03.07.2016.

Danas je sahrana.
Postarao sam se da Blue dođe sa mnom, jer je Patrick rekao da ima nešto važnije da radi.

Nisam ni mogao da gledam u Craigovo telo u braon kovčegu. Moju glavu sam skrenuo prema Blue koja je kovčeg gledala sa čudnim izrazom na licu.

U mrtvo telo Craiga je gledala sa blagim osmehom na licu dok se klatila napred-nazad. Nije ga ni znala, zato nisam hteo da je dovedem ovde.

Ali i ja sam imao sličan pogled u očima na tvojoj sahrani.
Jer možda i tebe nisam znao dovoljno dobro.

Nisam plakao tokom spuštanja kovčega. Nisam imao šta da plačem, oči su mi bile veoma suve jer su moje misli u zadnje vreme zalivale samo opsesije.

I posle toga sam otišao kod nadvožnjaka sa Blue, tamo nas je čekao Patrick srušen pored ograde sa tri paklica cigareta i nekim alkoholom u prozirnoj flaši.

Samo smo tu stajali, niko nije baš ništa izgovorio.

"Sranje!" Patrick je uzviknuo pre nego što je uzeo još jedan gutljaj alkohola, dok su mu suze počele da se slivaju niz obraze.

Video sam ga u veoma patetičnim stanjima, ali ne ovakvog.

I tada sam pogledao dole, pogledao sam prugu ispod nas i razmišljao kako bi bilo da sada skočim sa te visine.

Jedina stvar koju sam u trenutku želeo da uradim je da pokažem Craigu da nije svoj jedini prijatelj.

-Troy