Čekala sam Marca da dodje sa treninga. Izgleda da se stvari izmedju nas poboljšavaju, pa sam mislila da provedemo neko vreme zajedno.

Iščekivano se začuo zvuk automobila. Ulazna vrata su se otvorila, i mogla sam čuti korake koji su bili sve glasniji.

U sobu je ušla dobro poznata figura, visoka, mišićava, savršena kosa, prepoznatljiv hod.

Potrčala sam ka njemu.

"Marco!",trebao mi je njegov zagrljaj.

Približila sam mu se, ali nije dozvolio da nam se tela sastnu, već me je odgurnuo blago.

"Marco?",očekivala sam njegov odgovor.

"Ostavi me.", nije pokazivao nikakva osećanja, opet.

Nisam imala hrabrosti da ga išta pitam, valjda će ga proći.

Čeznula sam za njegovim iskrenim osmehom. Šta ako mu neka druga krade osmeh? Osmeh koji je nakada pripadao samo meni.

Ja ga ne mogu zadržati, ali ovako više neće ići. Sigurno sam postala suvišna u njegovom životu.

Nakon dužeg razmisljanja, odlučila sam da bih trebala da okončam sve ovo.

Danas je par puta negde izlazio, i u kratkom periodu bi se vratio. Nismo ni reč progovorili, niti se približili jedno drugome od onoga jutros.

...

Sedela sam na terasi i posmatrala kako kapi kiše niotkuda padaju na zemlju.

Osetila sam kako mi se nečije ruke polako obavijaju oko vrata i ramena.

Nisam htela da se okrenem, znala sam da je to Marco, verovatno opet traži oproštaj.

"Nedostaješ mi.",tiho mi je šapnuo.

Koliko se samo igra sa mojim osećanjima. Jedan dan je srećan, dao bi mi sve na svetu. A već sledeći dan se ponaša prema meni kao da se ne znamo.

Okrenula sam glavu u stranu, gledao me nevinim očima.

"Znam, ništa više nije isto. Ali prevazići ćemo ovo.",pogled mu je bio usmeren ka mojim usnama.

Imala sam svašta da mu kažem, ali sam se nekako suzdržala.

Polako su nam se pogledi zbližavali, a usne su nam bile tako blizu.

Nedostaje mi, rado bih mu se prepustila, ali ne mogu.

"Moram nešto da ti kažem.",prekinula sam tišinu, na šta se odmakao od mene.

Pridobila sam njegovu pažnju.

"Za neki idem se vraćam u Italiju, možda na neko vreme, ili trajno."

"Ne možeš, tvoja kuća je ovde."

"Treba mi odmor od svega ovoga."

"Nisi ti jedina kojoj treba odmor! Nisi jedina koja pati! I ja sam uložio celog sebe u ovu vezu! Ovako mi vraćaš?!",ljutito je vikao.

"Ali ti si taj koji ide gde hoće, radi šta hoće i misli da će da se izvuče lepim rečima i tako sto će me odvuci u krevet. Dobro znaš da sam slaba na tebe, zato to i koristiš."

"Znaš šta? Idi gde oceš! Slobodno, jer ovaj Marco Reus te neće zadržavati!",upirao je prstom u sebe.

Izleteo je iz sobe i zalupio vrata. Posmatrala sam sa terase kako uleće u automobil i nestaje u nepoznatom pravcu.

Ko zna gde ide, nikada mi ni ne govori. Iskreno, bolje je da ne znam.

Donela sam tešku odluku, napustiću ga posle 3 godine veze, koja je imala budućnost.

Ne sumnjam da će me zameniti neka druga, koja ga sada verovatno teši.

Imala sam problema sa objavljivanjem, izvinjavam se.
Znam da je dosadno, ali ovi prvi delovi su samo sa Reusom, koji se neće toliko često pojavljivati u nastavku ali ima bitnu ulogu.

Dybala će biti u sledećem, koji ću objaviti večeras oko 8.😂

Hvala svima koji čitaju, ne znate koliko mi znači. ❤❤❤❤
I nadam se da nije toliko dugačko jer je sledeći duži.