Maša P.O.V.

Vreme je da polako počnem da se spremam za izlazak. Oblačim teksas farmerke, belu majicu dugih rukava koja ide uz telo i naravno DS duks. Uzimam šminku i ful se šminkam, iz prostog razloga, bilo mi je dosadno. Uzimam jaknu i obuvam crne kanadjanke jer je počeo da pada sneg i još je hladnije nego što je bilo. U 19:55 sam izašla iz stana, išla sam peške jer Mina živi na 2 minuta odavde.
Ulazim u njenu zgradu i zvonim na vrata.

-Vuče otvori molim te, završavam šminkanje!
Ova Mina je mentol, uvek se šminkala, pa čak i kad ide samo do prodavnice. Vuk sav smoren otvara vrata.

-Petre nisi morao... Mašo to si ti! Mina vidi ko je došao!
Počeo je da se dere ko' da je video ne znam ni ja koga. Ulećem ko manijak u Mininu sobu i zalećem se u nju. Završile smo na podu grleći se, Vuk nam se takodje pridružio.

-Saće i Petar da bane.
Rekla je Mina pokušavajući da dodje do vazduha. Ustajem i naslanjam se na njen ormar.

-Pa to je top.
U tom trenutku se začlo zvono na vratima.

-Ja ću.
Rekla sam tiho kako Pera ne bi nešto čuo. Ustajem i na prstima dolazim do vrata.

-Ćao Perice, udji.
Nasmejala sam se, a on je sav izbezumljen gledao u mene. Kad je došao k' sebi snažno me je zagrlio i nije me puštao.

-Nemoj nikad više da si uradila ovako nešto, jel jasno?!
Još jače me je zagrlio. Klimnula sam glavom, a onda je on ispružio mali prst.

-Petre, nismo više deca deca.
Nasmejala sam se.

-Pinki promis?
Upitno je podigao je obrve.
Prevrnula sam očima i svojim malim prstom uhvatila njegov.

-Pinki promis.
Potvrdila sam.

-E dobro, ja sam spremna, sad je vreme da se spucaju sve pare.
Rekla je Mina veselo. Izašli smo iz stana i stopirali taksi. Iz taksija smo izašli na Terazijama i odatle smo produžili u Knez. Ulazili smo u svaku moguću prodavnicu, pa čak i u prodavnice suvenira, čisto iz sprdnje.
Posle kupovine smo seli da jedemo, a posle jela smo još malo prošetali, onda smo otišli svako svojoj kući.

...

Spustila sam kese na pod u dnevnoj sobi i uključila klimu da malo ugreje prostoriju. Izvadila sam haljinu i štikle koje ću nositi na dočeku i još jednom ih probala pre nego što je Dejan došao.

Kupila sam kratku belu haljinu, i crne štikle, desetke. Pa dobro, ne stoji mi loše, čak mi se i svidja, a ja mrzim haljine i štikle.
Brzo oblačim pidžamu kako me Dejan ne bi video i stavljam sve stvari u ormar. Uključila sam tv, gledala neku seriju koja se davala na fox-u.
Ubrzo je došao Dejan, rekao mi je da je sreo Marka i da nas je pozvao na večeru, to je prosto divno. Opet moram da vidim Dušana.
Bezvoljno sam ustala i obula se.

-U pidžami?

-Žive preko puta, baš me briga.
Odgovorila sam ljutito.
Izdahnuo je i krenuo krema vratima.

-Izvini.
Rekla sam, a on se okrenuo. Zagrlio me je i poljubio.

-Nema veze, pms predpostavljam.
Nasmejao se i udario me prstom po nosu.

...

Marko je napravio pastu za večeru, najlakše mu je to, on nije za kuhinju. Bila sam malo odsutna, razmišljala sam o onoj sceni na Marakani.

-Pa zete, je l' bi pustio Mašicu da dočeka Novu Godinu sa nama.
Upitao je Dušan.
Jovelja je skrenuo pogled sa Marka koji je nešto pričao dok ga ovaj skot nije prekinuo.

-Nije mi ništa spominjala, ako želi da bude sa vama ja joj neću braniti.
Svi su pogledali u mene, a ja sam i dalje lutala mislima.

-Mašo, jesi prisutna.
Trgao me je Markov glas.

-Da, o čemu se radi.
Nasmejali su se.

