Nismo se ni okrenuli, a već sam bila u petom mjesecu trudnoće i trbuh se konačno polako počeo nadzirati. Sutra bi konačno trebalo da saznamo koji je spol beba i jako smo uzbuđeni zbog toga. Ne mogu da dočeka da vidim šta ćemo ovaj put da dobijemo. Ovaj put je sve kako treba. Ovaj put je Diego uz mene i sve prolazimo zajedno. Smiješno ga je vidjeti tako zbunjeno jer mu je sve ovo novo ali snalazi se.

S obzirom na prošlu trudnoću ova je sa jedne strane puno lakša, a sa druge strane i puno teža. S Lukasom sam se mogla kretati sve dok nisam rodila, a u ovoj već sad ne mogu da se krećem kako treba. A da ne govorim da mi se stalno spava i stalno mi je muka.

Još uvijek radim iako mi je Diego tisuću puta napominjao da odem na bolovanje. Jednostavno ne želim još jer ne želim da budem zatvorena u kući. Osjećam se onda nesposobno, a nisam. Samo sam trudna.

Silazim dolje jer bi uskoro trebao Diego da dođe te ugledam Marinu i još neku mladu ženu pored nje koja je obučena na izvolte. Već na prvi pogled mi se ne svidi ta djevojka.

"Diego još nije stigao?" Upitam Marinu kad siđem.

"Ne."

"Ja sam Jovana." Predstavi mi se mlada djevojka koja je bila pored Marine sa osmijehom od uha do uha.

"Tea."

"Jako sam sretna šta mi je Diego pružio priliku." Diego? Ovo mi se već nimalo ne svidi. O kakvoj prilici ona priča? Ništa mi nije jasno.

"Oprosti, a tko si ti?" Upitam ju jer mi Diego nije ništa spominjao.

"Ja sam nova dadilja Diegovom sinu. Nisam ni znala da ga ima ali možda ću preko sina dobiti priliku za nešto više s njim." Kaže mi, a meni mrak padne na oči. Očito ona ne zna tko sam ja.

"To možeš samo da sanjaš." Promrmljam.

"Oprosti?" Pogleda me zbunjeno.

"Očito se nisam dobro predstavila. Ja sam Tea, Diegova supruga i majka njegove djece. A on je za tebe gospodin Marković." Kažem i makne joj se onaj osmijeh koji je imala.

"Nisam znala da je oženjen." Promrmlja sebi u bradu.

"A zašto bi ti dovraga to trebala da znaš?"
Ubit ću ga. Rekla sa mu milinom puta da ne želim dadilju i šta on napravi dovede dadilju. I to ne samo da je uzeo dadilju nego je uzeo nju za dadilju. Ona može ići raditi u neki bordel kao neka striptizeta ali čuvat mog sina sigurno neće.

"Ubit ću Diega."

"Dušo stigao sam." Pojavi se moj muž na vratima sa osmijehom od uha do uha. Jovana čim ga ugleda podari mu osmijeh od milijun dolara. Ne treba mi puno da vidim kako ga gleda. Vidi se iz aviona da se je zaljubljena u njega. Ubijem Diegu pogledom te on makne onaj osmijeh.

Samo krenem prema vratim dok ga namjerno u prolazu okrznem od rame i ubijem pogledom. Nastavim svojim putem te izađem iz kuće i krenem ne znam ni ja gdje. Samo šta dalje od njih. Iako dobro znam da će odmah da krene zamnom.

Sjednem na prvu klupu jer ne mogu više da hodam i počnem da plačem. Jednostvo ne mogu da zaustavim suze i boli me duša iako ni sama ne znam zašto jer nije da me je prevario. Imam osjećaj kao da mi srce hoće iskočiti vani. Ne mogu više podnijeti ove hormone. Plačem na svaku sitnicu i to me užasno nervira.

"Tea." Sjedne pored mene na klupu ali ništa ne progovaram samo gledam u jednu točku.

"Odlazi." Tiho prošapćem, nisam raspoložena za njega.

"Dobro znaš da neću otići." Kaže očigledno.

"Onda ću ja." Kaže kad ustanem ali naravno da ne načinim ni jedan korak Diego me uhvati i okrene prema sebi.

"U čemu je sad problem?" Upita me dok drži svoje ruke na mojim obrazima i briše moje suze.

"Ozbiljno me to pitaš?" Pogledam ga ljuto.

"Ozbiljno je opet problem u dadilji?!" Uzvrati pitanjem.

"Da Diego, problem je!!" Viknem.

"Tea hajdemo kući hladno je."Govori dok skida svoj kaput i prebacuje ga preko mene. Izašla sam samo u onome u čemu sam bila u kući.

"Neću da idem nigdje sa tobom." Kažem prkosno.

