-Moram da se naljutim jer znam šta ćeš me pitati. Ne pada mi na pamet da spavam sa bilo kojim od naših momaka. Poljubac i zagrljaj je najviše šta oni mogu dobiti, čak i da nemaju devojke. Ovo s tobom mi je bilo potrebno i osnažilo me, sad ću postati prava aždaja koja bljuje vatru, pa se i ti čuvaj da ne nastradaš. Imao si me i svaki moj atom je bio tebi posvećen, ali sam ja ovde došla da vam pomognem da oslobodite brod, zar nisi tražio pomoć? Kad po tvojoj proceni dolazi gliser?

-Imamo pouzdan sistem za obaveštavanje, to su Sakuze koje na vreme osete dolazak glisera.

-Odlično. Možemo se još ljubiti, ja da se gola valjam preko tebe a ti da me maziš, pa možda bude još nečeg ponovo. – Dok je to govorila, Moira je stavila ruku iza svog dupeta i Spikeovog počela stavljati u sebe. Dok ga je uvlačila s njim se i pogravala pa je počeo i da raste. Taman kad ga je maksimalno ugurala Dalija je zaplakala, a Sakuze su se uznemirile. – Kao da sam predosetila da će se ovo desiti, a taman sam bila raspoložena za još jedno ljubavno ludilo. – Moira se skinula sa Spikea smejući se, da bi se posvetila Daliji.

Spike je ustao, dlanovima zahvatio more da se umije, a onda se počeo oblačiti. Kad je Moira završila sa Dalijom, pružila ju je Spikeu da je drži pa je zagazila u more do kolena i počela se polivati morem tako što ga je zahvatala dlanovima. Bila je okrenuta prema njemu i lagano prelazila po svojim grudima i stomaku.

-Ne brini, ne želim isprati ono što si ostavio u meni, samo znoj sa kože.

-Gledam te i prekrasno izgledaš, postala si prava žena. Nisi ovakva bila pre, ili te ja sada gledam drugim očima?

-"Voleo sam jednu ženu", ne znam odakle mi taj citat? – Moiri je to prolazilo kroz misli.

-Izgleda da jesam voleo, a i opet bih. Da te ljubim i da te ponovo punim sa onim. Izgleda da si me navadila.

-Razumem te potpuno i na to bih rado pristala bezbroj puta jer je bilo predivno, ali se ipak moramo vratiti realnosti, a ovo što smo imali smatrati bajkom i ne zanositi se nepotrebnim mogućnostima. Moramo se okrenuti našim voljenima da se njima posvetimo.

-Uh kakva si. Da ipak kažem nešto što mi prolazi kroz glavu. Svestan sam da postoji realnost koja uopšte nije ni odbojna ni tragična, ali u ovom trenutku zamišljam da si samo moja i ja samo tvoj, naravo ne zaboravljam ni Daliju, da i ona bude naša. Zamišljam koliko bi nam bilo lepo zajedno.

-Ti ponavljaš reči koje sam ti ja ranije rekla i pre nego što smo se počeli ljubiti, a ti se tek sada toga setio.

-Dođi ovamo da ti dam još jedan specijalni poljubac, – pozove je Spike i dalje držeći Daliju u krilu.

-Specijalni? – Moira je razmišljala dok mu je prilazila, – misliš li na ovaj? Raširila je noge i namestila se iznad njegove glave da mu ispuni želju.

-Ukus ti je nekako morski, – reče Spike nakon što joj je dao dubok poljubac.

-Ha, ha, ha, ti si baš smešan ali priznajem da mi je prijao poljubac i da si ti sposoban da me iznenadiš, – Moira se nagne da bi Spikea poljubila, a potom se i ona počne oblačiti. Legla je odmah uz Spikea, koji je takođe ležao držeći Daliju na svojim grudima. Ličili su na normalni bračni par koji se voli.

-Mogao bih se lako naviknuti na ovakav život. Sa voljenom ženicom i detetom.

