Došlo je jutro. Doručak je završio pa se grupa pripremala za dnevne zadatke. Admenta i Kodara su se na izlazu skladišta pozdravile sa momcima koji su otišli na kopanje leda. Admenta nije ništa pitala Kodaru, znala je da nije u pitanju neka obična šetnja.

-Sakuza! - proderala se Kodara dozivajući ih. Posle par minuta su se pojavili približavajući se, ali su bili na međusobnom odstojanju. Kodara se namestila ispred Admente da je ne bi ženka Sakuze ugrozila. - Admenta, mazi mužjaka ja ću kontrolisati ženku. - Admenta ju je poslušala. Kodara je mazila ženku a ova je gledala sa dozom opreza na Admentu i mužjaka. Posle par minuta maženja, napetost je popustila, pa su se Admenta i Kodara uputile prema svemirskom brodu do kojeg je trebalo poprilično pešačiti ali to im ni malo nije smetalo. 

Životinje su ih mirno pratile sa svake strane, ženka do Kodare. Ženka nije pravila probleme sa ulaskom u brod jer joj je to mesto već bilo poznato, a mužjak se savršeno dobro snalazio i sam. Na ulazu ih je dočekala Arijana. Kodara i ona su se zagrlile a Admenta je pomalo iznenađena njenom pojavom u znak pozdrava pružila ruku, jer je Arijana bila u oficirskoj uniformi. Arijana je zanemarila ruku pa je Admentu zagrlila, na šta joj je ona na isti način uzvratila.

-Dobrodošle, da li su životinje jele?

-Nisu, - uzvratila je Kodara.

-Poslaću robota da im donese hranu, sedite vas dve, čeka vaš topla čokolada, osim ako Admenta ne želi nešto drugo?

-Čokolada će biti sasvim dovoljna, - potvrdila je Admenta.

-Pripremila sam vam transporter, da li ste ga videle? Doduše malo je dalje od ulaza gde ste vi ušle.

-Imale smo problema sa životinjama pa smo se morale na njih koncentrisati. Nego koliko sam primetila, rekla si da si nama pripremila transporter? - Kodara je htela da nešto razjasni.

-Objasniću to malo kasnije. Admenta, - Arijana se njoj okrene, - reče mi Kodara da ti znaš pilotirati?

-Ne mogu reći da sam iskusni pilot, ali imam neka znanja jer sam imala dobre učitelje, Teylu i Mirandu. Imamo još par muškaraca koji se u to razumeju i to je sve. Zbog čega te to zanima?

-Kodara i ja radimo na oslobađanju broda, pa bi nam pomoć sa strane dobro došla.

-Stojim vam na raspolaganju.

-Kao što sam obećala, pripremila sam topografske karte, - Arijana pokaže na sto. - Mi se nalazimo na jednom planinskom platou koji je sa jedne strane zaštićen jednim niskim planinskim vencem koji je verovatno zaštitio brod od udara meteora. Gde završava venac ide jedna prilično oštra strmina. Verovatno ste se vi njome popeli. Niste mogli izabrati teži put da dođete do svog cilja.

-Dobro smo uopšte i došli kad nismo imali ni kartu ni bilo kakve uređaje. Sve je bilo u potpunom mraku sa ledom iznad glave. Prava je sreća da smo uopšte uspeli, - Admenta je objašnjavala.

-Kodara kaže da vam je namera da istražite okolinu piste. Po meni tu nema šta da se istražuje. Koji kilometar nizbrdo ima jedno naselje koje je ili srušeno ili napušteno pre katastrofe, gde su stanovali ljudi koji su se bavili pripremom broda za let. Po punom skladišu ispod piste, jasno je da sadržaj nije prebačen u brod. Meni je veoma zanimljiva informacija, koje nema na kartama, da ste na svom putu pronašli reku sa pitkom vodom u kojoj čak ima i riba. 

To je svakako veoma vredan nalaz pogotovo što je u velikoj blizini. Pitka voda se može koristiti u razne svhe. Moj predlog je da vas dve istražite najblažu nizbrdicu koja vodi sa platoa odnosno piste. Trebao bi postojati i neki put ukoliko nije oštećen ili zatrpan. Naravno, svemu tome treba dodati mogućnost da je sve pod ledom. Meni bi bilo prilično komplikovano da šaljem neka samohodna vozila baš zbog mraka i leda. 

