' ... Nemojte posle u maju da se probudite i tražite da popravljate ocene ako se niste trudili od početka polugodišta. Učite redovno, ne izbegavajte časove... ' nastavnica matematike pametuje već pola sata.

Naime, počelo je drugo polugodište ove školske godine a kako je tek prva nedelja nastavnici ništa ne predaju na časovima već nam dosadjuju govoreći nam istu priču kao i uvek. Ona podrazumeva to da moramo redovno da učimo, budemo mirni i trudimo se i svi ćemo imati dobre ocene.

U prevodu ' vi nemojte da mi pravite probleme na časovima, a ja ću vama zaključiti ocene koje ja želim. '.

Na početku slušanje te ' životne lekcije za sve tinejdžere ' još i može da se podnese, ali u ovom trenutku radije bih učila o trigonometrijskim funkcijama.

Duboko uzdišem i skrećem pogled ka prozoru koji se nalazi tik uz moju glavu. Vetar njiše slabašne grane drveta prekrivene snegom dok sitne pahuljice lagano padaju na zemlju.

' One makar ne moraju da budu u ovoj zagušljivoj učionici. ' mrzovoljno pomislim misleći na snežne pahulje i u tom trenutku moje misli prekida zvono.

Protrljam oči pokušavajući da se razbudim. Stavljam ranac na ledja, te se laganim koracima zapućujem ka mojoj najboljoj drugarici Eleni, koja sedi nekoliko mesta udaljena od mene.

' Ovo je bilo nepodnošljivo. ' kaže mi misleći na ' divno i poučno ' predavanje profesorke Andrić koje smo bile primorane da slušamo do pre par sekundi.

' Slažem se. ' odgovaram prevrćući očima. ' Ali s vedrije strane, sada imamo odmor od pet minuta, i nakon njega sledi poslednji čas posle kog smo napokon slobodne. ' nasmejala sam se dok su Leni, kako sam je često zvala, oči zablistale od sreće.

Krenule smo ka izlazu i zaputili se ka kabinetu za hemiju, gde je trebao da se održi sledeći čas.

' Žuriš li kući posle škole? Mislila sam da svratimo u neki kafić ili malo da prošetamo. Dugo nismo održale jednu ' trač ' partiju. ' predložila je uz osmeh.

Stala sam i razmislila. ' Mislila sam da kući gledam seriju, ali kada razmislim šetnja posle škole bi mi prijala. ' veselo sam odgovorila.

' Sjajno. Hajde sada da se dogovorimo gde ćemo da šetamo, kako bih imala bar neki razlog da preživim još jedan predugačak govor danas. ' rekla je i udahnula vazduh na šta sam ja zakolutala očima.

' Ne razumem zašto nam uopšte pričaju to, kada sve rečenice već znamo napamet. ' požalila sam se.

' Ni ja.  Jesi li čula da nam hemiju više neće predavati ona veštica Gordana, već da dolazi nova profesorka. Preostaje nam samo da se nadamo da je manje zla od prethodne. ' saopštila mi je uz tužan osmeh.

Začudjeno sam je pogledala

' Nisam znala da Lukićeva ide u penziju. ' to je bila istina. Gospodja Gordana bila je stara ali nisam ni pomišljala da će otići iz ove škole pre nego što je završim. S druge strane, ne mogu reći da mi je to smetalo. Volela sam hemiju, ali ne i profesorku koja mi je predaje. Nadam se da će to od sada biti drugačije.

Ušla sam u kabinet i krenula ka svom mestu.

' Ko kaže da ide u penziju? ' Lena je uzviknula. ' Samo ne želi više da predaje našem odeljenju jer smo, kako ona kaže ' nemogući '. '

Prigušila sam smeh. To je bila istina. Naše odeljenje nije bilo jedno od onih ' mirnih i tihih '. Naprotiv, često smo upadali u nevolje, ali smo se ipak držali zajedno.

U tom trenutku začulo se zvono pa sam ubrzala korak i sela na mesto, bacajući ranac i jaknu na mesto pored mene.

Tu inače sedi moj drug Marko, ali se prehladio, pa nije došao u školu.

Zavidim mu. Sigurno sada gleda neku od naših omiljenih krimi-serija dok sam ja zarobljena u ovoj velikoj zgradi.

Odjednom, čulo se otvaranje vrata i prekinulo me u razmišljanju. Pogledala sam u njihovom pravcu i ugledala mladu ženu kose podignute u rep, i suknje do kolena. Imala je blag, ali u isto vreme i strog izraz lica.

' Dobar dan. ' rekli smo svi na šta nam je ona odgovorila isto.

' Zovem se Jelena Dikić, i u ovom polugodištu biću vaša nastavnica hemije. ' predstavila se.

' Čula sam da ste nemirni ali ne delujete tako. Nadam se da ćemo se lepo slagati. ' blago nam se osmehnula.

Pogledledom sam prešla preko učionice i videla nekoliko momaka kako se smeju. ' Jadna žena, ne zna u šta se uplela. ' pomislila sam ali ipak nisam rekla ništa.

' Sada ću vas prozvati po dnevniku kako bismo se bolje upoznali. Kada pročitam vaše ime ustanite. Ne obećavam da ću vas odmah sve zapamtiti, ali vremenom hoću. ' svi smo klimnuli glavama.

' Miloš Aleksić '

Dečko plavih očiju i svetlo smedje kose podigao se sa stolice. Ukratko se predstavio i seo.

Profesorka Jelena nastavila je da čita imena. Kada je došla do mog imena ustala sam.

