Emma's pov

Svi su me gledali kao hipnotizirani, a ja nisam mogla vjerovati. To ne može bit istina, kako bi ja mogla bit njegova kći, kad već imam mamu i tatu. Sigurna sam da ovo sanjam i da ću se probudit ubrzo.

"Ovo mora da je neka zabuna,ja već imam majku i oca." Gledala sam čas Zayna,čas Klausa. Klaus je odmahivao glavom.

"Ti si jedina koja je i vukodlak i vampir u isto vrijeme. Tako da si ti moja kćer." Smiješkao se.

"Ja sam šta?" Smrknula sam se. Ovo je stvarno previše, pa oni nisu normalni.

"Ne želim više ovo slušati, odlazim odvade." Mahala sam rukama i krenula prema izlazu.

"Emma." Zayn je krenuo za mnom. Prevrnula sam očima, ali on to nije mogao vidjeti, zato što sam mu bila okrene na leđima.

"Mogu li s tobom?" Tužnim pogledom gledao je u moje oči. Kako da mu kažem ne, kad je sladak.

"Ako hoćeš." Pokušala sam to reći hladno, tako da shvati da mi je potrebna samoća i da želim sama o svemu razmisliti.

On se na moj odgovor samo nasmiješio. Vjerujem da nije shvatio onako kako sam ja željela da shvati.
Duboko sam udahnula i vampirskim korakom otišla do nekog bara.

Ušla sam unutra i uputila se do šanka.
Konobar nije bio tamo nego je posluživao piće nekom paru u kutu bara. Sjela sam na stolicu i uhvatila se za glavu.

Pa imala sam sasvim dobar život, ali izgleda da nisam bila zadovoljna njime, pa sam morala doć u ovaj prokleti New Orleans i upropastiti ga.
Ne razumijem zašto baš ja, zašto sam osuđena i tako prokleta.

Svi ljudi imaju i uspone i padove, ali opet prezivljavaju, ali ja ne mogu više u mene nema vise uspona. Samo padovi. Od kad sam došla ovdje sve se preokrenulo, izgubila sam najbolje prijatelje, majku, oca, za koje ne znam da li su mi uopće u rodu.

Šta li je sa njih. Kako li je moja Bella, da li je nastavila živjeti svoj život i našla nekog dečka koji će je voljeti do kraja. Znam da se vratila slomljenog srca, zbog Jeremya, za kojeg sam mislila da mi je brat.

"Šta pije mlada dama?" Trgnula sam se i odmah podigla glavu. Okrenula sam glavu na lijevu, pa na desnu stranu, nisam bila sigurna da li misli na mene.

"Jesi se odlučila?" Nasmijao se, kad je vidio da sam zbunjena. Pokušala sam mu uzvratiti smiješak, da ne budem ne pristojna.

"Šta bi mi ti preporučio?" Nisam bas imala volje za ništa, ali sam znala da moram nešto naručit. Pa da vidimo koliko ovaj konobar ima ukusa.

"Hmm." Okrenuo se prema pićima i tražio nešto. Valjda. "Možda bourbon ili neki drugi whisky?" Pogledao me. "Naravno, ako to uopće možeš podnijeti." Ouch, koja budala.

Pokušala sam ostati hladna na ovaj njegov komentar. "Može bourbon sa ledom." Odgovor je također bio hladan.

"Izvoli." Stavio je čašu na šank i ponovo se nasmiješio. "Kako to da si sama u ovo doba?" Brisao je neke čaše i postavljao mi razna pitanja.

Ne znam ni koliko je sati, ali to mi je bio i cilj. Samo ne znam što se dogodilo Zaynu. Taman kad sam zinila da mu odgovorim na pitanje, netko me preduhitrio.

"Nije sama." Zaynu je sjedio pored mene i gledao me. Smiješkala sam se.

"Dugo ti je trebalo." Pogledala sam ga i uzela bourbon.

"Zar si se ti to zabrinula za mene?" Stavio je ruku na bradu, te se naslonio na šank.