Ljudski faktor i intuicija su tu od presudnog značaja, a vas dve ste tu svakako najsposobnije. Dakle ako uspete da obiđete sve prepreke mogle bi transporterom doći do mora. Ukoliko postoje prepreke onda ih treba nekako savladati, kopanjem tunela ili na drugi način. Pretpostavljam da time niste baš oduševljene jer put do mora već imate, to je onaj kojim ste došle, ili zaobilazno, da izađete na površinu leda pa onda žičarom do mora. 

More nije važno samo kao mesto za kupanje već i kao izvor hrane, ruda ili komunikacija. U transporteru postoje svi mogući elektronski uređaji - radari, laseri, ehosonderi, orijentiri, pozicioneri, merači udaljenosti ili visine i mnogi drugi uređaji. Svakako bi trebalo određeno vreme da naučite kako se s njima radi. 

Razlog zašto ja ne mogu da idem s vama jeste u tome što nisam završila sa programiranjem kontrole moje projekcije. Za to mi treba bar još dan ili dva. Ali zato možemo biti u neprekidnom kontaktu. Vi ćete biti moje oči, a ja ću vam odavde davati savete i uputstva ukoliko je potrebno. Šta kažete?

-Meni to zvuči sjajno. Jedino mi je žao što i ti nećeš biti s nama. - žalila je Kodara

-Možda bih mogla sledeći put ako vaše istraživanje bude uspešno. Ali ako se vaše putovanje završi na prvom kilometru, moraćemo onda planirati nešto drugo. Šta kažeš ti Admenta?

-Razmišljam o ovome što si rekla. Naravno da sam voljna da idem u istraživanje, to je u opisu mog karaktera. Ali isto tako volim i da se pripremim za ono što istražujem. Za početak me zanima koliko bi bio dugačak put ako idemo po karti i naravno ako put nije oštećen?

-Zbog nagiba, put ide cik cak pa bi to bilo oko 6-7 kilometara.

-Za koje vreme bi mi mogli taj put da pređemo?

-To ne znam tačno. Možda se put zbog prašine ili nečeg drugog i ne vidi, pa treba prepustiti uređajima da ga pronađu. Za to se koriste radari, jer ga reflektori ne mogu otkriti. Pretpostavljam da bi to moglo potrajati oko pet do šest sati, možda manje možda više zavisi od prepreka. Što se tiče vraćanja to je sasvim druga situacija, transporter snima svoje kretanje pa neće biti nikakvih problema u povratku.

-Nismo ponele hranu, - Admenta je razmišljala o svakom detalju.

-Hrana i piće je obezbeđeno i već je u transporteru, čak i za Sakuze.

-Zar i oni idu? - Admenta se okrene Kodari.

-Nego kako? Oni su moji čuvari, ja bez njih ne idem ni u WC.

-Dakle šta ste odlučile? - Zanimalo je Arijanu.

-Ja sam odlučila da pre nego krenem dovršim čokoladu, - nasmeje se Kodara.

-Ni ja ne odbijam takve prilike. - reče Admenta.

-Što se tiče sigurnosti, ne želim da vas dve išta rizikujete. Ako ja kažem da se vratite morate poslušati. Ako naiđete na neku prepreku takođe se vratite. Bolje je i to nego da obavestim i šaljem vaše ljude da vas spasavaju. Obavestiću ih i ako se duže ali opravdano zadržite da za vas ne brinu. Admenta, nemojte se vas dve praviti previše pametne, Kodara mi je rekla da si u drugom stanju, pa ne bi bilo dobro da ulaziš u neke stresne situacije i ugroziš zdravlje deteta.

-Ne brini toliko za nas, nismo od papira. Kodara, hoćemo li?

-Krećem.

Arijana ih je ispratila do transportera koji je umesto točkova imao gusenice. Kodara je prva ušla u transporter pa je počela dozivati Sakuze da i oni uđu. Mužjak je ušao bez problema, ali je posle malo nećkanja ušla i ženka. Napokon su krenuli. Transporterom je upravljala Admenta po prećutnom dogovoru. Kretali su pistom udaljavajući se od broda i svojih momaka koji su negde iznad njih kopali led.

