Za druge ona je bila devojka iz škole. Za mene ona je bila devojka toplih pogleda, iskrenih osmeha, usklađenih pokreta. Nije mogla znati da mi se zavlači pod kožu, a jeste i to kako. Svakim je novim danom me sve više zaplitala u svoju mrežu, a ja se nisam bunio. Nisam se opirao njenim čarolijama, štaviše, zavoleo sam njenu magiju.…
Ovo je mesto gde želim izraziti svoju kreativnost u nameri da pomognem vama :)…
"On ima crnu kosu i tamne oči. Uglavnom nosi bradu od nekoliko dana i često izvija samo jednu stranu usana. Nekako je hladan i previše ozbiljan." Na ovo je Nela bila pripremljena. Ali kada shvati da ona u njemu vidi nešto drugo, kada crna kosa postane okupana ponoćnim nebom, tamne oči misteriozna jezera, a njegov smešak lepši nego bilo koji, jedino što joj preostaje jeste da žrtvuje svoje dugogodišnje prijateljstvo. Dok je Nela rastrgana između srca i razuma, samo se sa jednim pitanjem budi. Je li ovo vredno svega?…
"Trebala bi i ti doći večeras. To bi ti bila odlična prilika da pored mnogih izlazaka naslikaš i jedan zalazak sunca", pogledao je u mene smešeći se.Spustila sam pogled na svetloplavi lak koji mi se već počeo ljuštiti na vrhovima noktiju iako sam ga bila namazala prošlog popodneva. Talasasti pramenovi tamne kose sklizali su i sakrili mi lice od njegovog pogleda. "Ja ne slikam zalaske sunca."Ponovo sam podigla pogled i videla kako mu je osmeh splasnuo. Jamice na obrazima skrivene ispod kratkih dlačica brade od svega nekoliko dana više se nisu uopšte nazirale. "Zašto?""Jednostavno je. Izlasci sunca za mene predstavljaju novi početak, nove šanse. Zalasci samo predstavljaju kraj."Pogledao je u more, negde daleko iza mene, i podsmehnuo se. "Ali zalasci sunca su dokaz da se ne trebamo bojati krajeva jer i oni mogu biti prelepi." Odmahnula sam glavom. "Obećavam ti da ću do kraja leta učiniti da zavoliš i njih", izvio je jedan ugao usne te mi namignuo. Nesigurno sam mu uzvratila osmeh. Želela sam verovati u to.…
Helena i Toni se nikada do sada nisu videli. U želji za odmorom oboje odlaze na isto mesto i igrom slučaja završe u istom hotelu. Dolazi do greške u sistemu i njima je dodeljena ista soba. Hotel je popunjen i ne postoji mogućnost promene sobe. Pred njima je četrnaest dana u istoj sobi sa jednim bračnim krevetom, a oni... Oni su potpuni stranci. Slučajnost ili sudbina?…
Jer se tamo nalaziš... Na mom putu ka zaboravu...…