-Znači očekujemo te za Božić?
Veselo sam pitala.

-Da, dolazim 6. malo pre ponoći.
Odgovorio je i zevnuo. Nisam htela više da ga mučim pa sam ga pustila da spava.
Dok su svi spavali tiho sam izašla iz stana i zaputila se ka groblju.
Stopirala sam prvi taksi koji je prošao i jedva sela na suvozačko mesto.

-Dobar dan, do Lešća molim Vas.
Izustila sam jedva dolazeći do daha.

-Naravno gospodjice.
Vezala sam se, ćutke gledajući kroz prozor.
Sve je bilo pusto, nigde nikoga. Sneg je padao na gole grane drveća koje su bile ukrašene novogodišnjom dekoracijom.
Posle desetak minuta smo stigli na groblje. Na pola puta do maminog i tatinog groba sam zastala zbog prejakog bola u stomaku.

-Nećete valjda sada da se rodite, nije ni vreme ni mesto za to.
Rekla sam sebi u bradu.
Nastavila sam polako i nekako se dogegala do groba.
Uzela sam metlicu iz sandučeta na klupici koja stoji pored spomenika da bih počistila sneg.
Bolovi su postajali sve češći i jači, ali i dalje ne želim nikome da govorim jer je možda samo lažna uzbuna.

-Zdravo roditelji. Znate, termin mi je za nekih petnaest dana, ali osećam užasne bolove, možda su lažne kontrakcije, ali nisam sigurna. Nadam se da neće...

-Zašto mi nisi rekla za bolove?
Marko je stajao iza mene.

-Pa nisam htela da vas...
Zastala sam jer sam osetila kako mi se topla tečnost sliva niz noge.

-Nisi htela šta Mašo?!
Povisio je ton.

-Marko, mislim da mi je pukao vodenjak.
Prebledela sam i podigla pogled sa nogu na njega. Zanemeo je. Stajao je kao statua nekoliko trenutaka, a onda mi pomogao da stignemo do auta. Nisam više mogla da izdržim pa sam vrisnula od bolova. Znoj je počeo da me obliva, a Marko je samo uznemireno sedeo pored jer nije znao šta da radi. Uzeo je telefon i pozvao Tašu, ali bezuspešno. Odmah zatim je okrenuo Minu koja se takodje nije javila.

-Mašo šta sad?
Duboko sam udahnula, pa izdahnula.

-Vozi u porodilište, odmah!
Vezao nas je i dao gas. Nije poštovao ograničenja, vozio je 80 na sat. Uporno sam zvala Dušana ali uzaludno, ima čvrst san.
Stigli smo do porodilišta, Marko mi je pomogao da izadjem i otrčao do šaltera dok sam ja čekla ispred presavrjajući se od bolova.
Medicinske sestre su izletele sa kolicima, sela sam, a one su me brzo odvele na pregled.
Doktorka koja treba da me poradja tek treba da dodje tako da je pregled obavila njena koleginica.

-Kada su tačno počele kontrakcije?
Smireno je pitala doktorka gledajući monitor na kom je posmatrala bebice.

-Sinoć!
Zastenjala sam.

-Kog su intenziteta bile?
Nastavila je sa pitanjima.

-Bile su jake.
Duboko sam disala.

-Koliko su se često pojavljivale?

-Na deset minuta.
Sve je napisala u izveštaju i pozvala sestre da me odvedu do sobe.
Marko je sve vreme stajao ispred i panično zvao sve redom. Ispratio me je do sobe, a onda otišao kući po Dušana i torbu za porodilište. Uporno sam nastavljala da ga zovem.

Dušan P.O.V.

Ko sad zove ovako rano? Protrljao sam oči i taman kad sam krenuo da se javim prestao je da zvoni.

~20 propuštenih poziva.

Marko žurno uleće u stan uzima Mašinu torbu za porodilište, pokušavao je nešto da mi kaže, ali ga nisam razumeo.

-Brate, udahni, izdahni i lepo mi reci.
Pokušavao sam da ga smirim.

-Maša se poradja! Drži ovo i trči kod nje, a ja ću da probudim ove pa dolazimo!
Stajao sam ćutke slušajući njegove reči. Složio sam uplašenu facu, seo sam spuštajući torbu na pod.

-Ja... ovaj... ja ne mogu...
Glava mi se okrenula u stranu od jačine šamara koji mi je Marko odvalio.

-Ne seri nego idi tamo i budi uz svoju ženu! Možeš, moraš, samo se seti koliko si čekao na ovaj trenutak! Dušane, uplašen sam isto koliko i ti, ako ne i više, sestra mi je tamo, plače od bolova. Neće biti boljih roditelja od vas, ajde sad, idi tamo i budi uz nju.
U pravu je.
Obuo sam se, otrčao do kola, bacio torbu na zadnje sedište i požurio ka njoj.

