-Ne moraš me baš toliko hvaliti, – Sandra je bila skromna ali i zadovoljna Kodarinim rečima.

-Ja samo objašnjavam Solariji zašto sam te odvojila od kupanja i dovela ovamo da te maltretiram.

-To je zanimljivo, koga voliš njega maltretiraš, a koga ne voliš njemu omogućavaš uživanje, – Solarija je po malo izazivala.

-Ja se ni malo ne bunim, meni je ovde s vama baš lepo. – Sandra je bila iskrena.

-Znam te ja dobro, ti se ne bi bunila ni da ti je lepše, – Kodara je opet sa svojim zavrzlamama koje teraju na razmišljanje.

-Mogu li da znam koji je plan za sutra? – Solarija je htela uozbiljiti diskusiju.

-U vezi tebe, Teyle, nas, onih androida na kupanju, probijanja tunela, oslobađanja broda iz leda, planiranja oživljavanja životinja, ili hoćeš da te Sandra i ja odvedemo do skladišta da izabereš odeću za Stojana, možeš i za sebe i Mirandu a takođe i za malu Arijanu. Možda bi htela da ideš na kurs starofizumskog jezika, ili možda u pilotsku školu kad se ovaj brod oslobodi, možda treba dopuniti lekove i opremu za gornju ambulantu. Spisak je još duži, samo kaži šta bi htela to će biti učinjeno. – navodila je Kodara.

-Dobro, dobro, jasno mi je da ne može sve odjednom. Vidim da ste na sve mislili, pa nema smisla da vam se mešam. Pogotovo što ste dobro uhodani, a to potvrđuju i rezultati.

-Imam bolji gumeni čamac od od one vaše krntije, ima i navigaciju, pa možete bez krivudanja pravom linijom da dođete do cilja, odnosno te vaše žičare. Za manje od sata ste tamo jer je to gliser velike brzine. Ako bi se penjali tunelom treba vam dobra fizička kondicija i bar pola sata penjanja po klizavom ledu.

-Hvala ti Arijana, to je sjajno. Prednost površine leda je samo u tome što ima svetlost, a sve drugo je nepovoljno, a prednost mora je u svemu osim što nema svetlosti. Moža bi mogli morske puteve osvetliti pa bi putovanje bilo kudikamo prijatnije.

-Kao i za sve drugo potrebni su ljudi. – Kodara je davala svoj doprinos razjašnjavanju situacije, – Moji su spremni da sve urade, kao i do sada, samo ne bih volela da ih na duže vreme razdvajam. Oni su ovde radili danonoćno, samo zato što su njihove žene bile uz njih. Ja sam odlučila da im dam malo predaha, pre novih zaduženja. 

Sto metara ispod nas imamo reku sa toplom vodom, koja je zdrava i čista, možda bi vam trebala gore na površini. Imamo i pumpe da vam toplu vodu gore isporučimo. Možete je koristiti i za piće i za kupanje i za grejanje. Videli smo u njoj čak i male ribice koje vide u mraku. Kao što vidiš, svašta je moguće, ali mi ne možemo praviti planove za sve, nemamo te kapacitete.

-Kodara nemoj na nas da prebacuješ, nema ni gore ljudi koji su sposobni da prave planove, jer onaj ko da plan mora ga i izgurati, inače sve ostane na priči.

-U redu, pokušaću onda da poguram odavde šta mogu. Pomoćiće mi Arijana u planiranju, pa ćemo vas izvestiti šta smo smislile. Ali nemojte da se desi, mi vam dopremimo toplu vodu a vi ne znate šta ćete sa njom. Mi smo iskopali tunel do vrha, a vi ga održavajte. Mi smo se toliko osposobili u kopanju da bi sada mogli kopati led i potpuno vertikalno pa da se tu montira lift, ili drugi sistem podizanja, ali bi to opet potrajalo.

-Mislim da ovakva diskusija nigde ne vodi, – umeša se Arijana, – predlažem da idete na spavanje pa ćete ujutro biti sveži. Solarija da li želiš da spavaš sama ili bi više volela da ti devojke u kabini prave društvo? Mogu devojkama ovde da namestim krevete?

