Putovanje se nastavilo, prolazili su minuti pa i sati. Zaustavili su se da naprave kratku pauzu da se odmore. Kodara je isterala napolje Sakuze da se malo razgibaju. Dala im je i vode jer je bilo dosta prašine dok su se vozili. Na nekim mestima bilo je i blata od vode koja se topila od ledene površine koja je bila iznad njih. 

Tu su se gusenice pokazale u punom sjaju, jer nije bilo proklizavanja točkova. Obe devojke su pojele po sendvič, pa su se popele u kabinu. Admenta je upalila motor, što je bio znak Sakuzama da uskoče u transporter, jer nisu htele da budu zaboravljene. To je Admenta spomenula Kodari.

-To su moje Sakuze, - Kodara se kratko nasmejala. Admenta se zapitala da li su Sakuze i njene. Ako to želi, moraće na tome da poradi.

Putovanje se nastavilo u jednoličnoj atmosferi. Ponekad bi se Admenta i Kodara menjale u sedištima. Kodara je vozila polako, jer joj je trebalo vremena da stekne iskustvo i postigne samouverenost u upravljanju vozilom. Admenta joj je davala potrebne savete, a tu je bila i Arijana koja je sve pažljivo pratila preko kamere.

Uređaj sa merenje visine (altimetar sa barometrom) pokazivao je da se približavaju morskoj površini. Devojke su se počele radovati a onda je Kodara zakočila iz sve snage. Reflektori su osvetljavali zemljani nasip, ne samo na putu nego daleko levo i desno koliko se moglo osvetliti. Koliko je bio visok nasip nije se moglo proceniti jer je njegov vrh bio u ledu. Devojke su izašle napolje da iz blizine procene situaciju. Sakuze su ih pratile. Ispred nasipa pa i daleko na obe strane bile su ogromne stene.

-Šta ćemo sad? - upita Kodara.

-Nemam pojma. Deluje mi da je ovaj nasip nastao ispiranjem zemlje i kamenja i pravljenjem brane koju je napravila voda pre nego što je došlo do zaleđivanja. Ne mogu ni da zamislim kakve su se oluje ovde dešavale. Trebale bi ispitati koliko se ovaj nasip širi levo i desno. Možda ima neki početak ili kraj. To će nas svakako poprilično usporiti, a došli smo tako blizu.

-Imam ideju! - uzvikne Kodara.

-Ti i tvoje ideje, dobro da čujem, - Admenta je čekala.

-Sakuze, dođite ovamo! - pozvala ih je. Životinje su prišle, - nađite put do mora! - naravno to je rekla na frizumskom.

Admenta je gledala u Kodaru pa u Sakuze, - ti misliš da one znaju šta si im rekla? - Admenta je toliko razmela.

-Sačekaj, videćemo. - odgovorila joj je.

Životinje su se razišle, jedna levo a druga desno pa su se udaljile duž nasipa u mrak. Devojke su čekale da se životinje vrate. Prošlo je više od pet minuta. Napokon se pojavila jedna pa druga životinja. Samo su se okrznule o devojke i počele da idu putem kojim je transporter došao. Opet su nestale u mraku.

-Gde odoše? - Čudila se Admenta.

-Stvarno ne znam. Ispitivale su nasip, vratile se nama i napokon krenule putem nazad. Ja bih sačekala da se Sakuze vrate.

-U redu, - složila se Admenta.

Prošloje pet minuta, prošlo deset pa i petnaest, Sakuze se nisu pojavljivale. Devojkama nije bilo lako.

-Misliš da su se Sakuze vratile kući? - Admenta je iznela pretpostavku.

-Ne verujem, Sakuze mene ne bi nikad ostavile.

-Kako možeš biti sigurna u to?

-Zato što ja njih volim, a one to znaju, bez i malo sumnje.

Admenta je vrtila glavom.

Prošlo je još pet minuta.

-Ovo više nema smisla, kojim ćemo putem, levo, desno ili da se vratimo? - Admenta je gledala tužnu Kodaru.

-Meni su Sakuze važnije od bilo kakvog mora. Ja bih išla za njima, možda im se nešto desilo, - brinula je Kodara.