-Hoćeš da proslaviš Novu Godinu sa nama?
Pitao je Dušan podlo se smeškajući.
Tad mi je sinula ideja.

-Hoću, ali samo ako Dejan bude ovde.
Odbrusila sam mu i uhvatila sam Dejana za ruku što je njemu skinulo osmeh sa lica.
Marko je odmah rekao da je Dejan dobrodošao u ovde, što se Dušanu i nije baš svidelo, al' to niko osim mene nije primetio.
Ispijam zadnji gutljaj vina i dajem Dejanu znak da krenemo polako. Pozdravili smo se sa Markom i Dušanom, a onda otišli.

Dušan P.O.V.

-Brate ja ne želim da ovaj utripovani fudbalerčić sa nama dočekuje Novu Godinu, nije on za malu Mašu.

-Vidi, voli je, a voli i onda njega. Ne želim da stajem na put njenoj sreći. Lik je sasvim okej, skroz je na mestu. Nije uopšte utripovan.

Ona ga voli, da li sam dobro čuo? Pomogao sam Marku da opere sudove i otišao sam da legnem. Jebote Mašo, nedostaješ mi. Nedostaje mi ono leto, one dve-tri nedelje. Zašto si morala da odeš u Frankfurt i upoznaš ovog šarlatana? Zašto sam dozvolio da mi se svidiš? Voleo bih da dobijem neke odgovore. Dok sam te ja čekao ti si se šetkala ulicama Frankfurta ruku pod ruku sa ovim majmunom, a sada dok ja razmišljam o tebi ti verovatno spavaš u njegovom zagrljaju.
Posle dugog razmišljanja napokon sam uspeo da zaspim.

...

Jutro:

Maša P.O.V.

Uzimam telefon sa stola i vidim da je sedam sati. Ustajem da se istuširam i daspremim doručak. Napravila sam sendviče sa čajnom kobasicom i kačkavaljem koje je Dejan juče doneo od svojih. Sipala sam nam jogurt jer ništa drugo nismo imali, treba da se ode u nabavku danas. Odlazim do sobe da se presvučem i da probudim uspavanu lepoticu.

-Good morning sleeping beauty.
Rekla sam i skočila na krevet. Brzo se razbudio jer sam ga baš uplašila.

-Nisi ti zdrava.
Nasmejao se trljajući oči.

-Ajde ustaj, mora da se doručkuje pa u nabavku, prazan nam je frižider.
Ustao je, obukao se i otišli smo da jedemo. Brzo smo završili sa doručkom, pa otišli u obližnji supermarket.
Posle kraće rasprave napunili smo korpu namirnicama i vratili se kući.

...

Prošlo je dosta vremena od nabavke i vreme je da polako počnemo sa spremanjem.
Uvila sam kosu, trebalo mi je dosta vremena jer je baš dugačka. Što se tiče šminke odlučila sam da naglasim usta crvenim karminom, a na oči da stavim neke nude senke sa malo šimera boje šampanjca. E sad dolazi red na oblačenje. Isterala sam Dejana iz sobe, zatvorila vrata i izvadila kese sa stvarima. Oblačim haljinu, obuvam štikle i izlazim iz sobe. Dejan je obukao belu košulju na kojoj su poslednja dva dugmeta bila otkopčana i crne pantalone. Okrenuo se prema meni i zanemeo.

-Bar zatvori usta hahahahaha.
Našalila sam se.

-Izvini, ko si ti i gde je moja devojka?
Prišao mi je i još jedmom odmerio.

-Hahahahahaha, ajmo polako.
Rekla sam uzimajući poklone.

-Prelepa si.

Naravno, ja ne bih bila ja kad ne bih nešto zasrala. Na ovu elegantnu kombinaciju ogrnula sam DS duks, seljančura sam, znam. Dejan je uzeo ranac sa našim stvarima, a onda smo krenuli. Padao je sneg, prelepo, napokon da i za doček padne sneg. Jedva sam uspela u štiklama da dodjem do Markove zgrade i još da se popnem na treći sprat jer ovaj jebeni lift opet ne radi, šta koji djavo stoji ovde kad ničemu ne služi? Iz stana je već treštala muzika. Jala i Buba? Nije loše, al' ću promeniti pesmu. Pozvonila sam na vrata. Dušan je otvorio, opet on, hoće li ikada Marko otvoriti?