"Tea hajdemo kući pa se tamo ljuti do milje volje, viči, bacaj stvari na mene. Radi štagod želiš, samo hajdemo kući. Smrznut ćeš se, trudna si."

"Neću." Nastavljam po svom iako znam da Diego to neće dugo trpiti. On je prvi počeo, sad neka i trpi.

"Tea istog trena da si krenula inače ti se kunem da ću te zatvoriti u kuću i nećeš da izađeš iz nje dok ne rodiš!!!" Prodere se na mene iz sveg glasa, a ja se još više rasplačem.

"Tea šta ti je?" Stiša se.

"Zašto se dereš na mene?" Upitam ga dok plačem i koji put šmrcnem.

"Oprosti, nisam tako mislio. Dođi." Krene da me zagrli ali ja samo krenem prema kući.

"Ti si kreten." Kažem mu te krenem ispred njega dok je on iza mene i daje mi prostora.

Nakon par minuta našli smo se ponovno pred kućom. Ja sam ušla prva, a zamnom je išao Diego. Doživjela sam šok kad sam ugledala onu dadilju još tamo. Nije ju valjda stvarno zaposlio. Čim me je ugledala nasmiješila mi se ali više sarkastično nego iskreno.

"Lukas idi da se igraš u sobu." Naredim mu i on odmah krene. Neće ona biti sa mojim sinom.

"A ti ako misliš da ona ostane kao dadilja ja odlazim." Zaprijetim mu i znam da zna da sam ozbiljna.

"Jovana dođi u ured da razgovaram." Čujem ga kako joj govori dok krenem prema sobi. Dosta mi je nerviranja za danas.

...

Budi me užasno bol te kad otvorim oči shvatim da je vani mrak. Ugledam Diegu kako spava pored mene dok drži ruke na mom trbuhu dok se meni bol sve jače pojačava.

"Diego." Pozovem ga jer me užasno boli.

"Hm." Promrmlja kroz san ne otvarajući oči i još me više privuče sebi.

"Boli me." Kažem kroz plač te on odmah otvori oči.

"Šta te boli?" Upita zabrinuto.

"Trbuh." Suze kliznu niz moje obraze. On odmah ustaje te pali lampu na svom dijelu krevete te krene prema meni.

"Dobro Tea smiri se i diši. Sve će biti u redu." Govori mi polako kad sjedne pored mene na moj dio kreveta.

"Bojim se." Šta ako izgubim bebu?

"Ja sam tu sa tobom. Hajde da se obućemo i idemo odmah u bolnici." Govori dok me otkriva i pomaže da se skinem i da se obučem. Diego samo obuće majicu pošto je imao donji dio trenirke.

Nakon šta se na brzinu obućemo Diego me uzme u naručje te ponese prema autu. Pokušavam se da se smirim i da mislim pozitivno ali mi i ne ide baš.

Nakon desetak minuta konačno smo se našli pred bolnicom. Imala sam osjećaj da su sati prošli.

Diego me je odmah unio u bolnicu i odmah su nas poslali u ordinaciju. Samo da sve bude u redu sa bebom.

"Imate sreće šta sam danas dežuran." Govori Marko dok ulazi u ordinaciju i nikad mi draže nije bilo da ga sad vidim.

"Nemoj dozvoliti da se nešto desi mojoj bebi."

"Tea smiri se i diši. Učinit ću sve šta je u mojoj moći. A sad digni majicu da vidimo šta se događa." Govori mi dok stavlja rukavice.

Stavlja onaj gel na moj trbuh dok počne da prelazi po njemu i gleda u monitor. Gledam i ja u onaj monitor ali ništa ne razumijem. Imam osjećaj kao da su sati prolazili dok je gledao u onaj monitor.

"Diego." Pozovem ga panično i on me primi za ruku.

"Tu sam, sve će biti u redu." Govori mi dok me ljubi u sljepoočnicu i to mi nekako sad daje snage.

"Sa bebom je sve u redu." Kaže Marko i skine mi sav onaj teret na srca. Počnem da plačem ali ovaj put od sreće i Diego me snažno zagrli.

"Želite li znati spol?" Upita nas.

"Vidi se?" Upita Diego sretno.

"Da."

"Pripremam jedno iznenađenje pa tako da ako bi mogao da zapišeš spol na neki papir." Kaže mu, a ja ga pogledam iznenađeno.

"Kakvo iznenađenje?" Pogledam u njega sva zbunjena.

"Nije iznenađenje ako ti kažem." Nasmiješi mi se.

"Tea molim te da se sada što više odmaraš i bez ikakvog stresa." Napomene joj Marko. Ma ima od sad da mi bude pod nadzorom dvadeset i četiri sata dnevno. Neće više prstom mrdnut bez mog odobrenja i to je moja zadnja.

