-Odlučila sam da ti predam brod. Od sada je tvoj. - To je Arijana izgovorila sa zadovoljstvom.

-Ne prihvatam, - mirno je rekla Kodara.

Arijana nije mogla da veruje šta čuje. Očekivala je oduševljenje sa Kodarine strane, - da možda ne tražiš još nešto?

-Naravno. - Odgovorila je Kodara u istom tonu.

-Mogu ti reći da sam razočarana tvojim odbijanjem, a to što tražiš preko svega još nešto, smatram ucenjivanjem. - Arijana je očigledno bila iznenađena ovakvim razvojem situacije. Od prvobitnog Kodarinog zahteva da brod bude njen do sadašnje situacije da ga ona odbija i to posle mnogo premišljanja od strane Arijane.

-A čime ja to tebe ucenjujem? Ne dajem ja tebi brod nego ga ti meni daješ.

-Imam osećaj da u ovoj nazovi trgovini brod nije najvažnija stvar? - Arijana je postajala svesna da Kodara igra na neku drugu kartu koju Arijana nije ozbiljno razmatrala. Pokušala je brzim razmišljanjem da pretpostavi o čemu bi se moglo raditi.

-Napokon si počela razmišljati kao pametna žena. U ovoj, kako ti reče, nazovi trgovini, ti si meni ponudila brod, a šta sam ja tebi ponudila?

-Ako sam te dobro razumela, ti preuzimaš brigu o njemu?

-Očigledno si jako loš trgovac. Nudiš mi brod sa problemima a za uzvret tražiš od mene da ih rešim, gde je tu trgovina? Nije brod Sakuza, pa da brinem o njemu. Moja želja da imam brod je bila određena apstrakcija kojom sam na tebe htela vršiti pritisak.

-Pritisak? 

-Pa da. Zanimalo me je kako ćeš reagovati, odnosno šta ćeš sve preduzeti po tom pitanju. Budući da sam ostvarila prvi deo svog plana mogu sada ići na drugi. Ja sam odbila preuzimanje broda, pa ti možeš ponudu ili da povučeš ili da je i dalje držiš otvorenom. Mislim da je vreme da kažem šta još tražim.

-Priznajem da sam po malo razočarana, ali me ništa ne košta da te saslušam.

-Mislim da će te baš koštati i to poprilično, ali nećeš zažaliti.

-Da čujem? - Bilo je očigledno da se Arijana potpuno pogubila.

-Evo ovako. Čiji brod ti meni nudiš?

-Kako čiji? Moj brod!

-Moguće. Kako se zvao prethodni vlasnik?

-Ti na to ciljaš?

-Zašto da ne? Zanima me kako si došla do toga da je brod tvoj? Da li si ti pravi vlasnik, možda si brod ukrala i meni ga dala, a ja zbog toga posle ispaštam.

-Ja sam kapetan broda!

-To je relativno. Kao prvo nisi kapetan nego si izvršni kapetan broda. To znači da si niža po činu. Druga je stvar u tome, da čak i da jesi kapetan, to ne znači vlasništvo, već samo upravljanje imovinom, odnosno brodom. Ja, kao što znaš kapetan ne mogu da budem jer se ne razumem u letenje.

-Ovde nema vlasnika, možda je negde tamo na Arijani, a ni to nije sigurno, jer je 3.000 godina dug period pa možda njih i nema, a sigurno je da su brod ovde ostavili i po njega nisu došli, što bi uradili da im je to vredelo. To znači da sam do daljnjega ja vlasnik.

-Nije mi jasna tvoja poslednja rečenica. To tumačim kao da si privremeni vlasnik, zar ne?

-Pa sad. Uvek može nešto da iskrsne.

-Upravo je to kod mene izaziva veliki problem. Ti si privremeni vlasnik koji mi nudi brod dok se ne pojavi pravi vlasnik. Da li sam u pravu?

-Očigledno je da nemam iskustva u pregovorima, - Arijana je bila iskrena, - ti si za mene preteški pregovarač.