-Spavaćemo ovde, a gde ćeš ti? – zanimalo je Kodaru.

-Mogla bih i ja s vama, nije mi to problem, ali ću se ipak posvetiti svom usavršavanju. Da je Spike ovde rado bih se pridružila.

-Kakva si, više voliš Spikea nego mene, to nije pošteno. – bunila se Kodara.

-Zato što je on muško, – smejala se Arijana.

-Apsolutno niste normalne. Laku noć, – Solarija se pokrije preko glave.

Došlo je jutro. Solarija otvori oči, jer je zbog stomaka tražila povoljan položaj. Prvo što je videla u krevetu pored njenog bilo je da tamo spavaju pokrivene tri osobe. Arijana joj je uzvratila pogled pa je primetila znak pitanja na Solarijinom licu.

-Otišla sam da ne smetam i da radim na svom usavršavanju. Umesto da radim, razmišljala sam šta mi se sve dešavalo poslednjih dana a posebno poslednja dva dana. Veoma sam se zbližila sa Kodarom i Spikeom , a prošle noći smo spavali zajedno. U tom razmišljanju osetila sam nostalgiju i usamljenost. Tiho sam došla ovde i pitala devojke mogu li im se pridružiti, one su pristale i smestile me između. Bilo mi je prijatno među njima, pa sam u tom položaju nastavila da radim na svom usavršavanju.

-Usamljenost je bolest modernog sveta pa to ne isključuje ni veštačku inteligenciju, pogotovo ako je ljudi ne posmatraju ravnopravnom.

-Ja sam sa Kodarom od prvog trenutka pronašla zajednički jezik. Prvo što je rekla bilo je da želi da mi bude prijateljica, kako ja to da odbijem? Ja imam metode provere ljudskog ponašanja, pa sam zaključila da je ona potpuno iskrena.

-Ona je sjajna. Srećna sam što će me ona naslediti, a lako bi se moglo desiti da budeš i ti zajedno s njom.

-Stvarno mene vidiš u toj ulozi?

-Zašto da ne, ili si s nama ili protiv nas. To se naravno tako kaže. Sa prijateljima ne možeš imati politiku dve stolice, jer to nije prijateljstvo. Nemamo dovoljno pametnih ljudi, pa nam je svaki dragocen, pogotovo ako je pouzdan. Da li ste vas dve već nešto smislile kako da oslobodite brod?

-Nismo imale vremena. Pre tri dana su Admenta i Kodara tražile put do mora, pa sam ih ja odavde pokrivala, bile smo dva dana na moru, pa si se ti pojavila. Kao što vidiš dani prolaze. Kaži mi, zbog čega ti je toliko stalo da se što pre oslobodi brod?

-Imam određena znanja i neka iskustva prilično loša, tu je onda i moja intuicija, koja mi se svaki dan pojačava. To je bio razlog zašto sam došla, da sama sa sobom rasčistim.

-Pa jesi li?

-Nisam, još je gore. Da ti objasnim. Nas je malo, nešto preko stotinu. Uspeli smo da stvorimo osnovne uslove za život ovde. Pronalaskom ovog skladišta obezbedili smo se za ko zna koliko godina unapred. Mene uopšte ne zanima da li će se androidi kupati ili neće. Sve je to nevažno. Dakle, koje je skoro sigurno pravilo? Kad se društvo stabilizuje ono postaje lenjo i neotporno. Tada ga stignu nesreće, bilo prirodne katastrofe bilo ljudske. 

Priznaj, zar nije ovaj brod zaglavio u ledu? Zašto? Zakasnio je. Mislio je da ima vremena. Ništa se od tada nije promenilo. Bukvalno sutra ovaj Frizum može biti napadnut i uništen. Ako neko sazna da smo se ovde snašli i da nam je dobro, pokušaće da nas eliminiše i da on tu dođe. To je zakon jačega, nema tu ni filozofije ni samilosti. Kodara je oživela Sakuze, a ti si sama rekla da se one nemilosrdno ubijaju bez milosti. 