-Važi, -Admenta se popne u transporter i upali motor. Pridružila joj se i Kodara. Okrenule su vozilo i lagano se počeli vraćati. Kodara je pažljivo gledala levo i desno od puta tražeći Sakuze. Prošli su skoro kilometar.

-Eno ih, - vikne Admenta.

-Gde? - Kodara je gledala u pogrešnom smeru.

-Eno ih na sred puta, čekaju.

Transporter se približio i stao ispred životinja. Kodara je izašla pa ih počela radosno grliti. Taman ih je mislila pozvati da uđu u transporter, kad su se obe životinje počele udaljavati od puta. Kodara je razmišljala pa vikne Admenti, - ja idem za životinjama a ti me prati i osvetljavaj put. Admenta je dala znak da je razumela pa je pažljivo krenula za Kodarom. Teren je postajao sve džombastiji sa rupama i stenama kojekuda razbacanim. 

Bilo je očigledno da su Sakuze poznavale tu trasu kojom su ih navodile. Posle tri kilometra opasnog terena naišli su na jedan tunel u nasipu, kroz koji je transporter jedva prošao. Iza nasipa je teren bio potpuno ravan, osećao se snažan miris mora. Kodara i Sakuze su uskočile u vozilo. Nakon petsto metara pod reflektorima se presijavala morska površina. Svi su izašli napolje i prišli morskoj obali.

-Huh, - duboko je odahnula Kodara.

-Da sam juče umrla ne bih verovala da će nam Sakuze naći prolaz kroz nasip. Mi ga ne bi našle za sto godina. Povlačim sve što sam loše rekla ili mislila o njima. To nisu životinje, to su inteligentna živa bića.

-Rekla sam ti ja. To su moje Sakuze. Znaju one da ih ja volim.

-Idem da se javim Arijani. - Admenta priđe vozilu.

-Nešto sam čula a nešto zaključila šta se desilo. Kladim se da je Kodara veoma ponosna na svoje Sakuze? - čula se Arijana preko zvučnika.

-Sve više počinjem doživljavati da su Sakuze i moje. Kodara se sada igra s njima na obali.

-Šta planirate sledeće? Proteklo je mnogo više vremena nego što sam predviđala, skoro ceo dan.

-Umorne smo više psihički nego fizički. Ostvarile smo svoj cilj, pa više nemamo volje ni za šta.

-Vozilo je zapamtilo putanju, ali vi za svaki slučaj u povratku ostavljajte markere, to se radi automatski na dugme. Sledeća poseta će biti mnogo brža i sigurnija. Obavestiću vaše da se vraćate, da kažem za oko dva sata? Naravno, neću im reći šta ste otkrile, to vama prepuštam.

-Ti si Arijana veoma pametna. Čudi me kako te Kodara tako lako prevarila?

-Nisi u pravu, nije reč ni o kakvoj prevari, ni teškoj ni lakoj. To je samo bila naša igra, ja sam trebala Kodari, a ona je trebala meni, pa smo obe na dobitku. Našle smo se i zbližile, to je najvažnije od svega.

-Izgleda da ću ja od te klinke Kodare još puno naučiti. Mlađa je od mene bar pet godina.

-To sam isto rekla i ja za sebe. To me baš raduje. - Arijana je završila komunikaciju.

Admenta je krenula prema Kodari, međutim ona se već brčkala u crnom moru. Jedina svetlost je dolazila iz farova na vozilu, pa je svuda oko njih bio mrkli mrak a isto takvo i more. To Kodari nije smetalo da se u takvom moru kupa.

Admenta je sela između dve Sakuze koje su čekale na obali da Kodara izađe. Jednom rukom jednu, a drugom drugu životinju je mazila. Setila se Kodarinih reči da bi njima bez sraha svoje dete ostavila na čuvanje. To je bio dokaz koliko im veruje, a to ne može ako nije obostrano. Sakuze su to danas dokazale, da im se može verovati.

-Izgleda da su te Sakuze lepo prihvatile, - dobaci joj Kodara iz mora.

-Moraju, inače ću ih baciti u more. - na to mužjak zareža.

-Šalila sam se, - Admenta se okrenula mužjaku dok je to govorila, čudeći se sama sebi s kim priča.