-Dobro ti ide za sada. Mogu ti ipak dati savet kako se pregovara. Svaki pregovarač ima tajne adute, sa kojima nikad ne istrčava. On ti daje neke ponude ili zahteve da bi video kako reaguješ, da ti nađe manu u pregovaranju, da odredi šta ti je važno ili manje važno pa da se koncentriše na to. Cilj želi da ostvari sa što manje ulaganja a ako u tome ne uspe tek na kraju izlazi sa adutima, nakon kojih ti definitivno popuštaš. Kad neko ima adute, to mu podiže samopouzdanje koje je veoma bitan faktor u pregovaranju. Omogućava čvrstinu i nepokolebljivost koju ona druga strana i te kako oseti.

-Ja onda nemam adute.

-I to ti je pogrešan atav. Čak i kad nemaš adute, moraš da glumiš kao da ih imaš, pa se onda tako i ponašaš. Međutim u ovom slučaju ti ipak imaš jedan i to prilično važan adut.

-Mogu li znati koji je?

-Možeš, imaš mene. A ja sam ti prijateljica i nisam neprijatelj. Bili mi prijatelji ili ne, uvek se moraš boriti za svoje ciljeve čak i kad je siguran poraz. Nikad ne smeš odustajati niti se predavati.

-Dobro, i šta ćemo sad?

-Nastavljamo razgovor jer je on važan. A važan je zbog toga što on uvek donosi neke rezultate, ili bar šansu da se nešto postigne.

-Pristajem.

-Odlično. Da bih ja preuzela brod, ti me moraš ubediti da si ti vlasnik broda. U tome si već delimično uspela navodeći da oni nisu ovde i da ih možda nigde i nema. Druga je stvar u tome, da ne smeš relativizovati vlasništvo, u smislu ja sam privremeni vlasnik, moraš biti kategorična, ili jesi ili nisi vlasnik. To znači da si sposobna da preuzmeš odgovornost za svoje postupke. Moraš prihvatiti i mogućnost greške jer su i one sastavni deo naših odluka.

-Jasno mi je, ja sam vlasnik, hoćeš li sad preuzeti brod?

-Neću.

-Huh, ja sam već prokuvala. Odakle tebi toliko energije u ostvarivanju svojih ciljeva?

-Zato što verujem u njih. To mi daje potrebnu snagu. Došli smo do toga da si ti vlasnik broda i da možeš o njemu odlučivati kako želiš. Meni bi ga htela prepustiti jer smatraš da bih ga ja mogla osloboditi leda, što bi za brod ali i za tebe bila svakako bolja varijanta nego da ostanete i dalje u ovom ledu zarobljeni ko zna još koliko vremena. U tom okviru ti bi htela da mi napraviš protivuslugu ako imam nekih želja računajući da ću i ja poštovati neke tvoje želje.

-Otprilike je tako. Shvatam da je to malo nategnuto sa moje strane ali ja to ne bih mogla bolje formulisati. - Arijana je bila iskrena.

-Kako ja mogu biti sigurna da ti nećeš u budućnosti promeniti mišljenje pa mene prevariti?

-Dajem ti svoju reč.

-Nije loše. Mislim da je vreme da okončamo pregovore. Ja ću ti dati svoju konačnu ponudu. Prihvatila ili ne iza nje nema više ponuda, zbog toga pre nego pristaneš dobro razmisli.

-Razmisliću. - Arijana je bila odlučna.

-Već sam rekla da meni samoj brod ne treba. Međutim ipak tu postoji jedna varijanta. Ja želim da budem vlasnik broda, ali pod jednim uslovom. To znači da vlasništvo delim s tobom. Mi i samo mi, bićemo vlasnici broda i niko drugi. To je veoma važno, da nam se niko ne meša u komandovanje. Oko svega ćemo se nas dve dogovarati, kako se dogovorimo tako će da bude. Ukoliko nema jedne ona druga komanduje u ime obadve. 

Iako je moguće, ja ne predviđam da će između nas doći do sukoba jer to ni jednoj ni drugoj nije u interesu. Iskušenja i to velika, sigurno nas očekuju i na to unapred moramo biti spremne da nas to ne iznenadi. To bi otprilike bilo sve, ako imaš šta da dodaš kaži da i to raspravimo. Kad budeš spremna donesi odluku kakvu želiš.