' Zovem se Ana Kostić, imam sedamnaest godina, i do sada sam uvek imala odlične ocene iz hemije. ' kratko sam rekla.

' Lepo. ' Dikićeva je nezainteresovano promumlala i nastavila da okreće stranice dnevnika.

Predosedila sam da će uskoro krenuti da priča potpuno nevažne stvari o školi i njenom predmetu pa sam zatvorila oči i naslonila glavu na sto.

Osećam drmanje stolice.

' Ana. Ana. ' čujem glas svoje drugarice Katarine koja sedi iza mene. ' Budi se, izgleda da si zaspala. '

Otvaram oči i gledam oko sebe. Vidim gomilu tinejdžera kako izlazi iz učionice te iste sekunde ustajem.

' Hej spavalice. ' Lena mi kaže kroz smeh. ' Malo si čupava. '

Pogledam je zbunjeno te shvatim da priča o mojoj kosi.

Kako u kabinetu za hemiju postoji ogledalo, umorno prilazim ka njemu i ugledam čupavu devojku, čije obraze ' krase ' ogromni podočnjaci.

Dok jednom rukom bezuspešno pokušavam da raščešljam kosu, drugom nameštam ukosnicu a iza mene prolazi gomilu četvrtaka koji sledeći imaju čas kod nove profesorke.

Medjutim, izgleda da prsti danas nisu na mojoj strani.

Prepliću se, i ukosnica mi ispada iz ruke.

' Hajde, požuri, završi će se odmor. ' Lena me ubrzava dok se okrećem oko sebe.

U tom trenutku, ugledam srebrnu savijenu žicu pored nečijih crnih patika, a trenutak kasnije i veliku šaku kako je diže.

' Pretpostavljam da je ovo tvoje. '

' Hvala. ' promumlam i grabim svoj ' dragoceni ' ukras za kosu ni ne podignuvši pogled pa istrčim iz učionice.

( ... )

' U redu, hoćeš li mi napokon reći šta je bilo ono u učionici? ' moja najbolja drugarica me ispituje.

Šetamo centrom grada pijući tople čokolade dok razgledamo izgloge, ali izgleda da je plavuši pored mene zanimljivije da mi dosadjuje nego isprobava garderobu.

Duboko udišem.

' Elena, ' počinjem koristeći njeno pravo ime, ' poslednji put ti kažem, ništa se nije desilo. Neki četvrtak, kom nisam ni videla lice, podigao mi je ukosnicu s poda zato što se nalazila pored njegovih nogu! '

Ona prevrće očima. ' Visok četvrtak. I ima plave oči. ' govori značajno podsećajući me da mi se upravo takvi momci najviše dopadaju.

' Nisam mu videla oči. ' branim se.

' Ali zar nisi osetila nikakve leptiriće u stomaku? '

Ova devojka ne odustaje.

' Ne nisam. Znaš da više ne verujem u ljubav na prvi pogled. Možemo li sada da se posvetimo čizmama. ' upitam iznervirano.

' U redu. ' kaže a zatim tiše doda, ' Moraš da predješ preko dogadjaja od pre dve godine. '

Pravim se da je nisam čula, ali osećam suze pri samom pomenu na onaj osećaj.

Ipak, odmahujem glavom i teram suze, te Lena započinje priču o groznom oblačenju profesorke istorije.

Smejemo se i šetamo pa ubrzo zaboravljam na sve grozne dogadjaje proteklih godina.

' Ana. ' odjednom čujem svoje ime.

' Ana. ' sada već krećem da se osvrćem oko sebe.

' Jel ono Marija? ' upita me Elena i pokaže prstom ka figuri u daljini.

Ugledamo ridjokosu devojku crvenih obraza kako trči ka nama.

' Napokon sam vas stigla. Trčim već dobrih pet minuta. ' zadihano govori.

' Krenule smo na picu, želiš li s nama? ' upitam je.

Ona je bila jedna od povučenih devojaka, pa bez obzira na sve njene vrline nije imala mnogo prijatelja.

Bilo mi ju je žao, pa sam se trudila da se što češće družim s njom.

Njeno lice se ozarilo.

' Zaista? ' upitala je sa osmehom na licu. ' Ako želite vas dve same da budete ne bih da smetam- '

' Ne smetaš. ' Elena ju je prekinula sa osmehom na licu.

Marija nas je snažno zagrila.

' Hvala vam puno! ' rekla je, a zatim smo se zaputile ka obližnjoj piceriji.

A/N
U redu, ovo ne liči ni na šta. Razočarana sam, a verovatno i vi. Ne znam šta se dešava sa mojim pisanjem. Kod većine se poboljšava, ali kod mene ne. Zamolila bih vas da ako čitate i moju priču ' Ružičasti svet ' u komentarima napišete da li vam se više dopada moje pisanje u prvom, ili u trećem licu.

Uglavnom, ovaj nastavak je kratak jer je tek početak, ali sledeći će biti duži. Takodje, jedna devojka mi je rekla da ne ograničavam sebe na deset delova, i želim da joj se zahvalim na tome. Tim komentarom mnogo mi je pomogla.

Možda neki od vas misle da sam ubrzala radnju, ali ja mislim da nisam. Ipak je ovo kratka priča, ne mogu pet delova da odugovlačim i da se u njima ništa ne dešava.
Sve u svemu, hvala svima na votovima i komentarima u prošlom delu. Zamolila bih vas da i na ovom nastavku ostavite komentar, a ako vam se dopada ( mada sumnjam) i vote.

Hvala još jednom, i voli vas Lana ❤️