Marko P.O.V.

-Alo, budite se, Maša se poradja!
Jedno za drugim su se budili ne slušajući me.

-Šta se dereš majmune?
Klasična Mina.

-Rekao sam Maša se poradja.
Svi su skočili, nisam ih mnogo čekao, obukli su jakne, obuli se i jedno za drugim žurno išli do auta. Dao sam gas u nadi da ćemo stići za 10 minuta, ali nema šanse.

Maša P.O.V.

-Doktorka je stigla, ajmo polako.
Nekako sam ustala sa onog bolničkog kreveta i krenula. Izlazeći iz sobe kraičkom oka sam zapazila da Dušan trči ka meni. Zagrlio me je i poljubio.

-Ne brini mala moja, sve će biti u redu.
Poljubio me je u čelo.

-A ovo je tata?
Upitala je ljubazna sestra.
Ptvrdno sam klimnula glavom.
Ušle smo u salu za porodjaje, tu je bilo oko pet žena, sve deluju starije od mene.

Dušan P.O.V.

Sedim ovde pola sata, vreme kao da stoji u mestu. Svi su došli, sad samo čekamo da nam jave da je sve okej.
Ustajem da prošetam malo, da protegnem noge, gledam na sat, 11:56 je. Vreme je sporo prolazilo, imam osećaj da je tamo čitavu večnost.
U 12:17 babica je izašla iz sale.

-Ko je Dušan Marković?
Pitala je sa blagim osmehom na licu.

-Ja sam Dušan.
Prišao sam joj. Nasmejala mi se, ništa nije govorila nekoliko sekundi.

-Čestitam, postao si tata zdravih i lepih beba.
Napokon je izustila. Pao mi je kamen sa srca, presrećan sam. Napokon sam postao tata, okrenuo sam se prema Marku koji me je sa osmehom posmatrao. Prišao mi je i zagrlio me, suze su se slivale niz obraze, kao iz česme, u ovom trenutku svaka reč je suvišna.

...

Maša P.O.V.

-Spremna?
Ponosno sam klimnula glavom nežno podižući auto sedište u kome je spavala Zvezdana. Relja je bio budan ali ne zadugo jer su mu okice polu zatvorene.
Torbu sam ostavila u gepek, a bebice smo smestili na zadnje sedište.
Ubrzo smo stigli kući gde su nas svi čekali.

-Pa zdravo dušice male.
Prošaputale su Taša i Mina u isto vreme.
Čim su to izgovorile njih dvoje su počeli da plaču. Uzela sam Relju pokušavajući da ga smirim, al mi nije nešto pošlo za rukom, dok je Dule Zvezdanu veoma brzo smirio. Zbunjeno ga je gledala svojim krupnim crnim okicama, a onda je ponovo zaplakala.

-Možda su gladni.
Na minut smo ih ostavili u krevetac dok sam oprala ruke, pa sam potrčala da ih podojim.
I naravno, to je bio problem, mališani su bili gladni.
Naslonila sam Reljinu glavicu na moje rame i nežno ga lupkala po ledjima kako bi podrignuo, Dušan je uradio isto to sa Zvezdanom.

...

-Hristos se rodi.
Nasmešila sam se ostavljajući sitan poljubac na Dušanovim usnama.

-Vaistinu se rodi mala.
Privukao me je ka sebi i poljubio u čelo kad nas je prekinulo zvono telefona. Prevrnuo je očima jer je znao ko zove.

-Vaistinu se rodi.
Odgovorila sam. Ustala sam da protegnem noge dok mi je Jovelja pričao njegove planove dok je u Beogradu. Dogovorili smo se da danas dodje oko tri kod nas da ručamo i da vidi bebe. Prekinuli smo vezu nakon čega sam se ja naslonila na okvir vrata sobe posmatrajući Duleta kako menja pelene deci.
Napokon ono o čemo sam maštala, dečko koji me voli, deca, topli dom, sve što sam želela se ostvarilo.

Čim sam završila ručak presvukla sam se. Obukla sam teksas farmerke i majicu sa obeležjem jer kako da prodje 07.01. bez obeležja. Uzela sam Zvezdanu u pokušaju da je uspavam, a onda se začulo zvono na vratima.

-Izvolite gospodine.
Pozdravili smo se pa je on ušao.

-Ovo mora da je mlada gospodjica?
Rekao je to vise kao pitanje.

-Jeste, ovo je Zvezdana.
Otrčao je da opere ruke i kad se vratio uzeo ju je. Za to vreme došao je Dule sa Reljom.

-Gde si bre Wunderkind?
Zazao ga je. Jovelja se nije obazirao jer je sve vreme gledao malenu.