-Udj.. Mašo, jesi to ti?

-Ne nego Merlin Monro, ko će drugi biti?
Drsko sam odgovorila i onda smo ušli.
Odmah prilazim laptopu i puštam "Bolest kojoj nema leka". Marko izlazi iz kupatila i naravno odmah me sprda.

-Gle majmunica u haljini.
Rekao je veselo.

- Ju vidi šimpanza u košulji.
Uzvratila sam šalu.
Pričali smo i zezali se do nekih pola 10 pa smo onda pustili filmove.

...

-Još tri minuta.
Rekao je Dušan vadeći dve prskalice iz kutije.
Marko je otišao do sobe i doneo dve baklje.

-Dejane ajmo ti i ja na terasu, a njih dvoje nek zapale prskalice.
Nasmejao se, uzeo baklju i izašao. Sa televizora se čulo odbrojavanje, pa smo i mi počeli da odbrojavamo i zapalili smo baklje i prskalice.

-...5, 4, 3, 2, 1, 0. Srećna Nova Godina!
Svi smo se u glas prodrali. Otrčala sam kod Jovelje koji je još uvek u ruci držao baklju. Poljubila sam ga, a onda zagrlila.

-Srećna Nova Godina.

-I tebi malena.
Nasmejao se i poljubio me, a Marko nas je slikao. Slika je bila prelepa, Dejan je u desnoj ruci držao baklju, a levom me je obgrlio oko struka i ljubimo se. Dušan je čestitao Novu Godinu Marku i onda  otišao i seo u dnevnu.  Marko i ja smo se samo pogledali i znao je da treba da zadržava Dejana dok ja odem do Dušana.

-Srećna Nova Godina Dušane.
Prišla sam i sela pored njega.

-Srećna Nova Godina Mašo.
Uspravio se. Zagrlili smo se, u tom zagrljaju sam se osetila čudno. 

-Ju gle pijana baba hahahahahahahaha.
Prodrao se Marko, a Dejan se okrenuo da vidi. Iskoristila sam taj trenutak i poljubila Dušana. Zbunjeno me je pogledao, a onda sam ustala. Otišla sam kod Marka i Dejana da vidim babu. Smejali smo se kao ludi, baba je išla ulicom i teturala se, u ruci je držala flašu vinjaka i poklanjala se svakom ko je prošao pored nje.
Dušan je pustio Artiljero, Marko i ja smo skočili od sreće.

-Nismo ga gledali ni juče, ni u Frankfurtu!
Rekla sam pomalo razočarano.

-Nema veze, sad ćemo svi zajedno.
Rekao je i prebacio ruku preko mog ramena. Poredjali smo se na kauč i film je počeo. Spustila sam glavu na Dejanovo rame, razmišljala da li sam pogrešila što sam poljubila Dušana. Posle recimo pola sata sam zaspala, bila sam mnogo umorna.

...

Dušan P.O.V.

Realno nisam gledao film, razmišljao sam o onom poljupcu malo pre. Primetio sam da je zaspala, ustao sam i uzeo je u naričje. Onaj fudbalerčić me je ljubomorno pogledao, i krenuo je nešto da kaže, al' ga je Marko sprečio, verovatno mu je rekao da smo najbolji drugari ili neki rodjaci.
Odneo sam je u moju sobu i spustio na krevet. Pokrio sam je, poljubio u čelo, a onda izašao iz sobe. Seo sam kod Marka i ignorisao fudbalerčićev retardirani pogled.

...

Pola 7 je. Marko i onaj kreten su u komi, a Maša izlazi iz sobe. Uzimam čašu i sipam ono malo viskija što je ostalo od sinoć.

-Kad sam ja zaspala?
Prilazi i naginje se na šank.

-Oko 1, bukvalno si se odmah komirala.
Odgovorio sam ispijajući viski.
Hteo sam da je pitam za poljubac, al' kapiram da nije ništa značio čima ga ona ne spominje. Nije mi jasno zašto se mi posle svake svadje ponašamo kao da se ništa nije dogodilo. Kraičkom oka sam primetio da gleda u mene, ali nisam hteo da se okrećem ili kažem bilo šta, praviću se lud.
Ne mogu da se pravim lud, nema šanse. Istog trenutka ustajem, prelazim sa njene strane šanka, obema rukama je hvatam oko struka, privlačim sebi i počinjem da je ljubim. Prvo se opirala, ali kad je primetila da nema svrhe opirati se, počela je da uzvraća poljupce. Posle nekog vremena je napokon uspela da se otrgne.

