Otvorim oči i shvatim da sam sama u krevetu. Diega nema na vidiku. Želim samo sve ovo prespavati i probuditi se kad će sve biti u redu. Iako nisam već dugo ovako dobro spavala. Sigurno sam da je to jer je Diego bio tu uz mene, grlio me, mazio i pazio. Osjećala sam se zaštićeno i voljeno. Da mi pored njega nitko ne može ništa. Prepostavljam da on nije ni spavao zbog mene, već bio budan ako nešto bude.

Nakon nekog vremena ustanem i otvorim ormar. Kao šta sam i rekla sve je ostalo isto. Tamo se nalazila Diegova i moja odjeća. Uzmem prvo na dohvat ruke i odem da se otuširam na brzinu. Vrijeme za povratak u stvarnost, koja trenutno nije nimalo bajna.

Nakon šta se otuširam obučem se i odem do kuhinje. Tamo zateknem Diegu kako nešto priprema te se samo smjestim za šank.

"Jesi se naspavala?" Upita me neokrećujući se. Kako me je samo čuo?

"Šta imaš oči i na leđima?" Ne mogu da se ne podrugnem.

"Osjetio sam tvoj miris." Nasmiješi se od uha do uha.

"Šta spremaš?" Upitam sa zanimanjem. Gladna sam.

"Vidjet ćeš. Kava?" Upita kad se konačno okrene prema meni. Samo klimnem potvrdno i ubrzo se kava nađe ispred mene.

"Čuo sam se Markom jutros. Danas dolaze doktori iz Amerike." Odmah prijeđe na stvar.

"Hvala ti na svemu." Ne znam šta bi bez njega. Iako to ne pokazujem drago mi je šta je uz mene. Ne mogu ni zamisliti da sve ovo prolazim sama.

"Nemaš na čemu da se zahvaljuješ. Hajde idemo da jedemo. Postavio sam stol na balkonu." Kaže te krenem za njim.

...

"Znaš ovih dana kako te nije bilo puno sam razmišljala." Započnem.

"O?" Pogleda me upitno sa zanimanjem.

"O nama." Iznenadim ga ovime.

"O nama? I šta si zaključila?"

"Da sam bila nepravedna prema tebi."

"Drago mi je da si to konačno priznala sebi." Podrgune se.

"Ti se trudiš od kad si se vratio. Imao si pravo kad si rekao da ja s živim u prošlosti. Kad sam saznala da si živ htjela sam samo da te povrijedim. Da osjetiš onu bol koju sam ja osjetila." Prizna mi i ne mogu je krivim zbog toga.

"Ne mogu da te krivim zbog toga, sve to sam zaslužio. Mislim da to poglavlje trebamo da zatvorimo i započnemo novo." Mislim da je konačno došlo vrijeme da prošlost ostavimo iza sebe.

"Mnogi bi bili sretni kad bi dobili drugu šansu a ja sam bila đubre. Gledala sam samo kako da ti se osvetim." Sve ovo sam znao i bez nje. Željela je da ja osjetim na svojoj koži kako sam ja nju povrijedio. Htjela je da mi se osveti za svaku suzu koju je ispustila zbog mene, a ja sam bio živ. Na neki način ne mogu da ju krivim zbog toga jer sam zaslužio.

"Bilo ti je teško ali mislim da je vrijeme da zatvorimo knjigu sa prošlosti i posvetimo se sadašnjosti i budućnosti koja je ispred nas."

"Slažem se." Ne mogu vjerovati da je ona ovo rekla

"Ma nije moguće." Ne mogu da se ne podrugnem.

"Drago mi je šta si ipak živ." Konačno se nasmiješi. Slabašno ali i to je dovoljno za početak.

"Želim da budemo prava porodica." Kažem čisto da zna da na ništa manje ne mislim da pristanem.

"Jesi li stvarno mislio ono šta si rekao?" Upita me odjednom i zbuni me.

"Koje?" Zbunjeno ju pogledam.

"Ono šta si rekao da ću te gledati sa raznim djevojkama i da ćeš vrlo rado šetati s njima ispred mene i pokazivati mi šta propuštam." Podsjeti me svega ono šta sam ja rekao.

"Od kud sad to?" Ja sam na to i zaboravio.

"Pa zanima me. Jesi li mislio ozbiljno ili nisi?" Upita me ozbiljno i vidim da je ozbiljno. Diego pazi dobro šta ćeš sad reći.

"Pa..." Gdje me sad nađe. Nisam se spremio za ovakvo pitanje.

"Znači jesi." Kaže razočarano.

"Nisam." Odmah kažem da ne pomisli pogrešno.

"Nego?" Prekriži ruke na prstima dok čeka moj odgovor.

"Htio sam te malo trgnuti, da se boriš za nas. Jel bi doveo neku žensku tebi pred nos? Vjerojatno bi. Ne iz razloga kojeg ti misliš, već da tebe napravi ljubomornom i da te trgne da se počneš boriti za nas. Ništa između nje i mene ne bi bilo. Ona bi imala samo jedan zadatak. Napraviti tebe ljubomornom da nešto učiniš i vidiš šta propuštaš." Kažem joj iskreno kako stvari stoje.