-Evo ti sad Relja.
Rekao mi je da uzmem kesu koja je stajala na podu da pogledam da li su okej pokloni.
U kesi su bila dva zvezdina bodića i dve majice sa obeležjem koje su tek izašle u prodaju. Posle raskida mi se dešavalo da pomislim šta bi bilo da smo ostali zajedno, on bi gradio karijeru, a ja, ja bih patila za Beogradom. Uzela sam Zvezdanu, počela sam da pevam uspavanke i dečije pesmice, al' njoj se to nije svidelo. Iz nekog razloga počela sam da pevam "Nek se Marakani vrate slavni dani", smirila se, na njenom licu se pojavio maleni osmeh, mala moja, bićeš ti veći navijač od onih muškaraca.
Odneli smo bebe da spavaju pa smo seli za sto.

-Prijatno!
Slušali smo kako Jovelja napreduje, planira da se vrati u Zvezdu u naredne dve do tri godine, iskreno jedva čekam.

...

DVA MESECA KASNIJE

-Mina nisam ja spremna za ovo.
Bojažljivo sam rekla dok smo bile na šminkanju u salonu lepote.

-Spremna si Mašo, ako si bila spremna za decu, bićeš spremna i za brak.
Saznali smo da Mina nosi devojčicu, sada je u sedmom mesecu stomak je već veoma velik, jedva je našla haljinu. Vuk je danas dolazio kod nas da ponese moje stvari kod njega i Mine da me Dule ne bi video pre venčanja. Zazvonio mi je telefon, Marko je.

-Halo bato.
Uključila sam spiker da ne bih sjebaja sminku.

-Jesi sigurna da nećeš da im obučemo haljinicu i odelce.
U pozadini se čuo Relja i Taša koja je pokušavala da ga smiri.

-Sigurna sam, obuci im majice i duksiće sa obeležjem, Zvezdani dole možeš helanke, a Relji bermudice, toplo je danas.
Nasmejala sam se i prekinula vezu.

-Evo Mašice, gotova si.
Rekla je Marina, mamina najbolja drugarica.

-Hvala ti Maki.
Gledala sam se u ogledalo neko vreme, jer nisam mogla samu sebe da prepoznam. Kosa mi je bila vezana u elegantnu pundju, par pramenova je visilo uvijeno. Na očima sam imala crnu senku sa srebrnim šimerom, a na ustima crveni karmin.
Platile smo šminku i frizuru pa krenule kod Mine.
Dok smo se vozile u taksiju gledala sam kroz prozor razmišljajući o zvanicama. Pa tu će biti ceo stručni štab i svi igrači. Jovelja je još danas i sutra u Beogradu, ostao je da bi bio na veselju kako on kaže.

-Sad gledaj dole u slučaju da je onaj tvoj idiot na terasi.
Uhvatila me je pod ruku.

-Je l' tu?
Počela je da se smeje, znači jeste.

-Bar šminku da vidim!
Prodrao se.

-Ne može!
Odbrusila je Mina.
Podigla sam glavu kad smo stigle do parkića.

-Danas dve proslave.
U prvi mah me je pogledala zbunjeno, a zatim je shvatila o čemu pričam. Srećan rodjendan Zvezdo moja.
Ubrzo smo ušli u stan i počele da se oblačimo.

Stojim pred ogledalom u snežno beloj venčanici, gledam i ne verujem. Gornji deo venčanice je bio uz telo, a donji se širio. Od nakita sam stavila srebrnu narukvicu koju mi je tatina kuma kupila za petnaesti rodjendan, srebrne alke i mamin rajf sa cirkonima. Obuvši srebrne salonke krenula sam ka vratima.

-Mašo ako ne izadješ zakasnićemo!
Vikala je Mina iz dnevne sobe.
Otvorila sam vrata i stala ispred njih. Stavila je ruke preko usta kako ne bi vrisnula, a Vuk k'o Vuk, na dupe bi progovorio.

-Nisam znao da okorele navijačice mogu ovako da izgledaju.
Počešao se po glavi.

-Ne brini zete, presvući ću se, nisam luda da ovakva budem sve vreme.
Nasmejali smo se, a onda napokon krenuli.
Do Hrama smo stigli za nekih 15ak minuta. Dušan, Marko i Taša su nas čekali, deca su u kolicima mlatarali rukicama i nogicama jer su hteli da ih držimo.
Dule je buljio kao da je video Boginju, a ne mene, sa malo jačom sminkom i u svečanoj haljini.

-Šta je, je l' mi se šminka pokvarila?
Pitala sam uzimajući Relju.

-Ličiš mi na majmuna.
Taša se namrštila i udarila Marka u glavu kad je to rekao.

-Ne lupaj! Prelepa si, ne slušaj šimpanzu.
Nasmejala sam se.

-Pa gde si to došao Relja, hmm?
Prstom sam mu prešla po nosiću.

