2019 / Ksenija

Pakujem stvari u torbu i trudim se da zaboravim kolike sam suze prolila te noći. Koliko sam propatila i koliko sam se dugo borila sam tom boli. Čak i sada zaboli. Ali reka sam sebi. Dosta je.... Ne možeš ceo život plakati zbog.... Zbog njega.

Drugarice su navaljivale da ovde godine opet odemo na Kopaonik ali nisam htela. Nisam mogla. Nakon svega samo mi je to trebalo. Vratila sam se kući i moja mačka se uplela o moje noge. 

Držala sam kese i nekako se otarasila mačke. Damjanu je trebao da dođe drug iz mlađih dana. Bio mu je kao brat. Iskreno ja ga se ne sećam ali nema veze, krenem da ostavim kese ali čujem smeh u dnevnom boravku. 

Ovde moje su opet tu.... - Krenem sa kesama ka dnevnom i ugledam kako meni poznata figura stoji, meni okrenuta leđima i priča nešto.... Trepnem par puta jer ne verujem sebi. Igrali se posvest samnom? Dešavalo mi se par puta da mi se učini da ga vidim u gomili. 

Ali nikad da čujem onaj njegov glas od kojeg me podilazi jeza.

Ksenija.... - Damjan me dozove i u tom trenutku se okreće. Bože.... Istpustim jednu kesu.

Devojčice? - Upita me tiho. Kao da ne veruje da vidi mene dok meni ispada i druga kesa iz ruke. Jer ni ja ne verujem. Ni ja neverujem da Kristofer stoji ispred mene posle skoro cele godine. 

Kada se trgnem uhvatim zbunjene poglede mojih drugarica i njihovih muževa. Maca mi je pojela jezik. Jer koliko god pokušavala nešto da kažem reči nisu izlazile. 

Devojčice? - Kaže sada već pribranije. 

Da se nisi opet izgubila? Ovu izgubljenu devojčicu sam našao prošle godine na kopaoniku. - Da li imam toliko sreće u nesreći da nam se laži poklope?

A, kad sam te pitala je li lep, nisi rekla da je lep! - Kristina se odmah brecne na mene. 

Ma znaš ti da ona ne vidi dalje od Damjana.... - Rekla je Katarina kroz smeh. 

Pokupila sam što sam prosula uz Kristoferovu pomoć zatim uletela u kuhinju i zalupila vrata za sobom. 

Počela sam da pravim kolače. Misli su mi lutale tamo, vamo. Nisam znala šta bi od sebe. Kao da sam tek sada postala svesna kakvu sam glupost napravila. 

Osetio se miris kao zagorelo. Okrenula sam se ka relni i videla crni dim unutar nje. Otvorila sam relnu i uhvatila tepsiju bez rukavica na šta mi je tepsija ispala, a ruka me je užasno pekla. 

Vrata od kuhinje su se otvorila i prvi je uleteo Kristofer. Uzeo je moju ruku i stavio je pod vodu. 

Mnogo peče? - Upitao je

Ma, dobro sam. - Svi su već bili u kuhinji i spremali nered koji sam napravila. 

Princezo dobro si? - Klimnula sam glavom Damjanu. Osećam se ko najveći ološ na svetu. Jedna suza mi je skliznula niz obraz koju sam brzo obrisala. 

Ne plači devojčice.... Ja neću ništa reći. - Uz te reči još sam se više rasplakala. I nisam mogla da stanem. Suza je suzu stizala. Kristofer me je zaklonio da se ne vidim. Pribrala sam se brzo i obrisala suze. Nije sada vreme da plačeš Ksenija. 

Hvala... - Rekla sam krajnje hladno i istrgla ruku iz njegove. Time je opet počelo da me peče jer sam ujedno sklonila ruku iz vode. 

Otvorio je frizider i izvadio led.

Stavi ovo... - Klimnula sam glavom i uzela led iz njegovih ruku. Nisam htela da imam kontakta sa njim. Htela sam da ode... Htela sam ja da odem... 

I usput sam saznala još jednu divnu vest. Idemo na kampovanje svi zajedno. Danas uveče krećemo. 

.   .   .   .  

Spremila sam stavari i krenula dole ali Damjan je bio pretrpan stvarima. Naš ceo auto je bio pun. 

Gde si mislio mene da smestiš? - Upitala sam. Ali dobila sam odgovor od Kristofera

Kod mene. Ićeš mojim kolima. - Uvukla sam vazduh. Nije bilo svrhe da se protivim.

Kada smo konačno krenuli znala sam da ćemo putovati sve do jutra. I baš, nisam mogla da zaspem. 

Slušaj.... Neću mu ništa reći.... Znaš ja sam tebe....

Iskoristio? - Rekla sam hladnim glasom

Poigrao si se samnom. Igraš li se još? - Kako smo bili zadnji u koloni on je zaustavio auto sa strane. 

Slušaj me! Bolje je da kreneš brzo ili se kunem nećeš ti morati ništa da kažeš, ja ću! 

Izađi.

Uf - Otvorila sam vrata i zalupila ih tako jako da su se opet otvorila. Samo sam ih gurnula i krenula za njim. 

Dah mi je zastao kad sam ugledala prekrasno jezero. 

Znao si za ovo? 

Da sam stao kod neke napuštene žume verovatno bi se samo drala na mene. Morao sam nečim da ti skrenem pažnju, devojčice.... 

Nemoj me zvati tako.... - Rekla sam potiše. 

Zašto? - Prišao mi je blizu i sklonio pramen kose koji je ispao iz repa. 

Nisam li ti rekao da ti gumica ne treba? - Slušala sam njegov glas kako upravlja samnom. Da li je ovo moguće? Stresla sam se kada je slučajno zakačio moje rame dok je vraćao ruku. 

Zašto se jednostavno ne skloniš od mene? - Upitala sam tiho. Jer glasnije nisam mogla. Glas mi je pucao.

Nekako me sve vuče tebi. - Mučno sam se nasmejala. 

Zašto si te noći otiša? Zašto si mi rekao sve ono, pa nestao? - Osećala sam njegov dah dok mi je pričao. Osećala sam njegovo disanje. Bili smo svega nekoliko milimetara odaljeni jedno od drugog.

Jer sam bio glup.... Jer sam video.... 

Šta si video?

Video sam kako te voli, i kako ti voliš njega. 

Čitao si mi poruke!? - Odaljim se od njega ali on me zadržava. 

Ne bi ti njega ostavila. - O ali bila sam spremna. U tom trenutku bila sam spremna da ga ostavim. 

Rekao si mi da on i ja nismo stvarni! Rekao si mi da sam živela u bajci, koja ne postoji! Rekao si mi da smo mi stvarni! I šta si onda uradio?

Devo.... 

Ne prekidaj me! Znaš li šta si onda uradio? Sve si srušio kao da je sve bio samo san. San iz kojeg sam se probudila i.... - Prekinuo me je poljubcem.

Skloni se od mene.... - Rukom sam mu opalila šamar. 

Nemoj više da me diraš! Slučajno nemoj da si mi prišao blizu.... - Rekla sam i počela da trčim ka autu ali on me je sustigao. Podigao me je dok sam se otimala. U tom otimanju iskrivio je nogu i oboje smo upali u jezero. 

Ti... Uf! - Ostala sam bez reči. Smrznuta kao pingvin sam potrčala van vode ali on me je uhvatio za ruku i povukao sebi. 

Volim te devojčice..... Ne znam kako.... Ali volim te...... - Rekao je pa prisloni svoje usne mojima. Nakon toga sam mu opet udarila šamar i istrčala iz vode....