"Koji si ti kreten."

"Ali kreten kojeg voliš."

"Ha. Sanjaj." Podrgne se.

"Srećom pa se svi moji snovi ostvaruju." Kažem joj tiho kad joj se približim na par centimetara.

"Nikad ne reci nikad." Naravno da Tea ne bi bila Tea da se meni ne suprotstavi.

"Znaš šta?" Upitam ju polako da joj se približim na svega par milimetara. Osjetim kako joj srce brzo tuče. Vjerojatno od moje blizine ali ona je pretvrdoglava da to prizna.

"Šta?"

"Ovo." Kažem kad ju primim za obraze i prislonim na zid. Odmah spustim nimalo nježan poljubac da se ni ne stigne pobuniti. Na moje iznenađenje nije se suprotstavila nego je odmah počela da mi uzvraća dok sam ja produbljivao poljubac sve više i više.

"Mislim da sam dobio svoj odgovor." Kaže sa osmijehom od uha do uha kad se odmaknemo jedno od drugoga teško disajući.

"Kakav odgovor?" Upitam zbunjeno.

"Da mi budeš djevojka."

"Molim? Ne sjećam se da sam pristala. A još manje da si mi pitao." Istaknem očigledno.

"Ne trebam da pitam. Tvoj poljubac je sve rekao."

"Možda je to bio trenutak slabosti." Bocnem ga

"I ti i ja znamo da to nije bio trenutak slabosti."

"Jesi siguran?" Namjerno ga upitam.

"Ne trebaš ti ništa da kažeš, tvo..." Krene nešto da kaže ali ga prekine moj mobitel koji počne za zvoni.

Uzmem mobitel i ugledam nepoznat broj. Pogledam u Diegu kao da će mi on reći tko me zove. Vratim natrag pogled na mobitel koji i dalje zvoni. Inače ne volim nikad da se javljam na nepoznate brojeve ali s tim šta se desilo s Milošom odlučim da se ipak javim jer možda ima veze s time.

"Halo?" Konačno se javim.

"Dabar dan. Jesam li dobio gospođu Teu Knežević?" Upita me muški glas s druge strane koji mi nije poznat.

"Da, ja sam." Odgovorim dok Diego sa zanimanjem prati naš razgovor.

"Ovdje inspektor Milojević, ja sam zadužen za slučaj vašeg brata."

"Dobro."

"Trebali bi doći u stanicu da nam date izvjavu u vezi slučaja vašeg brata."

"Kakav iskaz?" Upitam zbunjeno.

"U vezi slučajeva vašeg brata." Opet ponovi.

"Ali ja nisam bila tamo." Nije mi jasno.

"To je standardna procedura. Moramo svakoga ispitati tko je bio u kontaktu sa žrtvom."

"Dobro, doći ću danas." Kažem i poklopim.

"I?" Upita me Diego čim poklopim

"Šta?"

"Ko je bio? Šta je htio?" Upita me znatiželjno.

"Inspektor koji vodi Milošev slučaj, hoće da dođem da dam iskaz." Kažem još zbunjena.

"Koji inspektor?" Upita sa zanimanjem. Kakve to sad ima veze? Kao da sam obraćala pažnje na njegovo ime i prezime.

"Milojević tako nešto." Čim ovo kažem odmah se namršti.

"Nazvat ću odvjetnika." Kaže i uzima mobitel na šta ja raširim oči. Šta će mi odvjetnik?

"Šta će mi odvjetnik? Nisam ništa napravila."

"Ti nisi ali ja jako dobro znam kako Milojević ispituje. Uz to je krupiran."

"Kako znaš?" Upitam zbunjeno.

"Imao sam par susreta s njime, ali nijednom mi nije uspio ništa dokazati."

"I šta sad?"

"Nazvat ćemo odvjetnika. Milojević je takav da će koristiti sve iz tebe samo da dobije ono šta on želi. Tražit ćemo da nekome drugom dodjeli slučaj tvog brata. Njemu nimalo ne vjerujem."

"Dobro." Složim se jer Diego puno bolje zna o ovome nego ja.

"Hajde ti se odi spremiti dok ja nazovem odvjetnika." Poslušam ga dok on ostaje da zove odvjetnika. Ima li ovome kraja? Samo da sve bude u redu. Ne mogu ovo više.

Jeste me zaboravili? Nadam se da ste mi svi dobro i da se čuvate 😊
Počelo konačno europsko prvenstvo. Iskreno ja sam jedva dočekala. Da maknemo misli malo sa ove korone. Iako nismo pobjedili prvi utakmicu ina još nade. Navijamo glasno u petak za naše vatrene.
Jeste očekivali ovako nešto? Šta očekujete dalje? 🤔
Uživajte u čitanju
Cathy 💞