-Vreme je da udjemo.
Klimnula sam glavom.
Vuku sam dala Relju, a Taša je uzela Zvezdanu.
Dušan je odmah otišao do oltara gde je stajao pop koji će nas venčati.
Uhvatila sam pod ruku mog brata koji me je, umesto oca, izveo pred oltar.

...

Venčanje u crkvi je završeno, sad stojimo pred matičarkom i polako završavamo.

-Da li Vi, Dušane Markoviću, uzimate za ženu ovde prisutnu Mašu Kostić?
Pogledali smo se upućujući jedno drugom najlepši osmeh.

-Da!
Čuo se apluz.

-Da li Vi, Mašo Kostić, uzimate za muža ovde prisutnog Dušana Markovića?
Okrenula sam se prema kumi, pa prema bratu, oboje su klimnuli glavom.

-Da!
Nasmejala sam se.

-Kako ste se sporazumeli oko prezimena?
Pitala je matičarka.

-Ostavljam svoje i dodajem njegovo.
Gromoglasan aplauz se orio u pozadini dok smo se potpisivali. Mina i Marko Gobeljić su se potpisali pa smo izašli napolje gde su nas dočekali trubači sa pesmom "Zvezdo Zvezdana", devojke su se okupile iza mene da bi hvatale bidermajer.
Nevena je uhvatila buket i krenuli smo u kafanu gde ćemo ostati do 1 ujutru.

PET GODINA KASNIJE

-Relja ne trči pašćeš!
Ušla sam sa decom na sever oko dva sata pre početka utakmice. I ako im je ovo prva utakmica znaju sve pesme jer ih stalno slušaju kod kuće.

-Ajde mama, požuri, idemo kod tate!
Vikao je oduševljeno dok je silazio niz stepenice.

-Čekaj nas idemo zajedno.
Spustila sam Zvezdanu i oboje ih uhvatila za ruke.
Dušan je stajao na svom mestu govoreći momcima gde da postave koju parolu.

-Dušane!
Mahnuli smo mu sa stepenica pa je došao.
Poljubio me je i uzeo Zvezdanu.

-Jeste slušali mamu?
Upitao je ostavivši sitan poljubac na njenom čelu.

-Jesmo tata, igrali smo se!
Objašnjavala mu je mlatarajući ručicama.

-Bićemo kod bubnjeva, doći će Marko i Taša sa Srdjanom, Mina i Vuk sa Ninom, Petar i Nevena će biti na zapadu.
Klimnuo je glavom, pozdravio nas, a ja sam sa decom otišla da zauzmem pet mesta.
Uzela sam telefon iz džepa da pozovem Marka, ali nije bilo potrebe, pojavio se iza mene sa ženom i malim.

-Tetaaa!
Rekao je Srdjan veselo.

-Gde si ti maleni?
Seo mi je u krilo grleći me.

-Ujko! Ujna!
Viknuli su moji klinci trčeći kod Marka i Taše. Uskoro su došli Mina, Vuk i Nina.
Ubrzo je počela utakmica, drali smo se jače nego pre pet godina, sever je goreo, pesma se orila, a ja sam imala osećaj da su mama i tata tu negde, da gledaju i navijaju zajedno sa nama.

-A sad jednu za, neponovljivog, Srdjana Kostića!
Drao se Dušan.

-Mama, ovo je za našeg deku?
Obrisala sam suzu koja mi je skliznula niz obraz.

-Jeste deco, za vašeg deku.

DOBRO ZNAJ DA UVEK TU SAM JA,
DOBRO ZNAJ DA NEĆU NIKADA,
DA TE OSTAVIM,DA TE ZABORAVIM,
DOBRO ZNAJ DA UVEK TU SAM JA.

ZVEZDO ZNAJ DA LUDO VOLIM TE,
DA NE MOGU DANA BEZ TEBE,
SRCE SVOJE SAM SPREMAN DA TI DAM
ŠTO ZA TEBE LUDO UDARA.

JEDNOG DANA KADA PRODJE SVE,
KAD ME BUDU STIGLE GODINE,
ZNAJ DA NIKADA NEĆE DOĆI DAN,
DAN KAD NEĆU BITI S' TOBOM JA.

I TE NOĆI KADA IZDAHNEM,
ZADNJE PIVO ZA TEBE POPIJEM,
I NA NEBU TOM NA KOJE IDEM JA
SIJA MOJA ZVEZDA CRVENA...

___________________________________
Ovo je kraj prvog dela priče, planiram uskoro da započnem i drugi deo.
Imam dosta ideja, u planu mi je da u drugom delu bude više zapleta, da ubacim neke malo opasnije delove, ali otom potom.
Nadam se da vam se svidela priča, dok ne počnem da izbacujem drugi deo možete da pogledate moju drugu priču "Devojčice, kako si tako brzo porasla?" ukoliko niste.
Hvala vam na 5k pregleda!❤️🤍💫