-Ovo si sad uradio, i nikad više.
Rekla je kroz zube.

-Voliš ga, je l' da? Dušan je bio letnji provod? Svidjao ti se samo preko leta?

-Da, volim ga, i da, bio si samo letnja zanimacija, i ne, nisi mi se svidjao, niti ćeš.
Rekla je i cinično se nasmejala.

Prećurao sam to, zaboraviću šta sam čuo, baš me briga. Nisam siguran da li laže ili ne, i neću u to da zalazim, al' znam da sam siguran da ni jednoj devojci  više neću dopustiti da mi ovako udje pod kožu.

...

Maša P.O.V.

-Da, volim ga, i da, bio si samo letnja zanimacija, i ne, nisi mi se svidjao, niti ćeš.
Besno sam rekla i ironično se nasmejala. Šta ja pričam? Šta sam ja to upravo rekla? Nisam trebala ovo da kažem, ispala sam najveća moguća kučketina. Ali čekaj, on to ignoriše, šta mu je sad?

-Pa dobro hahahaha, i ti si meni bila samo letnja zabava. Samo sto jedino tebe nisam uspeo da odvedem u krevet, za razliku od ostalih.
Suza je skliznula niz obraz na njegove reči, približila sam mu se i opalila mu takav šamar da se okrenuo u stranu. Probudila sam Jovelju i zamolila ga da krenemo. Bez reči je ustao, uzeo stvari i krenuli smo u stan. Još jednom sam pogledala Dušana koji se podlo osmehnuo i mahnuo mi.

Jovelja je sav izmoren i ukočen legao još da odspava, ja sam skinula šminku, istuširala se, obukla neku udobnu garderobu i neko vreme gledala filmove na laptopu.
Oko pola 5 sam odlučila da spremim nešto za jelo. Ispekla sam belo meso, spremila sos, napravila neku salaticu i oko pola 6 sam, kad je sve bilo spremno, otišla da probudim Jovelju koji je bio u komiran.

-Ajde ustaj da jedeš nešto, ceo dan spavaš.
Otvorio je jedno oko, privukao me sebi i nastavio da spava.

-Još malo.
Promumlao je.

-Ne, ustani sad da jedeš pa onda nastavi da spavaš.
Klimnuo je glavom i jedva ustao. Obuo je papuče, nekako se odvukao se do kuhinje i dalje pospan.
Izvadila sam pavlaku iz frižidera i premazala preko hleba koji je bilo isečen u korpici za hleb.
Posle večere smo sedeli i pričali o nekim glupostima do 8, a posle toga smo otišli da spavamo. Baš sam bila umorna, odmah sam zaspala.

Jutro:

-Malena, budi se, deset sati je
Govorio je Dejan dok me je lagano drmusao.

-Samo još 5 minuta.
Rekla sam i zabila glavu pod jastuk.

-Ja idem do mojih sad, bolje da budeš budna ako neko dodje.

-Joj dobro.
Nervozno sam bacila jastuk, otkrila se i ustala. Poljubio me je i otišao kod svojih.
Presvukla sam se u neku toplu garderobu, uzela laptop i otišla u dnevnu. Legla sam na trosed odlučila sam da ponovo gledam TVD.

...

-Kakva kučketina ova Kerolajn ja ne mogu da verujem.
Prokomentarisala sam. Začulo se zvono. Otišla sam da otvorim i vidim Dušana.

-Došao sam da ti se zahvalim za poklon(majica, duks, trenerka i nalepnice iz Delije shop-a). Evo, ovo je za tebe.
Pružio mi je neku poveću kutiju. Hteo je odmah da ode, ali sam ga sprečila.

-Ajde udji.
Pogledao me je i podigao obrve.

-Neka, neću da fudbalerčić bude ljubomoran.
Rekao je kretavši prema izlazu.

-Nije tu, molim te udji.
Napokon sam uspela da ga ubedim da udje. Seli smo na trosed i polako sam počela da otvaram kutiju.