Ne mogu vjerovati da sam već u devetom mjesecu trudnoće. Još samo malo je ostalo da upoznamo našu princezicu. Sve smo opremili i naravno da je Diego morao da kupi cijeli dućan i sad samo čekamo našu princezicu za koju je sve spremno i svi željno iščekujemo njezin dolazak koji može biti svakog trena.

Termin nam je bio prije deset dana ali očito se njoj još ne ide van. Iskreno jedva čekamo da dođe i da budemo mala sretna četveročlana obitelj. Ni Diego, a ni ja ne možemo da dočekamo. Ne mogu vjerovati da je već prošlo devet mjeseci, nisam se ni okrenula a još malo ćemo da držimo našu princezicu u rukama.

"Diego budi se." Prodrmam ga jer čovjek spava kao zaklan, a meni se jede sladoled od čokolade i limuna kojeg nemamo.

"Diego!!!" Viknem ali uzalud, normalno da se neće probuditi kad ga svaku noć budim u kasne sate da mi ide nešto kupiti.

"Porađam se!!!" Viknem i on odmah otvori oči i skoči sa kreveta u roku sekudne.

"Porođaš se?" Upita me odmah dok je već na nogama spreman za polazak.

"Trebala sam ovo prije reći." Promrmljam sebi u bradu. Ma u roku sekunde je bio na nogama.

"Jede mi se sladoled." Nasmiješim mu se slatko dok mi prilazi.

"Kakav ženo sladoled dok se porađaš?! Hajde idemo odmah u bolnici."

"Aman ne porađam se." Još uvijek očito nije shvatio.

"Ne?" Upitno me pogleda.

"Ne, jede mi se sladoled od čokolade i limuna."

"Jesi sigurna? A da mi ipak odem u bolnicu da provjerimo?"

"Hoću sladoled." Nastavljam po svome.

"Dobro ženo gdje da ti nabavim sladoled u četiri ujutro?" Upita me.

"Ne znam, želim sladoled od čokolade i limuna." Rasplačem se.

"Dobro, samo se smiri. Idem po jebeni sladoled!!" Kaže sav živčan kad obuće majicu i izađe iz sobe. Mislim da će idući put jako dobro razmisliti prije nego li mi napravi dijete. Svaki dan ga budim da mi ide nešto kupiti ali uvijek sa nekom drugom željom. Pa ne jede se meni, već bebi. Prema tome ako ju je znao napraviti neka trpi i donosi njezine želje.

Nakon nekih dvadesetak minuta već sam bila u polusnu. Umalo da ne zaspim kad čujem otvaranje vrata, ma iste sekunde sam se razbudila. Ugledam svog muža sa mojim sladoledom od čokolade i limuna.

"Izvoliš." Govori mi dok mi pruža cijelu kutiju i žlicu. Jao koliko ga volim kad mi donosi sve moje želje. Iako jako dobro znam da mu idem na živce s time. Stavim sladoled na moj trbuh koji mi dobro dođe zbog ovakvih stvari.

"Hvala." Kažem kad ga poljubim u obraz i odmah otvorim svoj sladoled.

"Jede se za stolom." Istakne kad skine majicu te se smjesti pored mene na krevet.

"Tvoja kćerka želi da jede u krevetu." Odgovorim mu i nastavim da jedem sladoled neobazirajući se na njega.

"Misli li moja kćerka više da izađe?" Upita jer je nestrpljiv i jedva čeka da dođe.

"Još uvijek ne, dobro joj je unutra dok nam tata ugađa i ispunjava svaku želju." Nasmiješ mu se.

"Neka izađe više, pa će tata ugađati i ispunjavati želje i vani."

"U to ne sumnjam." Ima da ga vrti oko malog prsta.

"Volim te." Kaže mi kad me poljubi na blic.

"Pusti me da jedem svoj sladoled." Uzvratim mu, a on se samo nasmiješi.

"Volim i ja tebe, hvala ljubavi šta si mi išao u četiri ujutro naći sladoled." Imitira me.