-Imaš s kim da praviš takvu sliku. Kodara će te još više zavoleti kad dobije dete, ako se budeš ovako ponašao prema detetu. Vodi i nju na ovakve izlete, kao da ti neko brani? Nije isto voditi ljubav u prirodi ili u krevetu. U prirodi je doživljaj dvostruko jači. Čak i dete doprinosi tom doživljaju. Mnogi parovi kad su na izletu ne poljube se ni jednom, toliko su naučili na kućne uslove, što znači da uopšte nemaju mašte. Mi smo se ovde toliko napričali i toliko stvari radili da bi trebao roman da se sve to opiše.

-Sandra je književnik pa bi mogla napisati takav roman. Ja bih joj mogao sve ispričati, ali ne samo ovo danas, nego od prvog dana kad smo se ja i ti upoznali. Da to bude naša ljubavna priča, ali pod uslovom da srećno završi a ne sa – otišli su svako na svoju stranu pamteći u svojim srcima ljubav koju su imali.

-Tek bi to bila tragična priča.

-Kako to? – čudio se Spike.

-Ovako kako je, to je priča sa srećnim krajem, a po tvojoj varijanti bi bila prava tragedija. Mnoge bi ljude unesrećili a na kraju bi i mi bili nesrećni. Veruj mi, ovo je najbolji mogući završetak, sve drugo bi bila katastrofa.

-Kako ti kažeš, – saglasio se Spike nevoljno, jer njegova ideja nije prošla.

Sakuze su zarežale.

-Dolaze? – upita Moira.

-Tako je. Hoćeš li da ustanemo?

-Bolje da nas vide da ovako ležimo, nećemo biti sumnjivi i nećemo imati potrebu da bilo šta glumimo. Ljubav je čudna energija, ona daje snagu i samopouzdanje pa time čoveku podiže vrednost. Prepusti sve meni, znam kako se treba ponašati. Imala sam sedam momaka i sve sam držala pod kontrolom. Svi su dobijali dovoljno ljubavi i niko nije bio ljubomoran. Jer da jeste, izleteo bi iz grupe, šta će mi takav?

Gliser je pristao na plažu. Rowan je prvi iskočio da bi ga što više izvukao na pesak. Moira je ustala pa je zagrlila Rowana kao da ga dugo nije videla.

-Mislio sam da ste otišli gore?

-Ovde nam je bilo lepše. Dalija se igrala sa Sakuzama, pa su postali bukvalno nerazdvojni. Spike i ja smo pričali o svemu i svačemu i naravno najviše ogovarali tebe.

-Baš ste imali lepu temu. Vidim da ti je kosa mokra?

-Kupala sam se. Uživala sam u plivanju, Dalija je imala svoje čuvare.

-Spike, – obrati mu se Rowan, – hoćeš li pomoći da istovarimo opremu ili ćeš tu da ležiš?

-Ne mogu da ustanem, pritisnula me Dalija, neka vam Moira pomaže kad je već tu.

-Ti Spike uopšte nisi džentlmen, – Moira je glumila uvredljivost.

-Jesam prema mojoj dami, to je ova moja kumica ovde, tuđe žene me ne interesuju imam i svojih previše.

Moira mu je prišla i značajno i zadovoljno namignula. Preuzela je Daliju pa je ona sela na ćebe. Sakuze se sasvim očigledno od Dalije nisu htele udaljavati. Tri muškarca su počeli sa istovarom delova mašine, a nakon toga su počeli delove da pakuju u guseničar. Napokon je ustala i Moira sa Dalijom i praćena Sakuzama krenula prema vozilu dok je Spike nosio njene torbe i ćebe. Gael je seo pozadi sa Sakuzama. Rowan je pomogao Moiri da se popne u kabinu, pa je i on seo do nje. Spike je upalio motor pa su krenuli.

-Rowane, – obrati mu se Spike kad su prošli stene i izašli na ravnu stazu, – koliko ti treba ljudi da sastaviš mašinu?

