedan od najlepših momaka naše škole. Svaka druga devojka luda je za njim. Elena i ja jedne smo od retkih koje su imune na njegov šarm. Nažalost, izgleda da Marija nije te sreće...

' Jovane! ' viknula sam. Kada me je ugledao osmehnuo se. Znao je sda mi se ne dopada pa smo bili u prilično dobrim odnosima. Prišao je našem stolu.

' Gde si, Ana? Šta ima? ' upitao je uz, kako ga on zove, ' šmekerski ' osmeh. i podigao ruku u vis. Krenula sam da mu bacim pet ali je u tom trenutku sklonio ruku i njom prošao kroz ruku. Oboje smo se glasno nasmejali.

' Skoro si punoletan. Prerasti to. ' rekla sam iz šale. Nisam zaista mislila to. Ovaj dečko zelenih očiju i crne kose bio je savršen ovakav kakav je i po meni, uopšte nije trebao da se menja. Iako je bio godinu dana stariji od mene, poznajemo se još od vrtića i ta mala razlika u godinama nikada nam nije smetala u druženju.

' Inače, ovo su Elena i Marija. ' pokazala sam rukom ka moje dve drugarice shvativši da nas gledaju čudno. Kako i ne bi? Verujem da u tuđim očima izgledamo kao jako visoki petogodišnjaci.

' Jovan. ' prvo je pružio ruku Eleni uz zavodljiv osmeh.

' Ima dečka. ' rekla sam umesto nje. ' Bolje se ne kači s njim, ili će te srolati kao palačinku. ' To je bila istina. Elena je već godinu dana u vezi sa Milošem, dečkom kose i očiju boje čokolade. Iako ide u drugu gimnaziju jako je zaštitnički nastrojen prema njoj te je u poslednje vreme, iz nepoznatog razloga većina lepih momaka izbegava.

Jovan spusti ruku i pokaže ka Mariji. ' S njom smem da razgovaram? ' upita uplašeno a ja klimnem glavom zadržavajući smeh.

Pruži joj ruku i ona je prihvati. ' Marija. ' tiho prozbori i on je pogleda začuđeno. ' Lepo ime... ' kaže te nastadce neprijatna tišina...

' Nisi rekao šta uopšte radiš ovde? ' pitam kako bih započela razgovor a i iz znatiželje.

' Čekam druga, ali kasni već... ' pogleda na ručni sat pa nastavi, ' deset minuta. ' namršti se. Idem da vidim dolazi li uopšte. ' namršti se i krene ka izlazu kucajući nečiji broj.

' Marija, šta je ono bilo' upitam sa osmehom na licu. ' Čudno si se ponašala... '

Lena klimnu glavom. ' I ja sam to primetila. ' namignu. Brineta nas pogleda uplašeno. ' Ove pice će se skroz ohladiti. ' pokuša da promeni temu. Na trenutak se zbunim te pogledam na sto ispred sebe i shvatim da nismo ni počele sa jelom. ' U pravu si. ' uzmem escajg i krenem da jedem, a devojka pored mene odahne sa olakšanjem.

' Nemoj da misliš da si se izvukla. ' promumlam punih usta. ' To što sam gladna ne znači da te ne slušam. ' kažem joj te me ona neodobravajuće pogleda svojim tamnim očima.

' Nemoj da praviš takve grimase već nam odgovori na pitanje. Sviđa li ti se Jovan? ' Elena je upita umesto mene, videvši kako halapljivo trpam hranu u usta. Na trenutak je napravila zgroženu facu ali hej, od jutros nisam jela!

' Ne! ' ona odgovori. ' Samo mi je... lep. ' nervozno se počeša po glavi.

' To je sve? ' upita Lena dižući jednu obrvu kao ja malopre. Međutim, ona nije izgledala smešno.