"Nisam znala da si tako spor."

"Nisam znao da si tako brza." Ma ovo sam se nasmijala i pogledala u pod.

"Od kad ti piješ alkohol?" Uzeo mi je čašu iz ruke.

"Heii!" Krenula sam je uzeti nazad, ali prekasno, on je već popio sve do zadnje kapi, ne skidajući pogled s mojih očiju.

"Nisi mi odgovorila na pitanje." Rekao je već ozbiljno.

"Ni neću." Ustala sam sa stolice i izašla vani. Uf on me baš mora naljutiti. Kako mu to samo uspjeva, kao da ima neku moć.

"Kuda ćeš sad?" Vikao je za mnom.

"Daleko od svega ovoga." Pričala sam tiho, da me ne čuje. Ali, on je vampir tako da je to čuo, isto kao da sam normalno rekla.

Stvorio se ispred mene i uhvatio me za ruke, gledajući me u oči.

"Nema nazad. Sad je gotovo, šta je tu je. Nisi trebala dolaziti u ovaj grad i možda bi sve bilo drugačije. Jedno ostaje, ti si Klausova kći i to ne možeš promjeniti." Slušala sam ga sve do ove riječi 'kći', to sigurno nisam. Ne može biti. Okrenula sam glavu.

"Zayn to nije istina, ja imam majku i oca. Klaus nije niko za mene." Pokušala sam ga uvjerit u to.

"Emma... i sama znaš da je ovo što ja govorim istina, samo to ne želiš prihvatiti, ali duboko u sebi, tu." Uhvatio je moju ruku i stavio je na moje srce. "Znaš da sam u pravu." Duboko sam udahnula.

"Ja..ja želim biti sama na kratko." Imala sam suze u očima, ali sam ih pokušavala sakriti. Pokušala sam ga zaobići i otići negdje, stao je ispred mene i nije mi dozvoljavao.

"Zayn." Prošaptala sam, ne dižući glavu.

"Emma." Polako mi je podignuo glavu i pogledao me u oči. Vidio je da imam suze u njima, tako da je i on sad imao tužan pogled.

"Koliko god ti želiš biti sama, ja ti zabranjujem. Ne želim da ti se nešto dogodi, a znam kad si sa mnom da si sigurna. Nikada te neću pustiti da budeš sama. Ako imaš nešto na duši reci mi, podijeli to sa mnom.

Njegove riječi su me pogađale, niko mi nikada tako nešto lijepo nije rekao. Da njega nema možda bi se dosad i ubila, tko zna što bi se sve sa mnom dogodilo. Uz njega se osjećam sigurnom. Nisam više mogla izdržati, a da ne zaplačem. Kad je on to vidio, čvrsto me zagrlio i milovao me po kosi.

"Sve će biti u redu mala moja, ja sam s tobom." Tiho mi je šaptao na uho.

"Zašto Zayn, zašto je sve to tako? Zašto sam ja prokleta?" Kroz jecaje sam govorila.

"Ne nisi, nemoj tako govoriti. Ti si sve samo ne prokleta. Ako si tužna zbog Klausa, nemoj. On možda jest zao na neki način, ali vjerujem da ćeš njemu biti Princeza i da će se brinuti o tebi. Vjerujemo da će ti dati svu ljubav koju ima. On se tebe morao odreći, mala moja. Mislio je da si umrla, ali nisi. Zbog toga je takav kakav je, zao i sebičan." Sve mi je to govorio dok sam ja bila u njegovom zagrljaju. Srce mi je jače lupalo, na svaku njegovu riječ. On mi želi samo najbolje, a ja ne želim da on bude tužan zbog mene.

"Da li to znači da sada pripadam Klausu?" Nije mi odgovarao neko vrijeme, tako da sam se odvojila od njega i pogledala ga. On je izbjegavao moj pogled.

"Zayn.." Stavila sam jednu ruku na njegovo rame.

"Nadam se da će ti dobro bit s njim, nadam se da će te dobro čuvati. Onako kako bi ja htio da te čuvam." Gledao je u neku određenu točku.