Ja ovaj brod vidim kao šansu za očuvanje Frizuma, ne samo nas androida nego i tebe i tvog broda, pa i cele planete. Možda je nekome potrebno more ili led, pa će to uzeti bez pitanja neke šake ljudi. Slobodan brod na površini planete, ili još bolje u orbiti, sa dovoljno naoružanja, odvratiće neprijatelje jer ćemo mi imati čime da se branimo. Ti kažeš da se moram odmarati zbog deteta, a ja tebe pitam gde će se moje dete roditi ako nas zadesi nesreća.

-Znači oslobađanje broda je prioritet?

-Ako je moguće, ako nije tražićemo neka druga rešenja. Uzdam se u Kodaru i njene sposobnosti koje su veće od mojih. Ako si i ti s njom šanse se povećavaju.

-Daću sve od sebe po tom pitanju, – reče Arijana.

-Hvala, uzdam se u vas dve. – Solarija je bila veoma ozbiljna.

-Čula sam šta ste vas dve pričale, ali vas nisam htela prekidati, – javila se Kodara i poželela dobro jutro.

-Čula sam i ja, – bio je glas Sandre.

-Ovde čovek ne može imati ni malo privatnosti, – zezala se Solarija.

Arijana ju je pažljivo posmatrala i razmišljala o onome o čemu su razgovarale. Užasnula se mogućnosti da ih neko napadne dok su ovako bespomoćni. Čak joj je to i Kodara napomnula, da treba ići u susret neprijatelju a ne čekati da te napadne.

-Gde su moje uspavane golubice, – u kabinu je upala Teyla, – tačno sam znala da ću vas ovako zateći i to tri u jednom krevetu. Samo sam vam još ja falila. Ajde ustajte, čeka nas posao. A gde su vam muškarci?

-Upravo su peške krenuli sa Sakuzama ovamo. Rekla sam im da ih ovde čeka doručak. – Obavestila ih je Arijana.

Uskoro su im se momci pridružili u trpezariji, Kodara je zagrljajem čestitala Tiryanu što je postao dvostruki tatica iako se deca još nisu ni rodila. On se samo zadovoljno smeškao i gledao u Sandru.

-Athuse, da li si se upoznao sa stanjem tunela i skladišata? – Solarija mu se obratila.

-Spike i Tiryan su mi sve pokazali.

-Odlično. Bi li vas trojica mogli da probijete onaj preostali led da se spojimo sa površinom?

-Samo da uključimo mašine, – uveravao ju je Tiryan.

-Gore će vas sačekati neki ljudi, ne znam tačno ko, porazgovarajte s njima o tome kakva je situacija sa tunelom i kako da se uspostavi komunikacija. Ti ćeš Athuse ostati gore a ova dvojica neka se vrate jer ih čeka novi zadatak. Teyla, Admenta, Haron i ja ćemo se vratiti gliserom do žičare. Organizuj da nas tamo žičara čeka. Tamo gore napravite plan potrebnih stvari, bilo opreme bilo hrane, koja će ovde biti pripremljena za prenos. Uzmi u obzir da nešto može da se prebacuje i gliserom, jer je to lakši put ali nije za veće terete.

-Sve mi je jasno. - Athus je klimao glavom.

-Teyla, da čujem kakvi s utvoji utisci u vezi ovog broda i aviona koje si videla?

-Impresivno. Avioni imaju veoma savremenu tehnologiju i minimalno naoružanje. Sandra se trudila da mi prevodi koliko je mogla, ali su mnogi izrazi ostali nerazumljivi, pa bi se time trebalo malo detaljnije pozabaviti.

-Gledaj u čemu je problem. Arijani trebaju ljudi za posadu broda. Međutim, ti ljudi trebaju biti obučeni. Moramo naći dobrovoljce koji će naučiti sve što je potrebno. To mogu biti i žene ako neka nije trudna. Verujem da mogu računati na Moirine muškarce, šta kažeš ti Kodara?

-Nije potrebno ni pitati, – odgovorila je.

-I ja se priključujem, – javila se Sandra.

