Kako je Karla izlazila iz bolnice normalno da smo njezini najbliži odlučili joj prirediti dobrodošlicu s glavnim na čelu Lukom. Naravno da se u toj ekipi našao i Diego. Čim ga ugledam samo preokrenem očima šta je on naravno vidio i nasmiješio se.

"Oo i on je tu?" Upitam podrugljivo kad ugledam Diegu u kuhinji.

"Jesam, imaš koji problem s tim?" Upita me.

"Ne obraćaj mi se." Odbrusim mu.

"Rekao sam ti da ćemo se sresti." Istakne.

"Kao da te želim gledati." Podrugnem se.

"Svjesna si da ćemo kad tad morati razgovarati." Šapne mi tiho, kad mu krenem odgovoriti uđe Luka i spasi me.

"Pa ovo će biti zanimljivo." Kaže Luka i ne mogu se ne složiti.

"Drži me podalje od njega." Kažem mu i pokažem mu na Diegu na šta on zbunjeno pogleda ali ništa ne prokomentira i bolje mu je.

Ubrzo smo počeli s uređivanjem kuće. Donijeli su puno rozih balona kao i balone dobrodošli kući. Ubrzo su došli Stefan i Karla s malom Elenom. Ne mogu da vjerujem kako je sićušna, a tako preslatka. Bit će njima zanimljivo s njome. Mislim da će je Stefan razmaziti i sve joj dozvoliti a Karla luditi na njega. Već to mogu zamisliti.

Prvo me je bilo strah primiti je u ruke jer je tako sićušna. Bojila sam se da mi ne padne, ali pobijedila sam taj strah čim sam ju primala u svoje naručje osjetila sam sreću. Posebna je ta ljubav između dijeteta.

Dok sam ja držala Elenu Diego je naravno morao sjesti pored mene. Samo preokrenem očima i ništa ne komentiram, iako sam sigurna da je i on to vidio. Diego počne da radi Eleni smiješne face, a njoj se očito to svidi jer se smiješi. Kakvi bi li mi bili roditelji? Mislim da mi je bolje to i ne pomišljati. Diego, dijete i ja jednostavno ne ide zajedno u istoj rečenici. Bolje mi je da ne razmišljam o tim glupostima. Uostalom Diego i ja nismo zajedno. Taj voz je prošao.

"Preslatka je." Odjednom kaže dok gleda očarano Elenu.

"Da, jedina šteta što će imati govno od kuma." Značajno ga pogledam sa lažnim osmijehom.

"Ti i ja bit ćemo zajedno. I to još ovaj tjedan." Ma šta si on umišlja? Nema šanse da budem više s njim. Ne vjerujem mu više ništa.

"Ne, hvala. Ja ne radim istu grešku dva puta." Napomenem a on me ubije pogledom.

"Misliš da smo bili greška?"

"Mislim da si ti govno kakvo svijet nije vidio." Uzvratim mu i izbjegnem odgovor.

...

Na kraju smo ostali još samo Karla, Stefan, Tea i ja. Napetost između Tee i mene se može rezati nožem.

"Diego daj dođi malo do ureda trebam te." Odjednom Stefan kaže i odemo do njegovog ureda, vjerujem da je i sam shvatio.

"Šta je bilo?" Upitam kad uđemo u ured.

"Šta je bilo? Misliš li ti meni više reći šta se događa?" Upita me dok nam toči viski. Pa vrijeme je za karte na stolu. Ipak ovo mogu jedino Stefanu reći, on je jedini koji će me razumjeti.

"Netko mi je za petama." Kažem mu ozbiljno i popijem viski na ekst.

"Tko? Zašto? Kako?"

"Ne znam brate." Slegnem ramenima.

"Sestru sam premjestio u sigurnosnu kuću. Nekako su saznali i za Teu, nemam pojma kako. Stalno dobijam slike od nje s metom na glavi." Zato sam i morao se malo maknuti dok se sve to malo ne stiša.

"Šta ćeš sad?"

"Vraćam se natrag. I ne odlazim dok ne saznam šta se događa."

"Uzmi moje dečke koje želiš, išao bi ja ali ne mogu sada ostaviti Karlu samu."

"Hvala ti brate."

"Dobro, a šta ćeš sa Teom?" Upita pitanje na koje još ni ja ne znam odgovor. Previše mi ona znači.

