"Kad ga mogu upoznati?" Diego prekida neugodnu tišinu i ja se brzo odmičem od njega. Ne mogu normalno disati u njegovom prisustvu, a još manje razmišljati.

"Ne znam, za vikened? Čut ćemo se."

"Dobro, poslat ću nekoga po vas."

"To neće biti potrebno." On me samo upitno pogleda.

"Neću dovesti Lukasu ovdje." Objasnim, nema šanse da Lukasa dovedem ovdje.

"Zašto? Zar nisi maloprije  rekla da ga mogu viđati?" Upita zbunjeno.

"To i dalje stoji. Možeš ga vidjeti ali u mom stanu."

"Zašto u tvom? Šta fali mojoj kući?" Naljuti se.

"Zato što se Lukas tamo osjeća sigurnije, ova kuća mu je nepoznat teren. Uostalom mene prođe jeza kad vidim ono objezbjeđenje, a kamoli njega. Nema šanse da ga ovdje dovedem. A i Lukas te ne poznaje." Kažem odlučno.

"Ako želiš mogu te upoznati s njima. Oni su samo ljudi koji rade za mene."

"I koji me čudno gledaju svaki put kad dođem ovdje." Namrštim se.

"Budi bez brige tebi neće i ne smiju ništa." Kaže sigurno.

"Ako je to sve ja bi išla." Kažem nakon nekog vremena. Ne mogu biti u njegovom prisustvu.

"Pa mogli bi popričati o nama." Na ovo izbečim oči. Šali se.

"Mi ne postojimo." Kažem sigurno.

"Jesi sigurna?" Upita me kad se približi.

"Je-sam." Promucam nesigurno.

"Baš sigurna?" Upita me kad stane ispred mene i stavi moju kosu iza uha na šta ja zatvorim oči. Naravno da nisam sigurna.

"Kad tad ćemo morati popričati o nama i otvoriti sve karte."

"Diego molim te nisam spremna.." Jedva progovorim kad otvorim oči i pogledam ga te on shvati. Nisam spremna za taj razgovor. Ne znam ni hoću li ikada biti.

"Dobro ja ću te odvesti." Prebaci temu na čemu sam mu trenutno zahvalna.

"Nema potrebe."

"Svakako se vraćam natrag u firmu, a prepostavljam da je tebi tamo auto ostao." Kaže na šta ja klimnem glavom.

"Onda idemo." Povede me prema svom autu.

Vožnju smo proveli u tišini. Nitko ništa nije progovarao. Iako mislim da bi Diego puno toga htio progovoriti svjesna sam da me pušta i daje mi vremena. Samo što meni to vrijeme nije dovoljno. Ne znam kad ću biti spremna za taj razgovor, možda neću nikada. Bojim se da mi opet ne slomi srce na komadiće. Ne bi to mogla podnijeti ispočetka. Ne želim prolaziti kroz isto kroz šta sam prolazila.

"Stigli smo." Cimnem se na njegov glas, nisam ni primjetila da stojimo.

"Hvala na prijevozu, javit ću ti za Lukasa."

"Čekam tvoj poziv." Kaže te ja izađem dok se on spusti dolje u garažu.

Nakon šta sam otišla do auto odlučila sam da danas ne idem na posao. Odlučim da danas odem po Lukasa ranije i provedem dan s njim. On je moj lijek za sve.

...

"Ujače!!" Lukas glasno vikne i tek tada ugledam svoga brata ispred ulaza u zgradu. On odmah digne Lukasa kojeg baca dok se on smije.

"Hej braco, od kud tebe?" Upitam kad ga poljubim u obraz dok on drži Lukasu u naručju.

"Šta ne smijem doći  kod svoje sestre i nećaka?" Upita kao uvrijeđeno.

"Naravno da smiješ, nisam te očekivala." Ostala sam u šoku. Miloš ne zna da je Diego živ. Iako bi rekla da je nekako došla ta informacija do njega.

"Imao sam suđenje ovdje pa sam odlučio svratiti. Šta kažete da provedemo dan vani?"

"Može." Lukas se odmah razveseli.

"Idemo?" Upita mene na šta samo klimnem glavom.

"Može, idemo se samo presvući." Kažem i krenem prema ulazu.