-Nema potrebe da odugovlačim sa razmišljanjem. Iskreno da ti kažem, ja sam tako nešto priželjkivala ali nisam bila sigurna kakav je tvoj stav. Stalno si me zbunjivala sa - ja hoću da brod bude moj pa moj, pa u tome nisam videla više mogućnosti. Prihvatam tvoj predlog. Kako ćemo ga potvrditi?

-Ja bih najviše volela jednim prijateljskim zagrljajem, to mi je važnije od bilo kakvih drugih načina.

-Slažem se, - reče Arijana pa se njih dve zagrliše virtuelno-simboličnim zagrljajem.

-Sad si postala pravi kapetan broda. - konstatovala je Kodara.

-A šta ćeš biti ti? Dva kapetana bi stvarala zabunu.

-Ako nemaš ništa protiv, ja bih htela da budem komandant flote, tada ne moram direktno da upravljam brodom, a volela bih da se hvalim kod svojih prijatelja.

-Vama ljudima, odnosno androidima, to hvalisanje mnogo znači?

-Kako kome. To je vrsta ponašanja ili bolje rečeno komunikacije. Ja ti inače ne patim ni od kakvih titula, pogotovo jer znam da su mnoge nezaslužene ili zaslužene na pogrešan način. Neko postane general, a da nikad nije bio ni blizu neke bitke. To su takozvani salonski generali koji samo vole da se kočopere i da spletkare.

-Hoćemo li napraviti neki plan rada? - Arijana je bila nestrpliva da vidi kako će se razvijati njihov dogovor.

-Hoćemo. Kaži šta tačno želiš?

-Nisam baš sigurna.

-Kako da napravimo plan kad ne znaš šta tačno hoćeš? Već sam ti rekla da to ne ide tako. Najpre analiziramo sadašnju situaciju, ne samo materijalnu nego i psihološku. Svaki detalj je bitan, pa čak i Sakuza. Nakon toga analiziramo koje su mogućnosti. Sledeće je da razmatramo kako ih ostvariti. Hajde pevaj.

-Da pevam?

-Detaljno mi sve ispričaj šta te muči, nemoj da mi glumiš, valjda smo prevazišli tu fazu?

-Morala sam se tako ponašati, imala sam vezane ruke, a odgovornost je bila prevelika.

-Slušam. - Kodara otpije gutljaj čokolade koja se odavno ohladila.

-Na brodu imamo zamrznute ljude. - Arijana je napravila dramsku pauzu.

-Ne čudi me, - Kodara je flegmatično odgovorila.

-Zbog čega? - Arijana je ponovo pogrešno procenila Kodarinu reakciju, očekujući njeno iznenađenje.

-Par puta si rekla: mi na brodu. Odbacila sam mogućnost da si mislila na životinje tako da su preostali samo ljudi.

-Izgleda da mi laganje slabo ide?

-Što je bilo, bilo je. Ti u mene ne moraš imati poverenje ali da me lažeš to neću dozvoliti. Ako tako počnemo, neću ja tebi verovati pa ću tebe početi lagati, pa ti vidi čemu će to voditi. Hajde nastavi.

-Sastav ljudi je grupa naučnika u poodmaklim godinama. Međutim to mi nije razlog za brigu. Među njima je i Kilik, kapetan broda.

-Opa, u pitanju je romansa? - Kodara je namerno provocirala da vidi Arijaninu reakciju.

-Sve si pogrešno razumela, situacija je potpuno suprotna. Kilik je veoma prgav čovek. Kao stručnjak je veoma sposoban, ali je njegov karakter veoma problematičan. Ovaj brod je čekao uzletanje kao što sam već rekla, kao poslednji sa ove planete. Ovom brodu su se trebali priključiti i ostali članovi posade, kojih je u minimalnom sastavu najmanje dvadeset, a zavisno od misije njihov broj se povećava. Šta se s njima desilo nije mi poznato. Da li su stradali u nesreći ili su otišli sa nekim drugim brodom to stvarno ne znam. 

