20.06.2016.

Danas sam otišla u muzej umetnosti. Obožavam slike. Obraćala sam pažnju na svaki detalj svake izložene slike, dok ga nisam ugledala.

Stojao je tamo sa njegovom braon kosom čiji su zalutali pramenovi pokrivali vrh čela. Njegove nebo plave oči su posmatrale skulpturu izloženu ispred njega. Bila sam okružena skulpturama i slikama, bila sam na mestu gde sam sve smatrala lepim, ali on je bio lepši od sve umetnosti.

Na trenutak se okrenuo i nasmejao se prema meni. Desilo se u trenutku, kao da je znao da sam ga posmatrala. Prišao mi je i ispružio ruku. Uz kratak pozdrav je dodao i svoje ime. Troy.

Ime mu je nekako pristajalo.
Trebalo mi je sekundu pre nego što sam izgovorila moje ime. On se zakikotao i pružio mi je mali papirić. Na njemu je pisao njegov broj telefona.

I sa time je otišao.

-Blue