"Nisam ja kriva šta tvoja kćerka traži sladoled u četiri ujutro." Obranim se, a budimo realni to mi je izlika za sve. Nastavim da jedem dok me Diego sa smiješkom gledam. Boljeg muža nisam mogla odabrati iako se posvađamo svaki dan i iznervira me ali sve su to sitnice. Doduše drugačije mi i ne znamo. Bilo bi čudno da se ne posvađamo.

"Hoćeš ti?" Upitam ga.

"Mogao bi da probam." Govori kad me poljubi te produbi taj poljubac.

"Ti si ipak slađa." Nasmiješi mi se.

"Volim te ali ipak me pusti da jedem svoj sladoled."

"Volim te ali sladoled više." Podrugne se te me opet poljubi.

"Samo dok sam trudna." Nasmiješim mu se i nastavim da jedem svoj sladoled dok me on promatra sa očima punim ljubavi.

...

"Kako si?" Upita me Diego kad siđem dolje. Naravno da on radi od doma da mi može visiti nad glavom.

"Nenaspavano." Kažem mrzovoljno. Želim više da izađe pa da se konačno mogu kretati kako treba i da se mogu naspavati. Iscrpljena sam više jer ne mogu da spavam. Tek šta uspijem zaspasti počne da me šuta tako da onda ništa od mog spavanja.

"Izdrži još malo." Kaže kad me poljubi dok drži ruku na mom trbuhu. Naša kćerka odmah prepozna tatu tako da me odmah šutne.

"Lako tebi reći, ne šuta tebe." Kažem mu dok se on sagne i poljubi moj trbuh i naša kćerkica se odmah umiri. Već vidim kako će ona biti prava tatina princeza.

"Hajde idemo za jedemo pa ćemo na pregled." Kaže kad me povede prema terasi i ja se odmah razveselim čim je hrana u pitanju.

Liked by 163. 345. 487

DiegoMarković Ljubi tata 🤰🏼🔜😍 TeaMarković

View all 149. 834. 362

StefanPetrović Pa kad je to prije prošlo?
DiegoMarković Još malo brate 🙈

KarlaPetrović Ljubi tata da više izađe 😂
DiegoMarković Sve znaš 🥰

LukaMatić Pusti dijete na miru, vidiš da te ne želi upoznati 😂
DiegoMarković Pravi mi se javio 🙄
LukaMatić Ja sam se javio, pusti dijete da uživa unutra jer kad izađe najebala je 😂

LanaMarković Kad će više? 😍🥰
DiegoMarković Uskoro tetka 🥰

SaraPetrović Vidiš da neće da izađe 🤷🏻‍♀️
DiegoMarković Neće ona kad vi hoćete nego kad ćete se vi najmanje nadati 😂
SaraPetrović Ne maltretiraj dijete kad uživa unutra 🤣
LukaMatić Reci mu Saro 😂
DiegoMarković Vas dvoje umjesto da meni pametuje mogli biste poraditi na svom djetetu 😂
StefanPetrović Halo! Ne davaj im svake ideje!!! 🤷🏻‍♂️
LukaMatić Rekao bi da je ideja loša ali pošto se Stefanu ne sviđa morat ću da kažem da je ideja odlična 😂😁
StefanPetrović Upucat ću te ozbiljno ti kažem 😂
SaraPetrović Kao da ću tebe pitati 🙄😂
StefanPetrović Dobit ću živčani od vas dvoje 🙄😤
LukaMatić Reci mu Saro 😂
SaraPetrović Jel se ja tu šta pitam? 🤷🏻‍♀️
StefanPetrović Ne
LukaMatić Ne
SaraPetrović Ha! Jel vas dvojica stvarno mislite da ću vas pitati? 🤪💁🏻‍♀️

TeaKnežević Još malo ❤️❤️
DiegoMarković Volim te najviše 😍😍

Nakon šta smo pojeli krenuli smo prema bolnici. Iskreno ne mogu da dočekam da upoznam svoju princezicu, a ona nikako ne želi van. Tea cijelo vrijeme govori da se već sad vidi da je ista ja. Ima da ju razmazim najviše na svijetu. Ona će biti moja princeza, a Tea moja kraljica. Tek sad vidim šta sam sve prepostio i zato nisam htio ništa da propustim da ovim djetetom. Samo je ovo dijete previše tvrdoglavo jer ne želi nikako van.

