~×~

Sunce je napokon osvetlilo mirno naselje u Trinaestom okrugu i izmamilo osmehe na lica siromašnih građana.

Obojivši jutarnje nebo u zlatnu, spustilo se da boginja Izira pozdravi krov velike kuće izgrađene od kamena.

Dotaklo je nežno svaku kulu, spuštalo se do nadstrešnice i rasprostrlo se po mokrom travnjaku.

Imani mu ne pridade nikakvu pažnju i nastavi da jede bljutavu kašu odvratnog ukusa.Ma koliko bila grozna,bila je jedna od retkih stvari koje su mogli priuštiti bez da se plaše da im neće ostati za sutra.

Završila je i odnela tanjir.

Otišla je u sobu.Iz spavaćice presvukla se u kožni kombinezon,jednu od povlastica ljudi sa moćima elemenata.

Posle silnih napada Crnih ljudi, priroda i njeni bogovi,sluge i čarobna bića uzeli su svakoj prvoj i drugoj rođenoj osobi moći elemenata ne bi li skupili svoje moći da obnove delove prirode.

Imani je vladala telepatijom, moći između svetlosti i vazduha.Nije ovo bila retka moć,samo su retki bili oni koji bi uspeli da je usavrše,a ko bi uspeo,postajao bi veoma jak.

Samo što,bez uslova da je usavrši,nikako nije mogla biti jaka.

Nije mnogo marila za moći,
kako je Trinaesti okrug pošteđen rata.

Bar za sada.

Naslonila se na stari hrast i krenula da crta po papiru.

Njeni crteži bili su tajna ostatku porodice.Predstavljali su zmajeve, pantera,njene sestre i braću.Osobe i stvari njoj posebno drage.

Odjednom,začula se sirena za uzbunu i par vrisama.Imani je utrčala unutra i brzo spakovala svu svoju odeću i bitne stvarčice,kao i ostatak porodice.

Imani je čula krik njene majke.Par greda se urušilo jer se kuća zapalila,zarobivši joj majku i dve sestre.

Ubrzo je pala još jedna,odvojivši ih.

Od dima nije moglo više ni da se diše.

Oči su im zazuzile, dok su kašljali i napipavali put ispred sebe.

Prašina se digla i Imani nije mogla da diše.Glava ju je bolela i grlo grebalo od sitnih čestica.Vatra je prodirala i Imani je jedva došla do vrata.

Bila su blokirana.