Devojčice, opet si sama? - Kao kroz maglu čujem taj grubi, ali dobro poznati glas.

Sama... - Kažem i ako izgledam kao da nisam sigurna. Sve mi se polako vrti. Ali njegovo lice vidim jasno. Njegove led plave oči, kosu, usne, crte lica... Tako neodoljiv. 

Gde gledaš, devojčice? - Opet me zove devojčicom. 

Nisam ja devojčica. - Nasmejao se. 

Za mene ćeš ostati devojčica. - Napravila sam facu kao da se ljutim. Durila sam se kao prava devojčica. 

Onda je uzeo moje ruke i zamolio za ples. Nisam ni primetila kada su pustili sporiju muziku za ples. Ali njegov dodir sam osetila. 

Klimnula sam glavom i tada smo se našli na podijumu. Naslonio je moje telo na njegovo i sada sam svatala zašto me zove devojčicom. Pogledajući njega i mene... Ja i jesam bila devojčica. Mala, sitna i mršava. Naspram njega, razvijenog i sa stavom pravog muškarca. 

Ceo svoj život nisam dopustila ovako blizu da mi priđe niko osim Damjana i kada pomislim na njega oči kao da mi se odmagle, krenem da se odaljim ali on me privuče sebi još bliže ako je to ikako bilo moguće. 

Zaboravi, na sve.... Samo smo mi ovde. Devojčice.... - Pratila sam njegov glas. Slušala sam melodiju koja mi se sviđala. Moja pripitos je očigledno pomutila moj razum više nego što sam mislila da će. 

Idemo li devojčice? - Bila sam hipnotisana njime i samo sam ga pratila. Gde? Da li je uopšte bitno?

Odveo me je u njegovu sobu. Zatvorio vrata za nama ne plaeći svetlo. To je bio znak da bežim... Ali nisam. Nisam mogla. Jer želala sam.... Želela sam njega. 

Okrenuo se ka meni brzim pokretom, preklopio moje sitno telo njegovim krupnim. Spustio je lagano svoje usne na moje. Nisam se opirala. Svukao je gumicu i moja kosa se rasula po mojim ramenima. 

To ti nije potrebno... - Bacio je gumicu

Uživala sam u njegovom poljubcu koje je vremenom postajao sve grublji. Uzvraćala sam mu. Vođena požudom i željom.... Željom za njim. 

Pustila sam mu da mi skine haljinu i time sam ostala samo u donjem vešu. U isto vreme skinula sam mu košulju koja je ubrzo pala na pod zajedno sa mojom haljinom. Ljubio me je kako niko nikad nije. Ljubila sam ga kako nikog nikad nisam.

Otkopčao mi je grudnjak, a zatim me podigao dok sam obavila svoje noge oko njegovog struka nastavljajući da ga ljubim. Spustio me je na krevet, a zatim se odvojio od mene. 

Prošlu noć sam te ukrao, a ovu noć ću da imam ukradeno.... Devojčice.... - Rekao je dok se laganim poljubcima spuštao niz moj stomak.

Kristofere....

 .   .   .   . 

Glavobolje me budi. Koliko ima sati? Tražim svoj telefon po stočiću ali onda svatim da sam gola. A da muškarac leži pored mene. Skočim i padnem sa kreveta. 

Nemoguće... Nije moguće.... 

Devojčice? Šta radiš na podu? - Pita me promukli glas. I tada kada čujem njegov glas i vidim prelepe led plave oči setim se svega. Da li sam ja prevarila Damjana? 

Ustajem zajedno sa plahtom i kupim svoje stvari sa poda. 

Devojčice šta to radiš?

Je li zabavno!? - Kažem glasnije nego sam htela. 

Devojčice, šta ti je.... 

Ne zovi me tako! Pitala sam te nešto! Je li zabavno!? Zašto sada ćutiš!? Rekla sam ti da imam verenika! Rekla sam ti da je on ljubav mog života! Kako dođavola sada da ga pogledam u oči? - Rekla sam dok mi je glas puca te se spustila na pod. Tada su mi se suze spustile niz lice. Šta si uradila Ksenija? Šta si uradila...

Devojčice... - Rekao je nekako tiho. Podigao me je u naručje i vratio u krevet. Spremio mi je doručak i seo pored mene. 

Ovo su neke stvari koje sam kupi u radnji obuci. 

