《 ANDREJEVA PERSPEKTIVA》

Topao dah osjecam blizu sebe te brzinski iskocim iz kreveta. Sara me preplaseno pogleda, dok ja palim lampu pored sebe

-"Sta radis Saro?"

-"Zasto si pomislio da sam ona?"

Rasirio sma oci sokirano.

-"Jebeno si se nadvila iznad mene i pokusavas me... ne znam ni ja!? Sta se desava sa tobom?"

-" Sta se desavaa!?"

Vrisnula je na mene

-"Cijeli jebeni zivot te znam, znam te od prvog trena kad si krocio u sirotiste, bio si uz mene, znala sam sve tvoje boljke. Obecavao si mi savrsen zivot jednog dana..."

-" Ispunio sam svoje obecanje..."

-"Studiram u Italiji, imam svoj stan, ali nemam tebe Andrej! Obecao si mi sebe! Prvi korak osvete i vec si gledo u sliku svog neprijatelja! Zaljubio si se u Rajli Jang! Ceo zivot sam ispred tebe, trudim se oko tebe, nikad me nisi primjetio!"

Pocela je plakati dok ja gledam sokirano u nju.

-"Ne pricaj tako Saro,znas dobor koliko mi znacis..."

-" Znam, gledas ne kao sestru, jebeno nikad nijesi shvatio da sam zaljubljena u tebe, sve sam radila da ti pokazem sta osjecam! Zaljubljena sam u tebe od prvog dana!"

-" Zaljubljena?"

Sokirano je gledam dok ona spusta pogled

-"Zaljubio si se u Rajli devojku koja je kcerka ubice tvojih roditelja. Sta ona ima da si se tako brzo vezao za nju, da ceo dan mislis na nju!"

-"Ne lupaj gluposti,idi spavaj i dozovi se pameti!"

Bijesan sam i malo mi fali da poludim...

-" Zasto ona!?"

-"Jebeno nisam zaljubljen u Rajli Jang!"

Proderem se kada se njene usne nadju na mojim, stojao sam kao kip dok ona ljubi moje usne. Ne trepcem od soka koji dozivim.

-" Dokazi mi da nijesi!"

-"Skloni se Saro..."

-" Sta je? Neces da prevaris svoji slatku Rajli?"

Ustao sam se brzinski oblaceci majicu. Poslacu devojku koju sam smatrao sestrom u picku materinu!

-" Vjerujem da nisi zaljubljen u nju..."

Rekla je glasno kada podje za mnom

-" Ti nju volis!"

Moj bijes provri dok je zabijam uz zid i sakom udaram pored njene glave. Preplaseno pocne plakati, dok ja stiskam vilicu.

-" Sjutra se vraces odakle si dosla i pravicemo se da se ovaj razgovor nikad nije desio."

Disao sam bijesno, moleci sebe da nadjem nacin da se kontrolisem.

-" Otici cu Andrej, a ti ces i tada voljeti svog neprijatelja. Mislices na nju ceo dan, sanjati je nocima."

-"Odakle ti ideja da ja volim bilo koga!?

-" Da je ne volis ubio bi je jos onda kada je zabila noz u tebe. Medjutim i tad si je voljeo."

Volim Rajli Jang? Ja Andrej Volker volim Rajli Jang.

-"Idi u svoju sobu"

Tiho sam rekao prebirajuci po svom mozgu... Da li je moguce? Da li je Sara imala pravo? Jebeno sam imao osjecaj da varam Rajki dok me Sara ljubi? Dodjavola...

Hvatam se za glavu i masiram svoje celo ne bi li razbio ova razmisljanja... Ceo dan mi je u glavi, zelim otici kod nje, zelim je poljubiti. Vratiti kuci i probati,ne znam sta ali probati... Ovo je druga noc u kojoj nije ovde. Ocu da eksplodiram jer je nema! Sta sam uradio sebi?

-"Ja idem..."

Sara je vukla svoj kofer

-" Saro..."

Zapocnem dok se ona nasmije.

-"Ja nisam ona... Nikad necu biti, volis je uprkos svemu sto nosi vasa proslost. To nije strasno Andrej."

Zaplakala je dok meni ruka podrhtava.

-" Ona je posebna, gospodjica Jang. I 100 drugih je nece izbaciti iz tvog srca"

-" idi u sobu, spavaj nisma mislio tako..."

-" Let mi je za sat vremena, vraticu se kuci i praviti se da se ovo nije desilo... A ti trebas da priznas sebi emocije i vratis je kuci dok ne bude kasno"

Zar moze da bude kasno? Ne volim da kasnim? Uzeo sam casu gorkog pica i ispijao ga ne mareci za broj koji popijem. Dok ne bude kasno? Nece biti kasno idem odmah sad!