Liked by 67. 754 976

TeaKnežević My hero ❤️

View 51. 754 868

KarlaPetrović Aaa vidi vas. Kako ste slatki 😍🥰
TeaKnežević Hvala kuno 🥰

ToniJukić Najslađi ste 😍🥰
TeaKnežević Hvala Toni 🥰💞

LukaMatić Porasla mu brada 😂😅
TeaKnežević Poručuje ti da voli i on tebe 🥰😅

SaraPetrović Konačno te se sjetio malo 🥰😅
TeaKnežević Tipično za njega 🤷🏼‍♀️😅

MarkoKlarić Napokon zajedno 😍🥰
TeaKnežević Vrijedilo je čekati 🥰❤️

"Pa šta ima novog kod tebe sekice?" Upita nas kad nam konobar uzme narudžbu, a Lukas se igra vani.

"Nemoj se praviti da ne znaš." Nije moj brat bez veze došao. Znam ja njega.

"Nisam od tebe saznao." Prebaci mi i znam da sam tu kriva.

"Još se ni ja nisam navikla da je živ." Obranim se, još uvijek se sve čini nestvarnim.

"Pa šta planirate sad? Jeste razgovarali?" Javlja se zaštitnički brat.

"Pa uključiti ću ga u Lukasov život jer na kraju krajeva zaslužuju oca. A ti nemoj slučajno da mi počneš opet s predavanjima kako je on kriminalac i slično." Miloš samo digne ruke kao da se brani.

"A ti i Diego?"

"Šta s nama?" Pogledam ga zbunjeno.

"Ma daj Tea. Tko će te bolje poznavati od brata? Još ga voliš?" Upita me iako jako dobro zna odgovor.

"Nikad nisam ni prestala."

"A on tebe?" Slegnem ramenima jer ne znam.

"Htio je razgovarati o nama ali ja izbjegavam taj razgovor. Jednostavno ne mogu, niti mislim da ću moći uskoro."

"Čega se bojiš?" Naravno da me je Miloš odmah prokužio.

"Da će otići, da će me opet ostaviti, samo ovaj put neće samo mene i Lukasa. Da će mu opet mafija biti važnija nego mi. Puno je stvari." Slegnem ramenima.

"Znaš i sama da sam protiv Diege ali ne želim da ponovno budeš kostur. Ako je on ono što te čini sretnom imaš moj blagoslov, ali ne želim povrijeđenu ni tebe, a ni Lukasa jer ćemo onda na drukčiji način razgovarati."

"Ne mogu još i tome razmišljati."

"Ujače idemo da se tlkamo." Dođe do nas Lukas i prekine naš razgovori. Miloš odmah ode za njim. Gledam njih dvojicu kako love jedno drugog i shvatim da je to trebao biti Diego od samog početka.

...

Dođem mrtav umoran u stan i stavim mobitel na punjač jer mi se ugasio. Moram ću biti pažljiviji jer me sad uvijek može Tea nazvati, a meni mobitel ugašen. Dok se meni mobitel puno odlučim da odem da se otuširam.

Nakon šta se otuširam i obučem uzmem mobitel ali smrknem se kad ne vidim ni poruku, a ni poziv od Tee. A šta si očekivao? Da će te zvati svako malo. Zadnji put je bila aktivna oko deset sati.

Uđem u instagram, a tamo me dočeka neugodno iznenađenje. Stegnem toliko jako mobitel da ni sam ne znam kako nije pukao. Dočekaju me dvije slike. Prvo ona sama sa nekim muškarcem uz opis my hero❤️. A ja mislio da ima nade za nas kad ona već ima nekoga. Listam dalje i naiđem na još jednu. Samo su na ovoj njih troje zajedno. On je tamo gdje bi ja trebao da budem. Zauzeo je moje mjesto. Sam sam si kriv za to.

Liked by 76. 965. 977

TeaKnežević Ask ❤️

View all 65. 865. 996

StefanPetrović Mogli ste se okrenuti da vam se face vide 🤷🏻‍♂️😅
TeaKnežević Nitko te ništa nije pitao 🤦🏼‍♀️
KarlaPetrović Pusti budalu baš je dobra slika 🥰
TeaKnežević Hvala kumo 😘
StefanPetrović Dat će tebi budala 😈
KarlaPetrović Evo usrala se od straha 🙄😅

LukaMatić Kako već rastemo, vrijeme je da se baciš na drugog 😍🥰
TeaKnežević Nikad se ne zna 🤷🏼‍♀️🙈
LukaMatic Opa 😍 Ja ne čuvam 😅

SaraPetrović Jao rastopit ću se 😍😍
TeaKnežević Sarice moja 🥰😍

ToniJukić Najslađi 😍
TeaKnežević Toni naš 🥰

MarkoKlarić Konačno na okupu 😍🥰
TeaKnežević Daa 😍

...

