Jutro:

Kad sam se probudila dočekao me je doručak postavljen kao u nekom hotelu, sa ružom na sredini stola. Jovelja me je zagrlio sa ledja i poljubio u potiljak.

-Dobro jutro, nije raskošno kao u hotelu, ali sam se potrudio.

-Ovo je fenomenalno.
Okrenula sam se ka njemu, skocila i zakačila se na njega kao mali krpelj.

Seli smo za sto i jeli. Posle doručka sam se istuširala, oprala zube i spremila za posao. Već je 1. oktobar i baš je hladno i kiša je neprestano pljuštala. Obukla sam teksas farmerke i crni džemper koji obožavam da nosim, a obula sam crne 95ice. Provela sam tri meseca u ovom stanu i došlo je vreme da se pozdravim sa njim, moram i baka Anu da obavestim da se selim. Uzela sam ranac i za sobom sam vukla kofer. Zvuk koji najviše volim je zvuk kofera, nešto najlepše. Jovelja je uzeo kofer i odneo ga da bi ga stavio u auto. Još jednom sam ušla da vidim da li sam nešto zavoravila, nisam, sve je onako kako sam zatekla kad sam došla.

...

Na poslu je bio haos jer sutra dolazi delegacija iz Amerike.
Kad sam došla u bolnicu i ušla u bakinu sobu videla sam da je ustala iz kreveta i šeta po sobi. Bila sam presrećna, posle mesec i po dana provedenih ovde napokon je uspela da ustane. Čim me je ugledala prišla mi je i snažno me zagrlila. Pitala sam Mariu da li mogu malo da prošetam sa njom po bolničkom dvorištu, nije imala ništa protiv.
Ispričala sam baki sve za Jovelju i mene i pomislila je da smo zajedno hahahahah. Kamo lepe sreće, bilo joj je žao što se selim, ali kad sam joj rekla da ću sada živeti bliže bolnici oraspoložila se. Obećala sam joj da ću i dalje svaki dan dolaziti u posete, pa čak i kad izadje iz bolnice.

...

-Danas sam ranije izašao sa treninga pa sam pospremio malo. Ako želiš možeš da spavaš u sobi pored moje.

-Ne želim.
Rekla sam i približila mu se.
Stavio je ruke oko mog struka i poljubio me u čelo. Osetila sam one čuvene leptiriće u stomaku koje dugo nisam osećala. Počela sam polako da crvenim, nesigurno sam podigla pogled i videla kako me sa osmehom posmatra.

-Slatka si kad pocrveniš.
Privukao me je još bliže sebi.
Bili smo potpuno pribijeni jedno uz drugo. Srce je počelo da mi lupa sve brže i brže, nisam znala šta da radim. Obgrlila sam ga oko vrata, a on je približio svoju glavu mojoj. Mogla sam da osetim njegov dah na svojim usnama. Bili smo udaljeni samo nekoliko milimetara, ali ne zadugo. Gledali smo se u oči nekoliko trenutaka, a onda smo nežno spojili naše usne. Ljubili smo se nekoliko minuta, pa smo se odvojili kako bismo došli do daha.
Toliko sam čekala ovo, sanjala sam o ovome, smišljala scenario u glavi i to se napokon desilo.
Uzeo me je u naručje i odneo u sobu. Spustio me je na krevet i počeo da me ljubi. Legao je pored i prebacio me je preko sebe. Pridigla sam se da bih vezala kosu u pundju, a onda sam nastavila da se ljubim sa njim.

...

Marko P.O.V.

Skoro četiri meseca je prošlo i još uvek se nije javila. Rado bih je sad okrenuo, ali neću, ispoštovaću je. Nadam se da će se uskoro javiti, stvarno brinem za nju. Od kad je otišla Dušan se baš promenio, počeo je da puši i pije, i njemu mnogo nedostaje.

-Dule, ajmo na Marakanu.
Rekao sam to jer znam da je stalno išao tamo sa Mašom.

-Ajmo brate, ajmo...
Uvukao je poslednji cim i ugasio cigaru.

...

Dušan P.O.V.

Uspomene, na kraju samo one ostaju. Mašo, neću dozvoliti da mi ostaneš samo klinačka uspomena. Znam da bi me ubila kad bi znala šta radim, kako se uništavam, isto tako znam da te to neće naterati da se vratiš.
Na stolicama sam pročitao ono što smo napitali poslednji put kad smo blejali zajedno.

"Ti, ja i Marakana, dok Zvezda vodi protiv Partizana."

-Hah, da sam samo znao, nikada joj ne bih dozvolio da ode, a ovako...

-Ovo mora da je ona napisala.
Rekao je Marko prstom pokazujući na stolicu ispred njega.

"Aj me poljubiš na Marakani, onako kao slučajno, jebiga, desilo se."

-Jeste, ona je to napisala.
Suza mi je skliznula niz lice kad sam vratio film u nazad.
Pogledao sam u nebo, osam sati je, a već je mrak.

Čekaću te, ako treba i deset godina, znam da ćeš se jednom vratiti kući.
Pomislio sam.
Uzeo sam pljuge iz džepa, izvadio ih sve i prelomio na pola.

-E to je Dušan kog ja poznajem.
Sa osmehom je posmatrao šta radim.
Sedeli smo tu još nekih pola sata, a onda smo se vratili kući.

...

Maša P.O.V.