' Da. ' Marija potvrdi. Znala sam da ne govori istinu. Imala je lažan širok osmeh i oči joj nisu imale sjaj kao ranije. Jedva vidljivo grickala je usnu i nervozno gledala u nokte jedne šake dok je drugom uvrtala pramen svoje tamne kose.

' Lažeš. ' optužila sam je namrgođeno. Nisam bila ljuta, ali morala sam tako da izgledam kako bi mi priznala istinu.

' Ne lažem. '

' Lažeš. '

' Ne lažem. '

' Laže- '

' Ana, možeš li da priđeš na sekund? ' Elena nas je prekinula. Klimnula sam glavom. ' Izvini Marija. ' rekla sam na šta me je samo pogledala onim pogledom ' sve je u redu '.

' Šta je bilo? ' upitala sam Lenu kada sam joj dovoljno prišla.

' Pogledaj ka vratima. ' učinila sam to što mi je rekla i ugledala Jovana napolju k,ako priča sa jednim, moram priznati, jako lepim dečkom. Bio je visok, razbarušene smeđe kose.

' To je on. ' nastavila je moja najbolja drugarica i sve kockice u glavi su mi se složile.

' Pa? ' upitala sam trudeći se da zadržim hladan izraz lica.

' Već sam ti rekla da me taj dečko uopšte ne interesuje. ' pogledala sam je mršteći se.

' Ali on je u potpunosti tvoj tip dečka! ' navaljivala je.

' Ne nije. '

' Jeste. '

' Nije. '

' Čekaj, koji put danas radim ovo? ' pomislim. U razmišljanju me prekide nečija ruka na mom ramenu. Podignem pogled i ugledam Jovana sa dečkom o kom smo Lena i ja do malopre raspravljale.

' Možete li svađu da ostavite za kasnije? ' upitao je kros smeh.

Preokrenula sam očima. ' Ne svađamo se. ' prkosno sam rekla.

' Nego? ' podigao je jednu, a spustio drugu obrvu. Zašto svi sem mene znaju to da rade?!

' Samo se raspravljamo. ' nasmešila sam se.

' A to kao nije isto? ' pogledao me je.

' Nije. ' osmeh mi je postao još veći. Znajući da neću da odustanem, Jovan je udahnuo. ' Svejedno. Ovo je David. ' glavom je pokazao na visokog, plavookog momka koji je sve vreme stajao pored njega i mirno slušao našu raspravu. ' Ana. ' pružila sam mu ruku. Prihvatio ju je i naši pogledi se susretoše. Na trenutak se izgubim, ali brzo povratim svest te izvučem svoju šaku iz njegove.

' Ovo je Elena ', Jovan pokaza po mojoj najboljoj drugarici, ' ali ona ima previše zaštitnički nastrojenog dečka, pa joj polje ne prilazi na manjoj udaljenosti od dva metra. Svi se nasmejemo, te se i Marija upozna sa Davidom.

' Pa, ' poče Lena sa širokim osmehom i ja odmah shvatim da nešto smera, ' pošto nema više slobodnih stolova, zašto nam se ne bi pridružili? '

Osvrnem se oko sebe i shvatim da govori istinu, te ne prigovorim ništa, iako mi je tanušan glasić u mojoj glavi govorio da uradim to.

' Što da ne? ' David prihvati, a za njim i Jovan, te se uskoro svi nadjosmo za stolom.

' Ti ideš sa Anom u odeljenje? ' Jovan je započeo razgovor sa Marijom, a ja im se, ne želeći da ih prekidam, nisam pridružila. Htedoh da započnem razgovor sa Lenom, ali ona, kao da je pročitala moje misli ode u toalet, te me primora da započnem razgovor sa Davidom. Naši pogledi ponovo se sretnu te kako bih prekinula tišinu pitam ' Ti i Jovan se dugo poznajete? '. Iako me to, iskreno nimalo nije zannimalo, više nisam mogla da podnesem neprijatnu atmosferu oko nas.

