Mami sam objasnila sve o Maksu. I to da je živ i da je postao Demon. Nije znala kako to da primi, bilo joj je veoma teško.

Nalazimo se kod Monike i Majka kući. Odlučili smo da prvo krenemo u potragu za Krisom jer znamo gde se tačno nalazi. Mislimo da se najverovatnije svi nalaze u ovom gradu. 

Malu Kay smo poslali kod Monikinog strica jer ne bi imala sa kim da ostane, a moja majka je iznenada otišla na neko putovanje. Nije rekla gde ide, ali ne brinem se ja za nju. Iako ima skoro pedeset godina sigurna sam da može da se odbrani ukoliko se nađe u opasnosti.

Majk je dao Kay jednu knjigu sa činima ukoliko se ona nađe u nekoj opasnosti. Rekao joj je da samo pročita nekoliko reči i odmah će da se ostvari ono što piše u produžetku. Naravno, lako je bilo naterati dete od sedam godina da poveruje u to. Izgleda da su njene bajke ipak bile istinite.

U to knjizi su bile čine koje je on učio dok je bio mali. Te čini je svaki Vrač mogao da izvede. To su bile čini prvog nivoa koje su učili Vračevi koji su tek bili na početku. Naravno ako uzmemo u obzir to da Kay nije nasledila Monikine moći i njen medaljon.

„Ja i dalje ne mogu da verujem da Kris radi kao profesor na fakultetu.“ rekla sam dok smo stajali ispred Matematičkog Fakulteta.

„I još predaje matematiku.“ dodala je Mia dok smo se peli uz stepenice od fakulteta.

„Uvek je trebalo da mu se crta kako bi nešto shvatio.“ rekla je Monika.

Već smo uveliko ušli u ogromnu zgradu gde smo odmah mogli da uočimo ogromne stepenice koje su se kretale polukružno i veliki šalter gde moraš da se prijaviš. Iza njega sedeo je neki stariji čovek i čitao je novine. Prišli smo mu.

„Dobar dan. Da li je tu možda Profesor Kristofer Stone?“ pitala je Mia.

Taj sedi starac je odmah sklonio pogled sa novina i pomerio ga na neki drugi list papira gde je upisan raspored predavanja svakog profesora.

„On je trenutno na predavanju. A ko ga traži?“ rekao je i pogledao je u nas.

„Mi smo novi studenti na razmeni. Imamo predavanje kod njega a ne znamo gde treba da idemo. Samo se nadam da nismo zakasnili.“ rekla sam i odmah u trenutku slagala.

Pogledao je na sat.

„Imate još vremena. Predavanje je počelo pre pet minuta. Profesor Kris dopušta najviše da se kasni deset minuta i to samo ako imaš neki dobar razlog. Ali vama će progledati kroz prste jer ste studenti na razmeni.“

Zar je stvarno poverovao da smo studenti? A i ovaj, zar je stvarno toliko strog?

„Drago nam je da to čujemo.“ rekao je Majk „Ne bi smo želeli da nas izbace već prvog dana.“

On je tada ustao i poveo nas do stepenica koje idu u polukrug.

„Čekaj malo.“ rekao je „Koliko ja znam, još uvek nije vreme da dolaze srudenti na razmeni.“

Mi smo se svi pogledali.

„Uuu... mi smo...“ pogledala sam u ostale nadajući se da će neko nastaviti i smisliti nešto.

„ ... Vanredni Studneti na razmeni.“ dodala je Monika.

„Vanredni?“ pitao je začuđeno.

„Da, tako je. A sada, jel su to ova vrata. Žurimo znate. Ne bi smo voleli da profesor viče na nas već prvog dana.“ nasmejala sam se kiselo a on je samo klimnuo glavom kao znak potvrde.

Kada sam otvorila vrata prvo što mi se otrglo iz usta bilo je jedno „wow“. Prostorija je bila ogromna da sam jedva uspela da uočim Krisa. Pored toga, prostorija je bila prepuna studenata. I hvala Bogu naš ulazak im nije privukao pažnju. Očekivala sam da zateknem Krisa sa nekolicinom studenata i to onih prvoklasnih štrebera. Ali sam pogrešila. Mislim ipak on predaje matematiku. Jedva smo čak uspeli da nađemo slobodno mesto. U život bih smela da se kladim da je većina došla kako bi gledala zgodnog profesora nego slušala glupa predavanja o matematici. Ali najsmešnije od svega je to što sam sigurna da većina ovih devojaka ovde i ne treba da budu na njegovim predavanjima. Mislim naravno, ima tu i onih koji su došli zbog predavanja. Ali su oni zaštićena vrsta.

Njegovo predavanje je bilo toliko dosadno da sam umalo pala sa stolice zato što sam se uspavala.

„U redu narode, to je to što se tiče današnjeg predavanja. Želeo bih i sutra da vas vidim u ovolikim broju.“ rekao je dok je škripa stolica odjekivala prostorijom.

Mia se tada nasmejala.

„Šta je bilo?“ pitala je Monika sa osmehom.

„Pomislio je 'Malo sutra.'. “ nasmejala se a i meni se stvorio mali osmeh na lice.

„Čekaj malo, gde će sav ovaj narod? Zar izlaz nije tamo?“ pokazala sam prstom iza sebe.