Mogućnost da brod poleti samo sa Kilikom i sa mnom je veoma ograničena. Pre sudara komete sa Frizumom došlo do veoma jakih magnetnih oluja na Frizumu što je potpuno onesposobilo navigacione sisteme, pa nismo stigli da pobegnemo pred katastrofom. Odlučeno je da se ljudi zamrznu dok katastrofa ne prođe. Predviđalo se da bi to moglo potrajati nekoliko godina. Ostala sam ja i moji periferni sistemi da brinemo o brodu, uglavnom o unutrašnjosti broda. 

Spoljašnjost broda je pretrpela velike udare i potrese, pa iako nemam saznanja o nekim vitalnim oštećenjima, ipak nije sigurno da ih nema. Led nas je potpuno zarobio, pa u to vreme nije bilo ovog vazdušnog pojasa između leda i kopna. Godine su prolazile a ništa novo se nije dešavalo. Ja sam čekala da s nama nekako stupe u kontakt naši ljudi koji su otišli ali se to nije dešavalo. Svi sateliti su uništeni verovatno u magnetskim olujama. Antene na površini, ako nisu stradale, ostale su bez energije i pod ledom, pa nam nisu bile od koristi. 

Moj zadatak je bio da brinem za sisteme na održavanju života hiberniranih uzoraka i da čekam da mi se neko javi pa da odgovorim. Niko se nije javljao pa sam ja prešla u sleep mode, a potrebni senzori su ostali uključeni. Zaključak je sledeći: Frizumci su krenuli prema Arijani, a da li su stigli tamo i šta se dalje dešavalo ja ne znam. Na brodu nema dovoljno posade da upravlja brodom pogotovo pri poletanju a još više pri sletanju na površinu neke planete. 

Ja sama to ne mogu, jer brod nije automatizovan da sam poleće i sleće, a pored toga ne mogu da sakupim dovoljno informacija jer je za to potreban timski rad. To znači, pod uslovom da je brod potpuno ispravan ne bi mogao sam da poleti. Drugi problm je što je zamrznut pa bi trebalo ispitati da li je moguće da se odmrzne i nekako dođe na površinu. Kao što vidiš Kodara, imala sam ili imam i previše nerešenih problema sa kojima nisam znala kako da izađem na kraj. 

Nije samo zamrzavanje broda problem, nego je i pitanje šta sa ovim ljudima na brodu. Kad si se ti pojavila, nisam te gledala kao neprijatelja, naravno morala sam biti oprezna, ali je tačno da sam procenjivala koje su tvoje mogućnosti da pomogneš u rešavanju statusa broda. Imala sam opciju da sve ostane kako je bilo ili da se nešto pokuša. Ti si me optužila da nisam dovoljno aktivna, možda i nisam, ali je mislim ipak u pitanju opreznost da ne napravim neku grešku koju će kasnije biti teško ispravljati. To bi bilo u kratkim crtama opis moje situacije a o detaljima možemo uvek razgovarati.

-Meni je od početka bilo jasno da problem nije jednostavan, iako nisam znala detalje. Nekad je detalje bolje ne znati jer onemogućavaju koncentraciju, ma kako ti detalji bili važni. To ćete i vi veštačke inteligencije morati naučiti, kako uspostaviti odnos detalja i celine. To se vidi i iz tvoje priče. Nema svrhe razmišljati o tome ko će upravljati brodom ako on ostane zarobljen. Oslobađanje broda može da bude prioritet, ali ako se koncentrišemo samo na to, šta da radimo s njim ako ga ne možemo koristiti?

-I kakvo ti rešenje vidiš? - Arijana je namrštila svoje lepe obrve.

-Ne vidim nikakvo rešenje, ali vidim proces razmišljanja i aktivnosti kojima ćemo se približiti rešenju. Da li ti Arijana smatraš da je ovaj naš razgovor koristan? Odnosno kako bi ga ocenila ocenom od jedan do deset?

-Neću ga ocenjivati, ali ću potvrditi da je razgovor koristan.

domatrios