-Nije reč o ljudima već o vremenu, to je čitav sistem povezanih uređaja koji rotiraju oko zajedničke ose. Teoretski bih je mogao sam sastaviti, ali uz dvojicu pomagača to bi bilo efikasnije. To je što se tiče sastavljanja, a što se tiče samog njenog rada potrebni su ljudi koji će obezbeđivati kablove za rad i pomagati u navigaciji mašine.

-Deluje mi da je mašina dosta komplikovana, znam da koristi ultrazvuk za topljenje leda?

-To je bila zajednička ideja Mirande i mene. Ona je moju ideju materijalizovala. U razgovoru sa Leom on je predložio da ultrazvuk kombinujemo sa elektromagnetskim zračenjem. On se bazira na principu talasnog pobuđivanja atoma vodonika, čime on oslobađa ogromnu energiju, sigurno si čuo za hidrogensku bombu? Najveći je problem bio kako ceo proces kontrolisati i regulisati da mašina ne eksplodira kao bomba.

-Da li ste je testirali?

-Samo u laboratoriji, na terenu nismo.

-Šta joj nedostaje?

-Mnogo toga. Fotelja za sedenje i vlastiti pogon koji će je gurati napred.

-To smatraj rešenim. Mi imamo mala vozila na baterije, odnosno struju. Montiraćemo tvoju mašinu na takvo vozilo pa sedneš i voziš.

-Bilo bi to stvarno dobro, uštedeli bi i na ljudima a još više na vremenu. Mogu li da znam koliko ima tog leda?

-Oko četiri miliona tona.

-Ti se sigurno šališ zar ne? – Rowan pogleda Spikea mašući glavom.

-Veličina je stvar perspektive. Najmanji među divovima se čini kao patuljak. A taj patuljak među pravim patuljcima je i dalje div. Gledaj u čemu je stvar. Mi, odnosno Kodara i Arijana, imamo stav da ništa nije nerešivo ako se na pravilan način uključi mozak. Pronašli smo ovo mesto i u njemu skaldište, pronašli smo brod, prokopali smo tunel do površine i još mnogo toga. Da li se to samo pojavilo? 

Naravno da nije, verovali smo u uspeh i on se pokazao. Nekad zapnemo i promašimo ali nastavljamo dalje. Evo i ovaj guseničar kojim se vozimo odnekle je došao, sam sigurno nije. Dakle, brod je zarobljen, mi smo odlučili da ga oslobodimo. Za sada još ne znamo kako, ali to ne znači da ćemo sedeti skrštenih ruku već ćemo nešto preduzeti.

-Dopada mi se takav stav, to je sigurno stav moje Kodare. – Ubacila se Moira.

-Hvala Moira. U poslednjih dva dana oslobodili smo leda donji deo broda. Taj led je sada ispod broda i ometa fizičku komunikaciju sa brodom. Tu nastupa tvoja mašina koja to treba da razbuca, pa da mi idemo na sledeći korak, a to je delimično oslobađanje broda od leda sa njegove gornje strane, tako da se brod nigde ne dira leda, osim gde je to nužno. Ako se tvoja mašina pokaže efikasnom, možemo probiti tunel odavde pravo do Baze. Po mojoj proceni bilo bi to oko petnaest kilometara tunela, možda i više.

-I šta kažeš, led je otpao od donjeg dela broda?

-Ne samo da je otpao nego smo ga mi laserima usitnili, bar onoliko koliko smo mogli.

-Pa onda neće biti problema to eliminisati.

-To ti i pričam, a ti se hvataš za glavu. Kao da zaboravljaš da smo mi Moirina grupa, za koju reč nemoguće ne postvoji.

-Hvala Spike, lepo je to ponovo čuti, a nekad je to bio naš moto. – Moira se zadovoljno smeškala.