Skupina ljudi, khm, devojaka, je krenula da se kreće ka njemu.

„Ajde da vidimo šta hoće od njega.“ rekao je Majk.

Polako smo krenuli da se spuštamo do njega.

Uglavnom svaka mu se zahvaljivala zato što dobro predaje, najverovatnije misleći zato što dobro izgleda.

„Profesore Kris.“ rekla je jedna devojka skroz zavodljivo i totalno providno.

„Koliko puta sam vam rekao da me ne oslovljavate nadimkom, koleginice.“

Ou. Haha.

„Izvinite, molim vas.“ videlo se da je ljuta zato što je njeno muvanje propalo, ali to je nije sprečilo da nastavi dalje „Ja nisam baš nešto najbolje shvatila ovo vaše današnje predavanje, pa sam mislila ako bi ste mogli da mi pomognete i da mi dajete privatne časove.“

Morala sam da prevrnem očima.

„Žao mi je, ali ja nisam u obavezi da vam dajem privatne časove a i to je zakonom zabranjeno.“

„Ali...“

„Žao mi je.“ pakovao je svoje stvari trudeći se da je ne gleda.

Ona je samo glasno frknula i počela da se penje uz široke stepenice, koje su se nalazile između zida prostorije i stolica za sedenje, do izlaznih i ujedno i ulaznih vrata.

On je tada podigao glavu od svog stola i gledao u nju dok se pela polako uz stepenice pritom pričajući nešto sebi u bradu.

Tada smo mu mi prišli.

„Da li možemo i mi da dobijemo privatne časove.“ rekla je Monika i zasmejala sve ostale.

„Da, ipak smo mi Vanredni studenti na razmeni.“ dodao je Majk

„Društvo, to ste vi?“ videla se oduševljenost na njegovom licu i u njegovom tonu.

On je tada prišao i pozdravio se sa ostalima, a u mene je samo gledao.

„Ko je ovo?“ pitao je i pružio mi je ruku „Ja sam Kris.“

Čoveče ovo je tako teško.

„Ja sam novi Avatar.“ nasmejala sam se.

Ostali su me pogledali sa čuđenjem.

„Oukej, kontam ja to. Ali ja sam završio sa tim.“ vratio je svoju ruku.

Izgleda da još uvek nije najbistriji. Valjda zna da biti Avatar znači da je nasleđeno. Nisam imala nikog da me nasledi.

„Nego što ste došli?“ naslonio se na svoj sto.

„Ponovo okupljamo družinu pa smo mislili ako želiš da nam se pridružiš.“ rekla je Mia nadajući se potvrdnim odgovorom.

„Naša družina se raspala pre deset godina, kada se Kayli žrtvovala za nas i Mateo za nju. Ako ste vi mogli tako lako da prihvatite novog Avatara ja neću moći. Bez uvrede.“ pokazao je na mene.

„Ništa, ništa.“

„Okej, hoćeš više da mu kažeš ili šta?“ pitala je Monika.

„Šta da mi kaže?“ pitao je začuđeno.

„Okej, okej.“ teško sam izdahnula, verujte mi teže je nego što izgleda
„Treba da zaustavimo Maksa kako ne bi postao Čuvar, jer bi ja ponovo morala da se žrtvujem i ponovo da umrem.“

„Ne to, glupačo.“ rekao je Majk.

„Ne zovi me glupačom, kretenu jedan.“

„Čekaj malo, ponovo da umreš?“ pitao je Kris i prekinuo našu raspravu koja umalo da preraste u svađu.

„Da tako je. Ja sam Kayli Vilson Džonatan. Drago mi je, Kris.“ pružila sam mu ruku skroz ozbiljno, ali zbog njegovog izraza na licu morala sam da se blago nasmejem.

„Vi mene zezat, jel tako?“ imao je prestravljen izraz na licu.

„Ne.“ rekli su ostali u isto vreme.

„A i kako, gluperdo, može da postoji drugi Avatar. To je isto kao i kad očekuješ da postoji druga Kayli.“ rekla sam, pritom vrativši svoju ruku koju se on ni udostojio nije da prihvati.

„Pa ti i jesi druga Kayli. Kay sebe nikad ne naziva svojim pravim imenom, to je pod jedan. Pod dva, uopšte ne ličiš na nju. I pod tri, za ime svega ona je mrtva.“ razdrao se.

Pa, nije kao da sam očekivala da će to lako da primi.

„Pa normalno da ne izgledam isto. Prošlo je deset godina, Kris, razmisli malo.“ sada sam ja povisila svoj ton.

On nije mogao da dođe sebi. Zar je to toliko teško poverovati? Tada sam prišla do njega i zagrlila ga.

„Vratila sam se i planiram da ostanem još dugo, dugo.“

„Kay.“'osetila sam da je i on zagrlio mene. Njegov stisak je bio tako jak da sam imala osećaj da će me prepoloviti na pola. Mada to mi nije uopšte smetalo. To je bio zagrljaj prijatelja.

************************************

To je to što se tiče ovog dela. Nadam se da ste uživali. Ostavite komentar sa iskrenim mišljenjem i šta mislite ko će biti sledeći? Takođe ostavite 🌟 jer mi puno znači 😘
Do sledećeg viđenja.

J♥