Večera je spremna, neću da budem smaračica, večeras možemo da večeramo u dvevnom boravku, ali samo večeras.
Uzela sam tanjire i odnela ih u dnevni boravak gde je Jovelja gledao tv.

-Izvoli.
Spustila sam tanjir na drveni lakirani sto ispred njega.

-Hvala ti mala moja.
Kad sam sela pored njega privukao me je u zagrljaj i poljubio me.
Ugasio je tv i uzeo laptop koji se punio na podu.
Pustio je prvi deo filma anabel Anabel, kad sam videla da je pustio horor setila sam se Dušana. Nedostaje mi, mnogo, ali ovo ovde je moj život. Neću se skoro vraćati u Srbiju. Odlučila sam da im se javim sutra kad se vratim iz bolnice, mislim da sam sada spremna da se suočim sa svim pitanjima koja slede. Večeras neću ostajati budna do kasno pošto moram na poslu da budem u 7 da bih se pripremila jer delegacija dolazi u pola 9.

...

Jutro:

Na poslu je opšti haos, ne znamo kako se zovemo, sve je spremno, bitno je da ja nešto ne uprskam. Uhh, 8:23 je, dolaze za 7 minuta. Jovelja je došao da mi poželi sreću. Sve sam naučila, a zahvaljujući starih igrača saznala sam detalje za koje skoro niko ne zna. Ako sve dobro prodje dobiću znatnu povišicu i stalan posao.
Još jednom sam pogledala na sat, kada sam podigla pogled videla sam da delegacija ulazi.

Idemo, sad nema nazad, pomislila sam i duboko udahnula. Engleski i nemački su ki kao maternji tako da nemam brige da li ću tu da pogrešim.
Ustala sam i prišla im samouvereno.

-Hello everyone.
Rekla sam i počela da ih vodim po stadionu i pričam sve o klubu.

...

Anton je bio oduševljen, čak ni on ne zna sve ovo. Kada je delegacija otišla odveo me je u kancelariju.
Seli smo za sto, a on je izvadio viski iz neke fioke.

-Ich kann nicht trinken Alkohol.

-Willst du komm mit mir zu Abendessen?

-Danke, aber ich kann nicht.

Anton je ustao i zaključao staklena vrata kancelarije. Jednu ruku je naslonio na sto, a drugu na stolicu na kojoj sam ja sedela. Približio mi se i rekao da mu se mnogo svidja kad oblačim uske stvari aludirao je na haljinu koju trenutno nosim na sebi. Uplašila sam se pa sam pokušala da ustanem, ali on nije hteo da se pomeri. Takodje mi je rekao da se nenormalno suzdržava da me ne skine ove sekunde. Počeo ja da me mazi po licu i da mi se još više približava.
Srećom, neki čovek je pokucao i Anton mu je otvorio, te sam ja odmah istrčala iz kancelarije i otrčala kod Jovelje. U svlačionici su se momci presvlačili, trening im se završio.

-Vodi me kući, molim te.
Tresla sam se od straha dok sam mu to govorila.

-Je l' sve okej?
Pitao me je zabrinuto.

-Pričaću ti sve, samo me vodi kući, a pre toga u bolnicu.
Klimnuo je glavom, pozdravio se sa ostalima i onda smo krenuli.

...

Danas sam baki ispričala šta se desilo, nije mogla da veruje. Maria mi je rekla da je baki svakim danom sve bolje i da će uskoro moći da ide kući. To je odlična vest. Umorna sam izašla iz bolnice i ušla u auto.

...

-Ne mogu da verujem kakav je to manijak.
Rekao je Jovelja zatvarajući vrata za sobom.

-Pričaj mi o tome.
Rekla sam bacivši se na kauč.

Otišla sam da se okupam i operem zube. Obukla sam Joveljinu majicu sa proslave titule i počela da spremam večeru.

...

Dok sam nameštala krevet ušao je Jovelja, umotan u peškir. Okrenula sam se prema njemu i počeli smo da se ljubimo. Legli smo na krevet, on je legao preko mene i ljubio me u vrat. Lagano je počeo da zavlači ruke ispod moje majice da bi je skinuo. Ubrzo mi je skinuo i gaćice, a ja sam njemu odmotala peškir. Nastavili smo da se ljubimo dok je on polako ulazio, a onda izlazio iz mene. Disanje mi se ubrzalo, kao i rad srca, bio je nežan, a i grub u isto vreme, ne znam kako to da objasnim.

...

Jutro:

Otišla sam u kupatilo i napunila kadu. Dok se kada punila oprala sam zube. Legla sam u kadu i prisećala se šta se sinoć dogodilo. Kucanje mi je prekinulo misao.

-Napred.
Rekla sam i okrenula se ka vratima.

-Dobro jutro malena.
Poljubio me je.

Oprao je zube i ušao u kadu, seo je iza mene i zagrlio me.

...

Jovelja je otišao na trening, a ja sam ostala kod kuće danas. Uzela sam slobodne dane da bih malo sredila stan. Treba da operem prozore i očistim sobe. Pre nego što uradim sve to pozvaću Marka, juče sam potpuno zaboravila to da uradim, mislim da je vreme da mu se napokon javim.

___________________________________

Nadam se da vam se deo svidja, pokušaću češće da objavljujem delove, ako uspem, čak i dva dnevno.
Pišite mišljenja❤️