Budim se i okrećem na Sofijinu stranu, ali umesto nje zatičem flašu vina koje smo pili prošlu noć.Ustajem iz kreveta i presvlačim se jer sam spavao u odelu.Odlazim do kupatila u nadi da je tu Sofia.

Sofia! "- dozivam je, ali se niko ne odaziva.Pomišljam da je pobegla i silazim do kuhinje u nadi da je tamo i da se varam.

Upadam u kuhinju kao specijalac i zatičem poslugu, ali ne i Sofiu.Naredim im da prestanu sa poslom i da se poredaju jedni do drugih.Nemoguće da je niko nije vidio.

"Da li je neko od vas vidio Sofiu ?!" - upitam ih dok sam na ivici da sve polupam.

,, Gospodine, Maria i ja smo našle jutros otvorena ova zadnja vrata u kuhinji. "- kaže devojka kojoj ne znam ni ime.

Izletim besan kao ris, uzimam telefon i zovem Daniela, čoveka koji mi je desna ruka i kažem mu da istraži sve o Sofijinoj porodici, sve rođake i prijatelje.Jer su ono veče u klubu istražili samo nju i njene roditelje.

Odlazim pod tuš, ah Sofija nisi svesna kakvu si zver probudila.

                                                                            ****

I napokon sam tu.U Engleskoj,u Londonu pred svojom kućom i slobodna sam.

Ulazim u kuću i odmah trčim u svoju sobu.Koliko mi je samo nedostajala moja kuća.Odlazim pod tuš,a zatim se presvlačim u svoju odeću i ležem na svoj krevet.Zatvaram oči i san mi polako dolazi.

                                                                                  ****

Već pola dana hodam i čekam Danielov poziv.Dobar je radnik,ali mi nekad stvarno ide na živce.Čim sam seo na krevet, telefon je zazvonio.

"Govori Daniele, šta si saznao?"

,, Jedina tetka njene majke živi u Parizu, nekoliko kilometara od vaše kuće.

,, To je sve? "- ne mogu da verujem,celi dan traži i samo je ovu informaciju našao.Krenem da poklopim, kad me njegov glas zaustavi.

"Šefe, upravo smo saznali da se jutros ukrcala na avion za London."

"Spremi mi avion, idemo po nju." - kažem i poklopim.Oblačim jaknu i autom se odvezem do hangara,gde se nalazi moj avion.

                                                                        ****

Zvono na vratima me natera da ustanem i da ih otvorim.Ispred njih se nalazi David, gurnem vrata da ne uđe, ali je jači.Gurne vrata i ja padnem na pod.Prilazi mi i vadi pištolj.

"Ovo je zato što si pobegla." - kaže i povlači okidač.

"NE!" - probudim se sva u znoju.Pogledam kroz prozor i vidim da je mrak.Palim lampu koja se uvek nalazi na ormariću pored kreveta i ugledam Davida u uglu sobe.

Srce mi je sišlo u pete od straha.Polako mi prilazi i nosi nešto u ruci.Od straha da će me ubiti počinjem ga gurati od sebe.Grubo me gurne na krevet i preko usta mi stavlja maramicu.

"Smiri se ljubavi, idemo našoj kući."

                                                        Stisnite vote ako vam se sviđa

                                                                        Vaša nobasicgirl💫