Bacim bijesno mobilne od zid nakon ovih komentara. Pa dobro ko je taj lik? I zašto ja za njega ne znam? I šta nikad se ne zna? Ona može imati samo samnom djecu. Sve ostale opcije neka si izbriše iz glave odmah. Već zamišljam kako davim tog lika. Samo da znam ko je otišao bi mu na vrata i sutra više ne bi postojao. Otišao bi ja kod Tee ali s njom sam i tako na tankom ledu, a ne želim da nešto pođe po zlu prije nego li upoznam Lukasa. Ne trebam sad još dodatne probleme. Moram pod hitno saznati tko je ovaj tu. Stani malo možda Stefan zna. Odmah uzmem ključeve od auta i pokupim mobitel koji sam bacio i odmah krenem prema njemu. Moram šta prije saznati tko je on.

"Kako si Marija?" Upitam ju kad mi otvori vrata.

"Gura se nekako. Ti?"

"Pamtim i bolje dane. Stefan je tu?"

"Gore uspavljuje Elenu, Karla je u boravku." Kaže te ode.

"Pa gdje je moja snajka?" Upitam kad uđem u boravak, a ona me samo prostrijeli pogledom i nastavi gledati film. Da, još je ljuta na mene.

"Šta radiš to idiote?!!" Brecne se na mene kad joj ugasim televizor.

"E pa dosta si se ljutila. Znam da držiš Teinu stranu ali oladi malo. Misliš da je meni bilo lako?"

"Misliš da je Tei bilo lako samoj s djetetom? Jel ti uopće znaš kakva je bila njezina trudnoća? Naravno da ne znaš." Odmah mi prebaci.

"Zar ne vidiš da se trudim? Misliš da je meni bilo lako? Jebote pa vlastito dijete ne zna ni da postojim." Kažem i dođe mi da plače. Ostavio sam iza sebe haos. Ne znam uopće kako da to sve ispravim. Prepustio sam Lukasove skoro tri godine. Prvi udarac, prva riječ, kad je prvi put napravio korak. Sve to sam propustio svojom krivicom. Sve to nikad neće moći nadoknaditi niti povratiti.

"Lukas je dobar, prihvatit će te. Samo mu daj vremena." Govori mi polako dok meni suze ide. Jebote muško sam, a plačem. Teško mi dođe svaki put kad se sjetim šta sam sve propustio.

"Nije prošlo dan da nisam mislio na vas. Vi ste moja obitelj." Kažem i Karla me zagrli.

"Glavno da si ti dobro." Šapne mi i ona se sad rasplače.

"Nema me dvije minute i nađem dvoje cmizdravca ovdje." Čujem Stefanov glas iz sebe ali ne marim.

"Nitko te ništa nije pitao." Uzvrati mu Karla.

"Opet ste krenuli dva na jedan."

"Nego da vas pitam nešto." Kažem kad se smjestimo, a Stefan sjedne do Karle.

"Da čujemo."

"Tko je to?" Upitam kad nađem sliku s Teom i onim momkom.

"To ti je Tei..." Stefan počne ali ga Karla udari laktom i pogleda ga njezinim pogledom i on zašuti. Dresiran je kao neki pas

"Kao što i piše to je njezin heroj." Kaže pametno Karla.

"A on je njoj tko?"

"Ako te zanima morat ćeš nju pitati." Pa da odmah izletim kroz prozor. Morat ću naći drugu metodu da saznam.

"Imam li ja šanse pored nje?" Upitam nesigurno nadajući se negativnom odgovoru.

"Voliš li ju još?" Upita me Karla.

"Svakim danim sve više."

"Prava ljubav može proći sve prepreke bar smo ti tu Stefan i ja kao primjer." Nadam se da je u pravu. Ne želim da je izgubim. Koristit ću sve metode da ona ponovno bude moja. Neću pitati za sredstva. U ljubavi je ipak sve dozvoljeno.

Jeste očekivali ovakav rasplet?
Šta očekujete dalje 🤔
Šta mislite kako će proći prvi susret između oca i sina?
Nadam se da ste mi svi dobro
Nakon dugo vremana sam odlučila malo za promjenu i stavila šiške. Sva sam si nekako čudna. Uz to izgledam kao da imam 16 godina 😅
Uživajte u čitanju
Cathy 💞