-Prijalo mi je kupanje, baš sam se lepo osvežila. Što se ti ne okupaš? - govorila je Kodara dok je izlazila iz vode.

-Morala sam ti čuvati Sakuze da ne pobegnu, - počela se i Admenta svlačiti.

-Baš ti je dobar vic. Njih ne bi mogla ni silom odvojiti od mene.

Admenta se zaleti preko plićaka pa naglavačke skoči u vodu. Neko vreme je ronila a onda izronila snažno plivajući muškim stilom prema pučini dok se nije zaduvala, a onda je u povratku plivala laganim prsnim stilom povremeno se okrećući na leđa. Farovi su osvetljavali onaj deo grudi koji se pojavljivao iznad površine.

Povratak je imao, sasvim logično, drugačiji karakter od onog kad su otkrivale novo. Obe devojke su bile dobro raspoložene i opuštene. Kodara je časkala sa Arijanom. Admenta se nije htela mešati u njihovo domunđavanje. Bilo joj je jasno da su to dve osobe koje se odlično slažu i razumeju, pa su zbog toga i veoma bliske. Iako je Arijani sve bilo poznato, Kodara je imala potrebu da joj sve detaljno prepričava. Arijana je bila strpljiva i nije se bunila. Njih dve bi se samo povremeno obraćale Admenti tek toliko da ne pomisli da je zanemaruju. 

Kodara se kod Arijane raspitivala kako napreduje njeno otelotvorenje. To Admenti baš i nije bilo najjasnije o čemu se radi. Jedino što je znala bilo je da je Arijana projekcija ženskog lika. Znala je da te dve osobe, jer je Arijanu i Admenta smatrala osobom, što joj je bilo daleko jednostavnije, nemaju nameru da nešto skrivaju, pa će na vreme saznati sve što je važno. Kao što se desilo sa Kodarinim pozivom na šetnju, a Admenta to prihvatila bez dodatnih pitanja. Već se navikla na Kodaru i znala da proceni kad je ona ozbiljna a kad isteruje neke svoje mušice. Celo ovo istraživanje je bila Kodarina ideja, pa i zasluga za uspeh. 

Zbog toga, kad ju je Kodara nešto zamolila, Admenta je unapred pristala jer je znala o čemu se radi, a to je da Kodara prva kaže androidima šta su njih dve otkrile. Još jednu stvar u njihovom razgovoru Admenta nije razumela, a reč je bila o Kodarinom pitanju kako Arijana pliva. Verovatno je bila reč o nekom bazenu u brodu i nekoj simulaciji. Međutim čudno je bilo što se Arijana tome oštro protivila. Što bi se protivila simulaciji? Kodara ju je smirivala da nema čega da se stidi. Na kraju je Arijana rekla da će dati sve od sebe da bar nešto uradi.

Napokon su stigle kući, kako je to Kodara volela da kaže. Parkirale su transporter ispred ulaza u skladište. Vreme za večeru je davno prošlo. Kodara je odlučila da Sakuze ostavi ispred skladišta kao prethodne noći, što je iznenadilo Admentu.

-Ženka se još nije upoznala sa našim muškarcima, a sad je u fazi teranja pa može biti opasna ukoliko neko napravi čudan pokret. Znaš kakvi su ljudi, vole da izazivaju, a kad bi ostali bez ruke rekli bi da su se šalili. Ovako je sigurnije, to ću sutra da sredim.

Trpezrija je bila puna, jer su svi čekali da se dve devojke vrate. Admenta je sela pored Harona a Kodaru pustila da drži govor. Ona je počela zaobilazno.

-Momci kako je danas išao posao?

Izveštaj je podnosio po običaju Ventor, ukoliko to nije bila Admenta. -Stigli smo do kraja, ili skoro do kraja kopanja. Bili smo vredni dok ste vas dve šetale ko zna gde. Ostao je samo jedan metar leda. Videli smo baterijske lampe sa druge strane. Mogli smo to danas lako da probijemo ali je Admenta govorila o organizaciji nekog svečanog dočeka, pa smo prekinuli na tom mestu.