"A šta da radim. Bolje da je dalje od mene sigurna nego da je u opasnosti."

"A daj joj probaš objasniti situaciju? Nećeš je valjda samo tako ostaviti?"

"Kako da joj objasnim situaciju? Moram razmisliti."

"Znaš da sam tu šta god treba."

"Samo pazi na Teu da joj se ništa ne dogodi."

"Budi bez brige, ima objezbjeđenje?" Čim smo počeli odmah sam joj dodijelio objezbjeđenje ali njoj o tome nisam govorio ni riječi.

"Ima, ali ona ne zna za njih. Mislim da bi poludila, znaš kakva je."

"Nemoj se brinuti za Teu, mi smo tu i ništa joj se neće desiti."

"Hvala ti brate."

...

"Sigurno ima neko objašnjene." Karla cijeli vrijeme pokušava obraniti Diegu ali ne želim slušati.

"Koje objašnjenje Karla? Tako da ode niti se ne javi. To je čak gore nego kad netko s tobom prekine preko poruke."

"Možda ti se nije mogao javiti."

"Idem, ne želim ga više gledati." Kaže taman kad se Diego i Stefan pojave. Niste mogli pričekati da ja izađem pa se onda pojaviti?

"Diego možeš li odbaciti Teu kući?" Upita Karla Diegu, dok se ja okrenem i ubijem ju pogledom. Ne mogu vjerovati da mi ovo radi. Da pogled može ubiti definitivno bi bila mrtva.

"Mogu, naravno." Nasmiješi joj se.

"Nema potrebe." Oglasim se, ne mislim s njime ići kući.

"Nećeš valjda u ovo doba ići sama?" Upita me ozbiljno Diego.

"Pozvat ću taksi." Bolje taksi nego s njim.

"Nema potrebe, ja ću te odvesti. Bez brige snajka." Nasmiješi mi se.

"Hvala ti Diego." Oni pričaju kao da mene nema.

"Halo!!! Ja sam također ovdje i ne, neću da idem s tobom." Napomenem mu svaku riječ i još mu se unesem u facu.

"Jel nećeš?" Upita kad mi se još više približi sa rukama na bokovima. Da smo svega par milimetra udaljeni.

"Šta ti ne razumiješ Hrvatski?!! Da ti slovkam?!! N E Ć U. Neću!!!" Mislim da bijes izlazi iz mojih uši koliko sam bijesna na njega.

"Dobro." Kaže kad se spusti i ubrzo se nađe na njegovim leđima.

"Bez brige snajka, Tea će sigurno stići kući." Obrati se Karli kao da mu se ne nalazim na leđima.

"Idiote jedan da si me odmah spustio!!!" Lupa me po leđima ali uzaludno kad ja to ništa niti ne osjetim.

"Smiri se." Lupim ju po dupetu dok se ona i dalje migoljim i pokušava sići ali uzaludno joj to kad sam prejak.

"Halo šta vi čekajte?!!! Pomozite mi." Obrati se Karli i Stefanu ali naravno da je njima sve ovo zabavno. I oni si prolazili kroz slično.

"Karla jel se meni čini ili Elena plače?" Upita Stefan Karlu, dok Teu ignoriraju.

"I meni se isto čini." Odgovori i nestanu dok ja Teu iznosim iz kuće. Ima da me ubije.

"Ubit ću te ne zvala se ja Tea. Neće mi nimalo biti žao tebe odrobijati." Govori mi dok je nosim do auta, nema šta mi sve nije rekla i psovala. Moram priznati da mi je sve to simpatično i smiješno.

"Sad ili odmah?" Upita me sa smiješkom kad me spusti pored svog auto, super njega ovo i zabavlja.

"Ne možeš mi ovo raditi. Ti si taj koji je otišao." Kažem mu na šta se on pomakne i otvori mi vrata.

"Hoćeš sama ući ili ću te ja ubaciti?" Upita me mrtav ozbiljan.

"Neću ući, ne želim te gledati." Kaže i krenem dalje, ali naravno da ne načinim ni dva koraka Diego me hvata i ubacuje u auto koji zaključava.

"Smatram ovo otmicom." Kažem čim uđe u auto.