' Da, najbolji smo drugovi od prvog razreda. Pričao mi je o tebi. ' nervozno se nasmešio. Shvatam da ni njemu nije ništa zanimljiviji ovaj razgovor, te setivši se Jovanove priče o njemu i njegovom najboljem prijatelju kada su nalepili lepak na stolicu profesorki hemije samo odgovaram ' I ja sam dosta toga čula o tebi.'

' Kao na primer? ' pitao je kroz osmeh. Nasmejala sa,m se.

' Ništa specijalno. Uglavnom da stalno praviš haos po školi. ' slegnula sam ramenima, a on me je začuđeno pogledao.

' To nije istina. ' trudio se da ostane ozbiljan što se videlo po njegovom smešnom izrazu lica.

' Znači nisi lepio profesorima lepak po stolicama, napravio rupu na zidu zamenika direktora i kroz nju šaputao neke gluposti kako bi ga uplašio, za jednu noć okrečio sve prozore na prvom i drugom spratu škole u zeleno, isekao konjski rep profesoru likovnog... ' počela sam da nabrajam sve Davidove smicalice o kojima mi je Jovan pričao, na šta je visoki momakpored mene prasnuo u smeh.

' Možda ponekad umem da uradim nešto što pomalo krši pravila škole. ' nasmešio se na šta sam ja uzvratila osmehom. Neko vreme samo smo se gledali. Ne znam koliko je prošlo sekundi ili minuta... Izgubila sam se u njegovim očima... Jedino čega se sećam da je odjednom spustio pogled ka ručnom satu.

' Jovane, kasnimo. ' rekao je, te smo oboje skrenuli pogled ka našem zajedničkom najboljem prijatelju čija je jedna ruka bila obavijena oko Marijinog vrata. Šta se to desilo? Shvativši da ih gledamo njih dvoje odaljili su se jedno od drugog crvenih obraza.

' Trebalo bi da krenemo. ' ponovio je David . ' Utakmica počinje za pola sata. '

Jovan klimnu glavom te nespretno ustade. U tom trenutku pojavila se Lena na koju sam potpuno zaboravila.

' Već idete? ' upitala je tužno. Obojica su klimnula glavom. ' Igramo utakmicu za pola sata. Hoćete da dođete da nas gledate? ' ponudili su. Elena zausti da pristane, ali ja je prekinem.

' Možda neki drugi put. Idemo u kupovinu. ' lagala sam. Nisam više mogla da podnesem njegovu blizinu, ni sama ne znam zašto.

' Pa ona, vidimo se uskoro. ' rekla je Marija, koja je izgleda delila mišljenje sa mnom.

' Vidimo se. ' rekao je Jovan i rukovao se sa Marijom i Elenom dok je mene čvrsto zagrlio, a onda mi je ruku pružio i smedjokosi momak svetlih očiju.

' Nadam se da ćemo se ponovo videti. ' osmehnuo se.

' Takođe. ' prihvatila sam njegovu šaku.

Još jednom se nasmešio, a potom je rekao: ' I da, imam zelene oči. ' namignuo mi je na šta sam stala kao ukipljena, i skrenula pogled ka mojoj najboljoj drugarici koja mi se samo nevino nasmešila. Udahnula sam. Ta devojka...

A/N

Pa, kao što sam i obećala, nastavak je tu. Mislim da je ipak malo bolji od prethodnog, ali šta vi mislite?

Uglavnom, Ana i David su se upoznali, te od sledećeg sdela počinje prava radnja priče... Iskreno se nadam da ćete ostati uz mene... Takodje, imam jedno pitanje. Koliko biste voleli da ova priča ima nastavaka, s obzirom na to da je short story?

Kada smo već kod toga, neki od vas znaju da je ova priča osvojila prevo mesto na BWWA u svom žanru. Prosto ne mogu da verujem... Hvala svima koji su glasali! Ovaj deo posvećujem vama i nadam se da vas nisam razočarala!

Sledeći nastavak ide uskoro.

Voli vas Lana <3