-Odlično ste napravili. Pre nego što vam kažem glavnu vest imam jedno upozorenje. Van skladišta su ostale Sakuze. One su veoma opasne ukoliko se prema njima ne ponašate lepo. Sutra ću vas upoznati sa ženkom, mužjaka znate. Ne dopada mi se što imate primedbe na njihov račun.

Ustala je i Admenta, – Ukoliko nekome smetaju Sakuze neka se prvo meni obrati, jer su od danas Sakuze i moje. – Mnogi su Admentu čudno pogledali.

-Hvala ti Admenta na podršci. A sada ide glavna vest. Sutra nećemo probijati tunel.

-Nego šta ćemo raditi? – Ventoru ništa nije bilo jasno.

-Umesto kopanja trebaće vam kupaće gaće.

Svi prisutni su pomislili da je Admenta poludela. Čak ni Admenta nije bila sigurna šta tačno smera Kodara.

-Šta će nam kupaće gaće? – Ventor je morao to da razjasni.

-To znači da sutra nema rada. Svi idemo na kupanje.

-Kad smo se to mi kupali u gaćama? I gde ćemo se to mi kupati?

-Gaće su bile stilska figura, a kupaćemo se u pravom toplom moru, bez probijanja leda u tunelu. Samo još nešto važno da dodam. Sa nama i naravno obaveznim Sakuzama ići će i Arijana. Da nije bilo nje ne bi bilo ni kupanja. Zbog toga se prema njoj lepo ponašajte. Sad će Admenta da nastavi o stručnim pitanjima.

Admenta ustane. Više je ona bila iznenađena informacijom da će s njima ići Arijana, nego ostali, koji na to nisu obraćali pažnju.

-Kao što vam je rekla Kodara idemo na kupanje i tamo ćemo biti ceo dan. – Admenta pogleda Kodaru koja je slegla ramenima, – a možda ćemo biti i dva dana ako nam se dopadne.

-A prevoz? Avionom? – bunio se i dalje Ventor.

-Ventore, smiri malo tvoje testerosterone. Imamo sasvim dovoljno velik transporter guseničar, ne ide brzo ali je izuzetno pouzdan pogotovo za trudnice jer nema poskakivanja. Danas smo Kodara i ja pronašli put do mora i do njega se ne ide ni jedan korak pešice. Za nešto više od sata smo tamo. Ko neće neka ostane. Treba pripremiti hranu, vodu, roštilj, sudove, ćebad ili ivreće za spavanje, ako budemo tamo spavali. Ventore i ti Saurone pripremite led sijalice sa pištoljima za ispaljivanje. Takođe i sijalice za more. Hoću da plaža sija kao u letnje podne, a more da blešti, jesmo li se razumeli?

-Ne brini za to, – garantovao je Sauron.

-Bolje vam je da sve pripremite večeras nego da se sutra ujutro derem na vas. Ako nema niko ništa da pita, to bi bilo to. Sutra je dan za uživanje. – Admenta pogleda Kodaru a ova joj kimne zadovoljno glavom.

Kodara se preseli kod Vija, – Kako tvoja ljubav Vi?

-Slabo, nisam zadovoljan.

-Šta se desilo?

-Rea mi ne posvećuje dovoljno pažnje. Pravda se da joj je Arijana oduzela svu memoriju koju joj je iznajmila. A nema ni tebe po ceo dan, da me tešiš. Te Arijana te Sakuze, a mene ko šiša. Jedino Sandra ima donekle razumevanja za mene.

-Nemoj da budeš takav, to je privremeno stanje. Sutra ćeš ovde biti isam pa se druži sa Reom koliko želiš.

-Hoću ja, ali ona kaže da je puno zauzeta, pitam se čime.

-Tako ti je to u ljubavi, moraš biti strpljiv. Ako sutra neko od onih gore pozove kaži da se vraćamo sutra ili prekosutra, zbog veoma važnih obaveza.

-Da ih lažem?

-Nemoj ih lagati, samo nemoj reći istinu ako baš ne moraš. Ako te pritegnu kaži da sam ti ja to rekla.

-Svašta ću ja još doživeti.

-Tako ti je to ako želiš postati čovek. Odoh, čeka me Spike, sigurno sam i njemu nedostajala.

domatrios