"Smatraj čime ti želiš ljepoto." Kaže i pokrene auto.

"Prijavit ću te policiji."  Kažem nakon nekog vremena vožnje. On me samo pogleda i podsmjehne se.

"Samo naprijed." Ubijem ga pogledom i izvadim mobitel.

"Vidjet ćeš ti." Kažem i u tom trenu mi on uzima mobitel.

"Šta radiš?" Upita me.

"Šta ti radiš? Ne možeš mi ovo raditi." Iznerviram se.

"Vidiš da mogu."

"Mrzim te."

"Ne, upravo suprutno dušo. Voliš me." Kaže i nastavi voziti, a ja se okrenem prema prozoru šta njega nasmije.

...

"Idem se otuširati, ideš samnom?" Upita čim uđemo u njegov stan i pogleda me perverznim pogledom.

"Ne, hvala." Samo ću mu se predati, uostalom dok se on tušira ja mogu pobjeći od njega. Tea ljubim te u mozak.

"E da." Zastane prije nego li se ode otuširati.

"Ne pokušavaj pobjeći jer nećeš uspjeti." Kaže i ode, a mene ostavi zbunjenu. Kako misli neću uspjeti? Naravno da ću uspjeti ne zvala se ja Tea.

Pričekam par minuta dok se skine. Čujem vodu ali pričekam još malo za svaki slučaj. Kad se uvjerim da je dovoljno dugo prošlo. Polako i tiho na prstima krenem prema izlazu. Otvorim polako vrata ali tamo me dočeka neugodno iznenađenje.

"Gospođice?" Pozdravi me neki nabildani lik. Jao šta sad? Od kud se on tu stvorio? Kad smo ušli nije ga bilo.

"Ovaj... idem ja." Kažem i krenem, ali on stane ispred mene i popriječi mi put na šta ga zbunjeno pogledam.

"Žao mi je ali to neće biti moguće." Kako molim?

"A zašto molim te." Prekrižim ruke.

"Gospodin je tako naredio. Zamolio bi vas da se vratite unutra." Jao ovaj lik isti Diego, točno se vidi da mu je on šef.

"A ako neću?" Zlobno se nasmiješim.

"Onda ću vas ja morati unijeti." Otvorim usta od šoka. Ma nije ovo rekao. Vratim se bijesno unutra i zalupim jako vratima. Čudi me da ih nisam slomila. Na to je sigurno mislio kad je rekao da ne pokušavam pobjeći. Znao je da ću pokušati zato je i postavio onog nabildanoga ispred. Ima da ga ubijem.

"Tko te sad naljutio?" Cimne me jer nisam ni primjetila da je izašao. Zašto uvijek mora biti takav hodajući grijeh? Sad bi se najrađe bacila na njega ali ne. Tea zabranjujem ti. Ima bademantil na sebi dok ja razmišljam kako mu ga skidam jako sporo i polako.

"Buljiš, hoćeš da skinem i bademantil. Mislim ako je potrebno." Cimne me iz mog razmišljanja.

"Nema potrebe." Kažem i okrenem glavu samo da ne gledam u njega.

"Imaš pravo, ipak je to tvoj posao." Kaže i produži prema sobi. Diši Tea, diši.

"Hoćemo šta jesti? Jesi gladna?" Upita Diego dok izlazi iz sobe ima bijelu majicu i donji dio trenirku. Čudno mi je da on nosi majicu ali ništa ne komentiram.

"Nisam." Odlazi do šanka i uzima svoj mobitel i samo se podsmjehne.

"Vidim upoznala si Davida?"

"Misliš onog nabildanog seronju?" Na ovo se samo počne glasno smijati.

"Znao sam da ćeš pokušati pobjeći. Providna si mala." Mala? Ozbiljno je ovo rekao?

"Onda šta želiš za večeru?" Upita me.

"Lazanje." Popustom jer shvatim da mi nema spasa od njega.

"Idem da naručim." Kaže i ode dok meni ništa nije jasno. Koji vrag se događa samnom? Ako misli da će me samo tako dobiti e pa neće. Ljuta sam na njega.

Hm... Tea nam se ne da, a Diego je i dalje uporan ❤️
Šta mislite tko će prije popustiti?
Hoće li Diego na kraju uspjeti pridobiti Teu
Uživajte u čitanju
Cathy