Budim se i prvo što ugledam je David.Stoji bez košulje,rukom naslonjen na veliki prozor u sobi i posmatra grad.A ja posmatram njegovo telo.Znam šta se sinoć desilo i iako sam mislila da ću se kajati,ne kajem se.David je bio jako nežan,a meni je bilo predivno.

Sednem na krevet,a David se okrene prema meni.

,,Dobro jutro princezo"-priđe mi i poljubi me u čelo.

Zacrvenim kao klinka.Poželim mu dobro jutro,te mi kaže da se vraća za par minuta i izađe iz sobe.Ustajem iz kreveta i oblačim njegovu košulju koja se nalazila na podu.Vratim se u krevet i čekam ga da dođe.

Ulazi u sobu sa stolićem na kojem se nalazi doručak,ali i jedna bela koverta.Vidi da gledam u kovertu pa mi govori da ću znati o čemu se radi nakon doručka.

Jela sam brže nego inače jer me znatiželja ubila.

,,Vidim da si nestrpljiva.Ovo je poklon od mojih roditelja.Put u Pariz da se bolje upoznamo."-kaže mi,dok se u mojoj glavi već formira plan za beg.

,,Super."-to je bilo sve što sam rekla,nadajući se da ništa neće posumnjati.

                                                                 ****

Posle doručka smo se obukli,spakovali stvari i zaputili se na aerodrom.Sada sam prvi put i videla kako izgleda kuća spolja.

Išli smo Davidovim privatnim avionom.Put je trajao nekoliko sati,celi put sam prespavala.Lagani pokreti po mom obrazu i dozivanje mog imena su me naterali da se probudim.

Otišli smo do kuće koju poseduje.U sobi nas je dočekala hrana na terasi s pogledom na Ajfelov toranj.

Nakon toga David je otišao da se istušira,a ja sam iskoristila tu priliku i počela da smišljam kako da pobegnem.Prvo ćemo večerati,onda ću ga napiti i pobeći ću odavde.

                                                 ****

Baš kad sam krenula da izađem iz sobe,Davidove ruke me obgrliše oko stuka.

,,Kuda si krenula?"-upita,ostavljajući poljubce po mom vratu.

,,Htela sam da nam naprave večeru."

,,Pa dobro je što sam te zaustavio.Idemo na večeru u restoran."-rekao je i time mi malo poremetio plan.

Okrenula sam se,te videla kako nosi veliku sivu kutiju iz ormara.I daje mi je.

,,Obuci ovo."-kaže kratko i jasno,ostavljajući poljubac,ovaj put na usnama i izađe iz sobe.

Već stoti put sam se pomolila Bogu da moj plan uspe.Pre nego što smo krenuli,svratila sam do kuhinje i rekla devojkama da spreme flašu vina.

                                                                                    ****       

Auto napokon staje i ispred sebe ugledam veliki natpis resorana 'Batelau La Calife'.Prvi izlazi i otvara mi vrata.Pruža mi ruku i krećemo prema restoranu.Na ulazu nas je sačekao čovek koji nas je odveo do našeg stola.Sto se nalazio malo dalje od ostalih,u polumraku.Sveće na stolu su činile ugodniju atmosferu,kao i muzika koja je lagano svirala.

                                                                 ****

,,Zašto si neraspoložena?"-upita me,te dignem glavu i susretnem se sa njegovim pogledom.

,,Ne osećam se baš najbolje."-slažem,pa ponovo spustim glavu.

,,Najbolje da krenemo."-ustaje i telefonom zove svog vozača da nas pokupi.

                                                              ****

Sami smo u sobi.Pijemo vino i pričamo.Pijem polako prvu čašu,dok on sebi sipa četvrtu.Krenula sam da ustanem sa kreveta,ali me povukao za ruku.

,,Lezi sa mnom."-rekao je pospanim glasom.

Legli smo,prebacio je ruku preko mene i zagrlio me.U roku od 10 sekundi zaspao je.

Otišla sam do ormara i presvukla se.Uzela sam telefon i laptop koji mi je poklonio i par stvari da se presvučem i stavila ih u manju torbu.Izašla sam iz sobe.Ispred ulaznih vrata nalazilo se obezbeđenje.Razmišljala sam,a onda sam se setila zadnjih vrata koja su se nalazila u kuhinji.

Izašla sam i nikog nije bilo.Pogledala sam na sat.Bilo je tačno 11h.Izašla sam na ulicu i otišla taksijem do stana mamine tetke.To joj je bila jedina tetka i sa njom je bila mnogo bliska.Sreća u ovoj nesreći je što živi u Parizu.

Izašla sam iz taksija i zamolila ga da sačeka 5 minuta.Otišla sam na prvi sprat i ugledala na vratima njeno prezime.Pokucala sam na vrata i sitna žena je provirila iza njih.

,,Sofia?"-upitala je nakon što je stavila naočare.

,,Dobro veče teta Marie,oprostite što sam došla ovako kasno."

,,Uđi dušo."-sklonila se i širom otvorila vrata.

,,Ovaj..možete li mi posuditi nešto novca za taksi koji me je dovezao?"-bilo mi je neprijatno što tražim od nje novac.

Sišla sam dole i dala taksisti novac i vratila se u stan.Teta Marie je spremala kafu.

,,Pa Sofie,otkud ti ovde u Parizu?Zadnji put si bila pre godinu dana."-počela je da me ispituje.Odlučila sam da joj ništa ne kažem,ko zna šta Davidu može pasti na pamet,ako sazna da sam ovde bila.

,,Imala sam jedan problem koji sam sad rešila."-nasmešila sam se i otpila gutljaj kafe.

Otišla je do sobe i donela mi jastuk i pokrivač.

,,Teta Marie,jako mi je neugodno što vas moram ovo pitati,možete li mi posuditi novac za kartu?Vratiću vam čim dođem u Englesku."

,,Naravno da ću ti pozajmiti dušo,to je najmanje što mogu da učinim za tvoju pokojnu majku i ne moraš mi vraćati novac."-milo mi se nasmešila i otišla da spava.

Vreme je da i ja idem na spavanje.Napokon sam se rešila Davida i svih tih gluposti oko udaje.

                                                       Stisnite vote ako vam se sviđa

                                                                   Vaša nobasicgirl💫