zdravo, meni dragi ljudi

u slučaju da ste nekako odlučili da vam ovo bude prvi nastavak ove čudnovate avanture koji čitate; ja vjerujem u duhove u demone (zvuk Mk2OOO kako mi se ponovno ruga i razuvjerava me)

nešto što je tomu pridodalo, osim brojnih hororaca i okoline u kojoj sam odrasla, je unsolved supernatural, koji sam već spominjala. naime, to je youtube serijal u kojem jedan skeptik i believer idu u navodno ukleta mjesta u istrage paranormalnog i to...
e sad, ja sam to religiozno gledala, tako da sam službeno pogledala sve sezone i čekam novu epizodu.
moj divni dečko, ne vjeruje u ništa od navedenog, makar je pod mojim utjecajem pogledao par epizoda. to dovodi do teme ovog poglavlja.
roletne u mojoj sobi bez razloga buče. čak i kad su do kraja spuštene tupkaju i rade zvukove, a kada nisu do kraja spuštene same se spuštaju. moj djed radi u pvc stolariji, pa garantiram da to ne bi trebale raditi.
u ponedjeljak je mario bio kod mene, tako da sam mu govorila da imam tog demona u vražjoj roletni i da me muči to po noći. u tom trenutku je on prokomentirao nešto tipa ,,ma nema tu ništa, neće te nikakav demon ubit" ili nešto u tom smislu.
na to se roletna sama još malo spustila. blago je rečeno da smo oboje odskočili od mog kreveta.
makar on tvrdi da je to slučajnost ja demona svaku večer lijepo zamolim da me ne ubije pošto je ovaj genije iz šale rekao da me može ubit jer sam rekla glupu šalu...

molite se za mene, umrijet ću (i onda proganjat dečka)
s ljubavlju,
lucija