Hvala. - Rekla sam uzela stavri i otišla u kupatilo. Obukla sam ih i vratila se. Pojela sam nešto malo, a onda sam čula telefon kako mi zvoni. 

Zaboravila sam.... - Pojurila sam ka telefonu. 

Hej.... - Javila se pokušavajući da bude smirena. 

Jesi već negde odjurila? Uf, toliko smo se napile da ne znamo za sebe. Katarina još uvek povraća. 

Videla sam. Izašla sam da prošetam brzo ću doći. - Opet je slagala. Ali šta je mogla reći. Da je prevarila Damjana? Da je spavala sa drugim muškarcem i uživala? Prekinula je vezu i sela na krevet duboko udahnuvši. 

Devojčice.... - Rekao je te stavio ruku na moje rame. Zatim me je povukao u zagrljaj. Uzvratila sam mu. Ostavio je po koji poljubac na vratu. Nisam se bunila. Prijao mi je njegov dodir ma koliko to htela da porekenem. 

Idem.... - Pustio me je i otišla sam. 

Imala sam sreće jer Kristina i Katarina su bile na ručku. Iskoristila sam tu priliku da se presvučem u svoje stvari. Koji odmor? Bolje da sam ostala kući!

Zazvoni mi je telefon. Ustala sam da se javim ali kad sam videla da Damjan zove dvoumila sam se, pa na kraju ipak javila.

Gde si ljubavi?

Tu, sam. Kako je kući? - Rekla je suzbijajući suze. Oće li išta biti kao pre?

Super, tvoja gospođica i ja te čekamo. Želiš li je čuti - Budala, čula sam kako mačka prede. 

Prinče... 

Izvoli, princezo? 

Volim te, znaš.... 

Znam i ja tebe volim. - Time smo prekinuli razgovor. suzdržala sam suze. U sobu su uletele drugarice. 

Idemo na doček nove.

A, ne ja ostajem kući! - Nema više avantura za mene. Dosta je!

Ala si namćor! - Žalial se Kristina. 

Ma, ajde! - Očigledno da se i Katarini išlo. 

Idete vi, ja ne! 

Uf, uredu. - Dan je brzo prošao.... Oko deset su otišle skockane. Naravdno pre toga su me grdile kako je to veče za doček i kako treba da budemo zajedno ali nisam slušala. Trebala mi je samoća. Malo mira da presložim i složim neke stavri. 

Nakon nekih petnaest minuta čula sam kucanje. A ja se ponadala da će me stvarno ostaviti na miru. Otvorim vrata i ugledam njega. Kristofera...

Kristofere? Šta.... Šta ćeš ti ovde?

Devojčice. Ti ga ne voliš! Ne, na taj način. Čuo sam te kako pričaš o njemu. On je tebi samo prijatelj, prijatelj iz detinjstva. Princ iz bajke. A, devojčice bajke nisu stvarne. - Oči su mi se napunile suzama. 

Mi, devojčice smo drugačiji. Mi.... Mi smo stvarni. Nismo bajka... Ovo izneđu nas je opipljivo. - Možda sam duboko u sebi i znala da je Damjan meni samo prijatelj. Tražila sam princa iz bajke, znajuću da bajke ne postoje. Nisam htela da pogledam druge jer sam verovala u bajke. 

Damjan jeste moj princ ali priznaj sebi Ksenija da bajke ne postoije. 

Prišla sam Kristoferu i poljubila ga. Jer u bajci princeza večno voli princa.... Možda ću i ja večno voleti Damjana ali to će uvek biti samo prijateljski. 

Pomutila si mi pamet, devojčice.... - Rekao je Kristofer između poljubaca. 

Mislim da je obrunuto. Ti si meni pomutio pamet.... - Probudio strast, uzburkao srce i dodirima si mi se uvukao pod kožu. Kristofere.... 

Te noći bila sam njegova grešnica. I osećala sam se kao da letim, kao da sutra ne postoji. Samo što nisam znala da sutra za nas zaista nije postojalo.

Probudio me je vatromet koji se čuo i koji je osvetljavao moju sobu. Pogledala sam na jastuk gde je trebao biti Kristofer ali nije ga bilo. Umesto njega stojalo je pismo. Uzela sam ga u ruke i čitajući tekst zaplakala. 

Veruj mi nisam ja taj koji tebi treba. Imaš njega. Oprosti mi devojčice...