-Moira i ja vas ostavimo same na pet minuta, a vi se odmah povampirili, – počeo se smejati i Rowan.

-Jedva čekam da se vratim u grupu da bih se pomladila. Spike koliko grupa sada ima članova?

-Sad si me zatekla.

-Nema ih valjda milion?

-Stani malo da izračunam. Šest ima muškaraca iz osnovne grupe. To sam ja, Sauron, Ventor, Sulu, Zack i Tiryan. Naknadno nam se priključio, ili preciznije dovela ga Kodara, to je Alden. To je sedam plus sedam devojaka četrnaest. Ako uključimo i Arijanu to je petnaest.

-Koliko će ih biti ako i nas dodaš? – Moira je bila uporna. Spikeu je bilo pitanje po malo čudno.

-To je lako izračunati, sedamnaest.

-Nisi pogodio, – odgovorila je.

-Koga sam to zaboravio? – Sa nama je i Vi, ali njegov status još nije definisan. Jednog dana će verovatno biti. Sakuze takođe ne računam, iako se one smatraju punopravnim članovima jer im se niko ne može suprotstaviti.

Iz zadnjeg dela gde je bio i Gael, začulo se režanje.

-To je dokaz da nas one slušaju šta pričamo, zato pazite šta govorite pred njima. Dobro, kažite mi koga sam zaboravio?

-Koga si na plaži držao na grudima? – Moira se cerekala.

-Joj ubiću se, kako sam mogao moju kumicu da zaboravim, ljubi je Spike. Znači sada nas je osamnaest, baš smo se namnožili.

-Gaele, čuješ li ti nas šta pričamo, – obratio mu se Rowan.

-Čujem i slušam. Meni svi vi delujete kao da ste jedna velika porodica.

-Nisi ni malo pogrešio, – odgovorio mu je Spike, – u grupu je pokušala da uđe Admenta sa Haronom, ali se nije uklopila. Nije lako biti član grupe, jer sebe moraš podrediti grupi, to mnogima baš i ne leži, a neko se u njoj ponaša kao riba u vodi.

-Kad je reč o vodi, – Moira pogleda Spikea, – o čemu ste ti i Nebojša razgovarali, to sam te ranije zaboravila pitati?

-Pozvao sam ga da dođe ovde dole da nam da savete za sadnju i eventualno za ribnjak. Dao mi je semenke osnovnog povrća, jer sam mu rekao da imamo neograničene količine vruće vode. Rekao je da je sada zauzet.

-Hm. – Moira je razmišljala, – smisliću nešto do sutra ili prekosutra.

Guseničar se sa putnicima lagano penjao na planinu na kojoj je ne baš ponosito stajao svemirski brod u kojem su bile zatočene Sandra, Kodara i Arijana. Kako im se privremeno nije moglo priči vozilo je produžilo do skladišta. Koliko se moglo videti, jer su svetla ostala upaljena, ispod i oko broda nije bilo ljudi, što je značilo da su završili sa poslom za taj dan. Iskrcaj opreme su ostavili za sledeće jutro jer je već bilo kasno, a svi su bili umorni. 

Ukućani nisu krili iznenađenje posetom gostiju, naravno, najviše Moirom i malom Dalijom. Počelo je grljenje i pozdravljanje. Bilo je primetno da se Moira naglašeno pozdravlja sa momcima i to pravim poljupcima. Rowana to nije zanimalo, dok su devojke ostale po malo zatečene. Taj intimni metod Moira nije primenila na Aldenu, jer je on bio ipak novajlija pa je dobio samo zagrljaj kao i sve devojke.

-Da li ste gladni? – upitao ih je Sulu, – mi smo upravo završili sa večerom.

-I gladni i umorni, – odgovorio je Spike.

-Od čega si ti umoran kad si samo ležao na plaži? – primetio je Rowan.

-Dalija me iscrpila, moja mala kumica, ne znaš ti kako je to imati malo dete. – Na to su se svi prisutni počeli smejati.

domatrios