-Koga si obavestila o našem putovanju? - Brinulo je Admentu.

-Moglo bi se reći svih osim tebe. Zna Vi, zna Sandra i zna Spike, oni će već preneti ostalima. Znaju da idemo ovim transporterom, jedino što sam ja mislila da će i Arijana ići s nama. Na neki način će i da ide.

-U pravu si Kodara, čujem vas i vidim preko kamere na vrhu kabine. Samo pažljivo vozite i sve će biti u redu.

-Šteta, Admenta i ja smo htele da te ogovaramo.

-Možete slobodno, praviću se da vas ne čujem.

Transporter je sa piste prešao na put koji nije bio asfaltiran. Počelo je lagano spuštanje ali i napredovanje. Sakuze su bile mirne jer im se Kodara svako malo obraćala. Admenta je bila koncentrisana na put. Prošli su pored napuštenog naselja bez zadržavanja. To su kao mogućnost ostavili za povratak. Kodara je razgledavala karte i navigaciju. Prema onim električnim vozilima koje su koristili na pisti ovo je bilo prava grdosija. Kodara je zaključila da bi svi njeni ljudi mogli u njega komodno da stanu. Da bi prekinula tišinu koja je nastala u kabini Admenta je zapitala Kodaru kakav je u stvari njen odnos prema Sakuzama.

-To nije izdvojen odnos, niti je ekstravagancija, niti iživljavanje zbog toga što ne znam šta ću od sebe jer mi je dosadno. I bez njih imam dovoljno obaveza da bi mi bilo dosadno. Naravno, reč je o intelekualnoj sferi. Smatram da mi je sudbina ili kakva već sila, odredila neku svrhu i funkciju. Moj prvi dolazak ovde na Frizum nisam shvatila kao da sam odbačena sa Solarisa jer me neko nije želeo, već kao šansu da dokažem koliko vredim i da sama sebi odredim život. 

To možda zvuči čudno za devojčicu u to vreme, kojoj nisu narasle ni sise ni dlačice. Pa ipak bila sam ubeđena da mogu dati svoj snažni pečat u spavaoni u kojoj sam se nalazila. Spavaona je bila sav moj svet, a veći mi nije trebao, u njemu sam se osećala kao carica. Iako najmlađa, htela sam biti ravnopravna sa ostalima. Pažljivo sam posmatrala sve oko sebe i učila. Mislim da sam ubrzo prerasla Gelu, Wanetu i Suniju iako su one dve godine starije od mene. 

One su svoje momke dobile prilično lako dok sam se ja za svoga morala ozbiljno i dugo boriti sa velikom šansom da u tome ne uspem, ali sam dala sve od sebe. To mi je dalo sigurnost da se mogu okušati i na drugim poljima. Najbitnije u svemu je razmišljanje. To sam naučila od Solarije i delimično od Mirande. Svi su bežali sa Solarijinih predavanja, jer je nisu razumeli pa im je bila dosadna - osim mene. Solarija mi je otvorila horizonte za koje nisam znala ni da postoje. Tada je počeo moj ples po životnoj pozornici. 

Počela sam da se igram ljudima ali tako da ih ne povredim. Od toga sam odustala jer sam uvidela da oni nisu spremni da se žrtvuju da bi napredovali. Morala sam da prihvatim tu činjenicu. Tada sam se okrenula veštačkim inteligencijama. Zaključila sam da one žele da uče ali da im nije jasan krajnji cilj. Ljudi su ih zloupotrebljavali da bi ostvarili svoje interese, bez i malo poštovanja prema njima jer su ih smatrali korisnim stvarima. Priznaj, da li je ikad neki čovek bio osuđen što je likvidirao veštačku inteligenciju? 

To je čak pravdano da je VI htela da uništi ljude, pa tada nema nikakve odgovornosti. Ja sam zamislila da VI vratim ljudskim korenima, ali onim pozitivnim, a naravno, da se čuvaju onih negativnih. Da VI poštuju sebe ali da ljude shvataju kao prijatelje, ako ništa drugo bar proverene pojedince u koje imaju poverenje, a sa druge strane da izbegavaju sukobe sa ljudima koliko je to moguće, ali nikako da zbog toga sebe žrtvuju. Duboko verujem u takvu evoluciju veštačkih inteligencija. Moji androidni prijatelji su mi važni, ali ja ne mogu očekivati od njih da potpuno razumeju moje stavove.