"Hoće li ona više?" Upitam Marka dok prelazi po Teinom trbuhu.

"Morat ćeš da ostaneš u bolnici." Kaže nam, a nama se odmah javi panika.

"Jel sve u redu?" Upitam zabrinuto.

"Sa bebom i mamom je sve u redu." Kaže nam i ja osjetim veliko olakšanje.

"Ali?" Upita ga Tea.

"Promašila si termin već deset dana tako da ako porod sam ne krene morat ćemo na inducirani." Kaže mi, a ja zbunjeno pogledam u njih jer mi nije jasno šta je to.

"Šta to znači?" Upitam sav zbunjen.

"To znači da ćemo morati izazvati porod ako danas ili sutra ne krene." Objašnjava mi dok vidim po Tei da joj se to nimalo ne sviđa. Znam da ona želi sve prirodno ali najvažnije je da ona i naša beba bude dobro. Manje je bitno na koji način će to biti.

"Reći ću sestri da ti pripremi sobu." Govori dok izlazi iz sobe te Tea i ja ostajemo sami dok ja još uvijek nisam svjestan šta se dešava. Ne mogu da vjerujem da ću uskoro dobiti drugu dijete, svoju malo princezicu.
...

"Jesi dobro?" Upitam Diegu koji cijelo vrijeme šuti od kad je Marko otišao šta i nije baš običaj za njega.

"Znači u maksimalno dva dana ću postati po drugi put otac?" Upita me još uvijek nevjerujući.

"Otac jedne male slatke djevojčice." Nasmiješim se na samu pomisao.

"Diego Marković, otac dvoje djece. Čovječe, sviđa mi se to. Ajmo napravit još par komada." Kaže sa osmijehom na licu.

"Par komada?" Kao da kupuje meso pa govori dajte mi par komada mesa.

"Pa da." Kaže logično.

"Jesi ti ozbiljan?" Upitam ga jer se iskreno nadam da se šali.

"Naravno." Kaže mrtav ozbiljan.

"Nađi onda neku spravu koja će ti roditi toliko djece jer ja nisam sprava za rađanje djece." Istaknem.

"Ma hajde nisi znala ni za ovo dvoje da sam ti napravio." Samo ga ubijem pogledom jer je počeo opasno da me živcira.

"Kunem ti se da će tebi trebati uskoro doktor." Imam neopisivu želju da ga opalim.

"Idem ja po tvoje stvari i Lukasa. Ti se probaj smiriti do tad." Govori dok me poljubio na blic.

"Srećom pa ideš pa me neće imati tko nervirati." Nasmiješim mu se lažno.

"Bez brige draga ubrzo ti se vraćam. Prije sam vamo, nego tamo." Govori te izlazi iz sobe. Ne mogu vjerovati da ćemo još malo upoznati našu princezu koju toliko jedva čekamo da upoznamo.

Još malo i stiže nam princeza, kao šta je još malo i kraj ali sad stvarno 😂
Ovih dana sam bila jako puno u obaveza te zbog toga nisam mogla da objavim nastavak .
Uživajte u nastavku 💞
Također je mojom mami bio rođendan ⤵️

Mama, sretan ti rođendan!!!
Hvala ti na svemu u mojih 23 godina i svim godinama koje tek dolaze.
Hvala što si uvijek uz nas, što nas bodriš i guraš kroz život.
Daješ nam prostor i pustiš nas da sami biramo svoje puteve, no čekaš nas u svom zagrljaju kada se vratimo tebi.
Sve što znamo, zahvaljujemo tebi.
Ti si anđeo koji me čuvao u teškom trenucima i koji mi je davao snage kada je ona nestajala. Tvoje ime je u riječniku stoji pored termina najbolja mama.
Mater si kakvu svi ljudi trebaju, a sva djeca zaslužuju. ❤️❤️❤️❤️