"Da li ćemo se mi moći viđati?" Nadala sam se pozitivnom odgovoru.

"Nadam se mila moja, nadam se."

Stavila sam ruku na usne, da ne primijeti da ponovo plačem. Ne mogu ga izgubiti, ne smijem. On je jedini koji me drži na životu. Klaus mi ne smije zabraniti da ga viđam, nikada. Prihvatit ću da živim s njim, samo pod uvjetom da Zayn smije dolaziti na našu stranu grada.

"Želiš da ti pokažem jedno mjesto?" Još uvijek je gledao u praznu točku na putu. Klimnula sam glavom.

"Slijedi me." Vampirskim korakom došli smo do jednog puteljka, koji je bio okružen visokim drvećem. U jednom kraju se nalazila klupa. Bila je to malo starija klupa, ali može se sjediti na njoj.

Zayn se okrenuo prema meni i stavio svoje dlanove na moje obraze. "Obećaj mi da ćemo se ovdje nalaziti svaku noć, dok ne smislimo nešto bolje."

"Obećajem." Na moje riječi on se toplo nasmijao, nisam mogla odoljeti a da se ne nasmijem.

Prišao mi je još bliže i zatvorio oči, učinila sam isto. Naše usne su se spojile u poljubac. To je bio poljubac, kao da jedno od nas umire i kao da se nikada više nećemo vidjeti.

Trenutak je bio čaroban, znam da ga nikada neću zaboraviti. O tom poljubcu ću razmišljati stalno. Prislonio je svoje čelo uz moje i gledao me. Taman kad me je ponovo htio poljubit, nečiji glas nas je prekinuo.

"Emma, trebamo krenuti." To je bio Klaus. Nisam se htjela okrenuti nego sam gledala u Zayna, koji nije skidao pogled sa Klausa. Bez obzira što sam ja 'njegova kći' činjenica da se njih dvoje ne vole neće se promijeniti.

"Pozdravi se s njim i moramo se vratiti nazad kući." Kada je to rekao okrenula sam se i duboko udahnula.

"Zašto misliš da ću ići s tobom?" Pogledala sam ga ne baš blagim pogledom.

"Znam da hoćeš. Moram biti siguran da ti se ništa neće dogoditi i svakako pripadaš mojoj strani grada, zato što si mi obitelj." Puhnula sam.

"Sa Zaynom sam sigurnija." Prevrnuo je očima.

"Da sigurno." Rekao je to sarkastično.

"Hej, tko je rekao da si ti ovdje onaj koji odlučuje. Ovo je moj život i bit će kako ja hoću." Ljutito sam rekla.

"Ona ima pravo." Zayn je dodao.

"Ti se ne miješaj." Pokazao je prstom na Zayna. "Emma, nemoj praviti probleme, molim te pođi sa mnom do vraga daj mi priliku. Otac sam ti."
Nakon nekoliko minuta šutnje Klaus je ponovo počeo govoriti.

"Slušaj moramo napraviti par stvari da budeš sigurna i onda možeš radit šta god hoćeš, ali sada nevolja te čeka na svakom ćošku." Smireno mi je objašnjavao.

Okrenula sam se prema Zaynu. "Ne brini sve će biti u redu, znam da hoće." Pokušavao se smijati, ali mu baš i nije išlo. Poljubila sam ga i mahunla mu. "Čuvaj se." Klimnuo je u znak potvrde.

Klaus se blago nasmijao, kad je vidio da idem s njim. Par puta sam se okrenula prema Zaynu koji je stajao na istom mjestu od maloprije.

"Ne brini sa mnom si sigurna." Klaus je gledao ispred sebe.

"To ćemo još vidjeti."

Ćao ljudi, evo i novog nastavka, žao mi je što ga prije nisam izbacila, ali nisam mogla imala sam neki važni stvari za obaviti. Nadam se da će vam se svidjeti i ostavite Vote i komentar. Hvala vam puno ❤❤.