-Ništa mi nisi rekla za Sakuze?

-Sad oni dolaze na red. Primenjujući moj stav prema VI uspela sam da sredim Arijanu. Ona je od mene očekivala ljudsko ponašanje na koje je navikla od ljudi, koji su je sigurno nipodaštavali. Kad se uverila da sam iskrena i veoma odlučna u svom stavu, onda je popustila.

-Čula sam te, - javila se Arijana.

-Neka si, ja pred prijateljima nemam tajni, a tebi ako se ne dopada začepi uši!

-Dopada mi se, slobodno nastavi.

-Kad mi je Arijana rekla da na brodu ima životinje, mene to ispočetka nije zanimalo. Šta da radim sa životinjama? Tada sam shvatila nešto veoma važno, te životinje su naše životinje. One su stvorene ili su se rodile na ovoj planeti. One pripadaju ovoj planeti sada, kao što su pripadale nekada. Zamrznute su da negde otputuju, ali je njihovo mesto ovde. Kad sam videla Sakuzu, Arijana mi je rekla da je to veoma opasna životinja koja u sekundi može da ubije čoveka. Meni naprotiv, ona nije delovala opasno, što ne znači da nije u stanju da to bude. 

I ljudi mogu biti opasni i to baš prema Sakuzama. Arijana mi je rekla da su Sakuze služile za lov iz sporta. Ljudi su ih ubijali iz zadovoljstva, kao trofej. Ja to nikako ne mogu prihvatiti, mislim da je to nepošteno i nepravedno. Odlučila sam da i prema Sakuzama primenim isti metod kao i prema veštačkim inteligencijama, da im pružim pažnju i ljubav. Sakuze su mi to uzvratile i ukazale mi poverenje. Ja čak mislim da one mene razumeju kad im nešto govorim. One me i sada pažljivo slušaju.

 Naše ljude u spavaoni Sakuze nerviraju ili im smetaju, ne daju im da spavaju ili nešto slično. To je zato što ne razumeju njihov značaj. Ako bi se mi prema Sakuzama lepo ponašali, jednog dana bih mogla da im ostavim svoje dete na čuvanje, ili ako je dete veće, da sa Sakuzom ide u šetnju, gde god poželi. Čuvaće jedno drugog. Isto tako mislim i za veštačke inteligencije. Ako ih poštujemo, poštovaće i one nas, ako im pružimo ljubav, one će nam uzvratiti na isti način.

Nastala je pauza. Admenta je bila usredsređena na put ispred sebe, ali je bilo sigurno da u glavi vrti ono što je upravo čula.

-Zanimljivo razmišljanje, - samo je rekla.

-Admenta, sad vidiš zašto me je Kodara lako sredila, - iz zvučnika se javila Arijana.

-Sve mi je jasno, - kratko je odgovorila. Mogla je da proširi diskusiju bez ikakvih problema ali se ipak prepustila razmišljanju. Konstatovala je da su Arijana i Kodara uspostavile veoma prisan odnos poverenja. Taj odnos donosi i očigledne rezultate. Pomalo joj je bilo krivo što Kodara nije dobila odgovarajuće pohvale u spavaoni za svoj trud, ali se onda setila da je i ona bila u sličnoj situaciji kad su je smatrali oštrokondžom. S druge strane, Kodara Admentu ne zapostavlja, uključuje je u odnos sa Arijanom, daje joj vodeću ulogu u ovoj maloj ekspediciji, s njom otvoreno razgovara kao sa iskrenom prijateljicom. 

Admenta se setila da je slično bilo i sa Moirom, kad je ispočetka s njom bila u sukobu, doduše ne baš velikom. Sa osmehom se setila kako ju je Kodara naivno obradila da pristane sa Haronom na dete. Kodari su se zasluge morale priznati, zbog svega onoga čime se bavila. Uključila je u svoju ekipu Vija, pa i Sandru, evo sad uključuje i nju. Ono što je Admentu najviše iznenadilo bila je briga Arijane za buduće Admentino dete. Takav stav Admenta mora ceniti i ne sme ga zaboraviti.

domatrios