"Svakako ostaješ ovdje do jutra zbog promatranja. Prebacit ćemo te u sobu." Kaže joj te se njoj to nimalo ne svidi ali morat će da istrpi.

"Diego ti kad budeš slobodan dođi do mene." Kaže mi Marko te poljubim Teu u čelo i odmah krenem za njim da vidim o čemu se radi.

..

"Jel nešto bilo?" Upitam zabrinuto Marka čim izađemo iz ordinacije. Možda nije htio nešto reći pred Teom.

"Nadam se da shvaćaš zašto se ovo desilo. Rekli smo bez ikakvog stresa." Kaže mi i prebaci mi. Nažalost znam da je u pravu i da sam ja kriv.

"Posvađali smo se malo danas." Priznam.

"Vidi znam da je Tea nemoguća u trudnoći i da se rasplače na svaku sitnicu ali molim te bez stresa dalje inače se završiti gore nego sada." Upozori me i nažalost znam da je u pravu.

"Samo sam njoj htio olakšati i da uzmemo dadilju, a ona je napravila halabuku od toga." Ja želim njoj olakšati, a ona ne želi ni čuti za dadilju. Nakon ovoga danas definitivno uzimamo dadilju pa nek se ona ljuti koliko hoće.

"Moraš i nju shvatiti jer hormoni joj sad divljaju, svakako morat ćete da nađete neki zajednički jezik jer smo tek na pola puta." Kaže mi ono čega sam i sam svjestan.

...

"Kako se osjećaš?" Upita me Diego dok ulazi u sobu.

"Uplašeno. Šta je htio Marko?" Odmah upitam. Nije valjda nešto sa bebom pa nije htio meni da kaže.

"Prebacio mi je šta sam te doveo u ovo stanje."

"Nisi ti kriv." Znam da sam ja nemoguća, a on sve to trpi. Normalno da i Diego nekad pukne.

"Molim te da ovo shvatiš ozbiljno i odeš na bolovanje." Kaže mi i sama sam svjesna toga.

"Dobro." Složim se iako mi ne paše. Ipak je beba sad prioritet, ne želim da joj se šta desi.

"Znam da ti se to ne sviđa i da ti se ne paše ali moraš misliti na sebe i na bebu."

"Znam."

"Sad kad smo to riješili moramo riješiti i dadilju." Čim ovo kaže odmah preokrenem očima. Ta ideja mi se nimalo ne svidi.

"Možeš preokretat očima do sutra ali dadilja je neizbježna svidjelo se to tebi ili ne. Lukas je previše hiperaktivan, a ti si trudna." Kaže tako da oko toga nema rasprave.

"Nisam nesposobna." Istaknem.

"Nitko nije ni rekao da si nesposobna, nego si trudna. Šta znači da se puno brže umaraš i moraš više da se odmaraš, a ne da trčiš za Lukasom." Objasni mi.

"Ne želim onu glupu dadilju, ne sviđa mi se nimalo." Kažem iskreno.

"Dobro ne moramo nju da uzmemo. Reći ću Davidu da pronađe par dadilja i ti odaberi koju hoćeš." Predloži mi.

"Dobro." Složim se iako mi ne paše. U svakom slučaju bolje da ja izaberem dadilju nego on. Vidjeli smo njegov izbor koji je malo reći grozan.

"Samo želim da ti olakšam." Objašnjava mi.

"Znam i hvala ti na tome. Znam da sam nemoguća."

"Hej nisi ti kriva, hormoni ti divljaju."

"Točno, ti si kriv. Ti si me napumpao, prema tome trpi." Kažem te se Diego samo nasmiješi i nježno me poljubi.

Liked by 158. 345. 487

DiegoMarković Na pola puta 🤰🏼🔜😍 TeaMarković

View all 138. 834. 362

StefanPetrović Još malo brate 😍
DiegoMarković Jedva čekam 🙈

KarlaPetrović A preslatki ste 😍🥰
DiegoMarković Hvala snajka 🥰

LukaMatić Tek onda kreće muke 😂
DiegoMarković Uvijek možemo djecu uvaliti tebi 😂
SaraPetrović Pa on je veće dijete nego vaša djeca skupa 😂
LukaMatić Toliko povjerenja imaš u mene? 🤔😱
SaraPetrović Misliš nemam 🤪😅

LanaMarković Najslađi moji 😍🥰
DiegoMarković Hvala sekice 🥰

SaraPetrović Najljepši ste 😍🥰
DiegoMarković Hvala Sarice 🥰

TeaKnežević Još malo ❤️❤️
DiegoMarković Volim te najviše 😍😍

Pa Diego više defintivno neće birati dadilje jer smo vidjeli njegov izbor 😂
Ugodan vikend vam želim ❤️
Cathy 💞