-Ti Sandra imaš druga zaduženja. Bićeš prevodilac ali i predavač jezika. Ako neko odbije slobodno ga izbaci sa spiska, takvi nam ne trebaju. Teyla, ti ćeš biti u stalnom kontaktu sa Arijanom. Napravite plan kako da poboljšate naoružanje, pa će to Moirini momci da instaliraju. Ako ti treba Leo uključi i njega.

-A šta ćemo s tim što brod još nije oslobođen leda? – brinulo je Teylu.

-To je problem Kodare i Arijane.

-Ma nemoj, nas dve da grebemo noktima led? – pobunila se Kodara.

-Počnite tako, pa kad vam dosadi, nađite bolju metodu, – Solarija se nasmejala. – To bi bilo to, muškarci na probijanje tunela, Sandra, Teyla i Arijana ostaju ovde da bolje upoznaju brod i da naprave plan kako da se usavrši naoružanje, a Kodara i ja idemo u skladište da izaberemo malo dečje garderobe, hoću da odnesem Mirandi. Svi se vraćamo ovde, pa ja i Teyla odlazimo. Hoćemo li? – Solarija ustade i pogleda po prisutnima.

-Ova tvoja Solarija je neka opasna, – Arijana šapne Kodari.

-I ja sam opasna a ne samo ona, a  druga je da nije Solarija samo moja nego je i naša, zar nisi i t is nama? – glasno se cerekala Kodara. Arijana je samo odmahnula glavom u smislu kako gubi nepotrebno vreme.

Društvo se razišlo u raznim pravcima. Solarija i Kodara su sele u mali transporter na baterije pa krenule prema skladištu. Sakuze su trčale za njima.

-Hoćeš li se moći nositi sa problemima ovde, – upita je Solarija.

-Mislim da hoću. Koliko sam zaključila, neće više biti Admente ali će biti Teyle?

-Ne brini ti ništa za Teylu, sve ću joj ja objasniti, pa ti neće smetati. Tebi bih mogla dati jedan dodatni zadatak, da je nekako nagovoriš da zatrudni sa Ripleyom. Uspela si sa Admentom, pa što ne bi i sa Teylom?

-To neće biti baš lako, – mrštila se Kodara. – Ja bih htela da zatrudnim ali mi ne daju zbog mladosti, a drugi to ne žele a mogu. Kako ja da utičem na druge ako sama nisam primer za to?

-Smisli nešto, ubaci joj neki virus da o tome razmišlja. Ona se plaši jer misli da je previše stara. Neka ti pomogne Arijana.

Devojke su ušle u skladište i uputile se prema Viju.

-Solarija, da te upoznam, ovo je moj prijatelj Vi.

-Drago mi je Solarija da sam te upoznao uživo. – Vijova slika se pojavi na displeju.

-Dakle, ti si taj preko kojeg je išla komunikacija između gornjeg i donjeg sveta?

-Tako je, ali nisam mogao sam, imao sam pomoć svoje devojke Ree koja mi je dobavljala karte pomorskog sveta, pa sam to vama prosledio. Čime sada mogu da vam pomognem?

-Treba nam odeća za Mirandinog sina Stojana, a malo ćemo pogledati modele za Solariju i Mirandu, da se obuku kako dolikuje. - Objašnjavala mu je Kodara.

-Kako se vi devojke ovde oblačite? – zanimalo je Solariju.

-Kad su devojke ovde došle, nastala je prava euforija u vezi oblačenja. Tri dana su se devojke oblačile i presvlačile, kako time nikoga nisu impresionirale to je potpuno splasnulo. Dok smo ovde dole, obučene smo lagano i komodno, a kad izađemo napolje obučemo se toplo jer je na pisti zbog leda prilično hladno. 

Nema ovde izlazaka osim povremenih šetnji po pisti. Iako je mrak staza je osvetljena, pa deluje prilično romantično. Poslednjih dana su tu i Sakuze, pa one prate svakog ko ide pešice. Smatraju da su i ljudi i sva ova teritorija njihova o kojoj brinu, zbog toga se neko nepozvani ne bi dobro prošao, ili drugim rečima stradao bi.

-Pa kako misliš da rešiš to sa Sakuzama?

domatrios