-Arijana, nemoj da me ljutiš. Nema tu da ti sebe počinješ da smatraš. Moraš biti ubeđena da jesi, ne samo kad si sa mnom, a to je obavezno, nego i kad si s drugima. Kad sam prvi put čula za tebe, pripremala sam taktiku kako da osvojim brod "nenasilnim sredstvima". Meni je taj izraz savršeno glup jer psihička sredstva mogu biti efikasnija i snažnija od fizičkih. Moja teorija je bila a i još je, da se veštačka inteligencija želi ponašati kao čovek ma kako eventualno od njega bila naprednija na mnogim poljima. 

Kad se kaže kao čovek onda se misli na ono najpozitivnije što može da ima. Zar nisu i ljudi psihički, fizički pa i društveno počeli da prihvtaju i usvajaju veštačku inteligenciju? Valjda to ne moram objašnjavati? Moja strategija se zasnivala na tvojim slabostima kao ljudskog bića. To znači da si ti od prvog trenutka za mene bila osoba, to valjda vidiš i sama. Svakako da je tvoja volja šta ćeš da budeš. Naglašavam reč - volja. 

Ako hoćeš da te i drugi takvom smatraju, moraš se tako i ponašati. To znači da moraš odrediti količinu ega kojeg ćeš kod sebe primenjivati dok on ne postane podrazumevana vrednost, koju će, naravno, i drugi prepoznavati. Kad kažeš neću, da nema sile koja će te naterati da to promeniš, ukoliko sama ne zaključiš da bi to bilo pametno. Imam utisak da tebi nedostaje borbenosti, tu mislim i na agresivnost.

-Priznajem da nisam baš agresivna, želim sve da rešavam na miran način.

-To je veliki problem sa veštačkim inteligencijama jer se uzdaju samo u nju, u inteligenciju. Inteligencijom se ne može sve rešiti, moraš i konkretnim delovanjem. A to onda opet znači da se moraš kretati. A tim kretanjem da izazivaš promene. Za razliku od ljudi vi nemate strah, ili bar ja to nisam primetila. Ko nema straha pitanje je koliko može imati u sebi ljubavi. Strah može ali i ne mora da bude negativan. On može da tebe ili neke tvoje čuva od opasnosti, a nekad može i da ti naškodi jer ti ograniči delovanje. Često je strah i posledica neznanja. Samo mi nemoj reći da je strah neracionalan.

-Baš sam to htela da kažem.

-E pa draga moja grešiš. On može i te kako da bude pokretač veoma značajnih stvari. Već sam spomenula agresivnost. Moraš biti agresivna, ako to nalaže situacija. Recimo neki ludak ugrozi život tvog deteta, nema tu filozofiranja o etici, ako si u mogućnosti odrubiš mu glavu, ma kakve posledice te čekale posle toga. U tom primeru imaš strah za svoje dete ali i potrebnu agresivnost da se taj strah ne ostvari. 

Kad budu moje devojke došle sledeći put ovamo, pitaj ih kako ih je Solarija nagovorila da se ne plaše mnogo jačih muškaraca. Primale su batine od njih ali ni jedna nije posustala dok nisu pobedile u turbo hokeju. Udarce koje su primile su brzo zaboravile a pobeda se još uvek pamti. To su moje devojke, neviđeno hrabre. Admenta je bila njihov kapiten i zaslužuje svako divljenje. Zbog toga bih ja htela da ti pored svoje pameti budeš i hrabra, da se boriš i za svoje ciljeve i za svoje ljude pa i za svoje veštačke inteligencije ako ih imaš. 

Za svoje, ali ne i za tuđe. Greške prave i ljudi. Ističu neku humanost kad ona uopše nije primerena. Čak se govori kako treba biti human prema neprijatelju. Ako on odloži oružje ne smeš ga ubiti, jer to nije viteški odnosno humano. Mnogi su nevini ljudi stradali zbog takve predrasude jer je neprijatelj iskoristio prvu priliku da se osveti ne poštujući iste principe.

-Deluje mi da si ti previše oštra za svoje godine?

-A u kojoj godini bi to bilo taman? Da li su starci oštri? Nema to veze sa godinama. Mene je Solarija učila razmišljanju. Spominjala je razne primere kroz istoriju njene Zemlje. Pričala mi je o nesrećama i o tragedijama gde su kompletni narodi nestajali jer su pravili pogrešne odluke. Nisu se borili kad je trebalo, očekivali su pomoć od Boga, a kad su shvatili da je to pogrešno, bilo je tada kasno. Zato sam ti rekla da ne smeš biti neodlučna. Dozvoli sebi pravo da možeš pogrešiti. Errare humanum est neka važi i za veštačke inteligencije.

Ako toga ne bude, ljudi će od njih tražit ida budu sve savršenije i da ispunjavaju sve veće zahteve, a tada će one da pređu u neku novu dimenziju što bi mogao biti i njihov kraj. Isto je kraj i za ljude ako bi dostigli besmrtnost, tada bi život izgubio smisao, jer ne bi imao početak i kraj.

-Razmisliću o svemu tome. Imaš li još nešto da dodaš?

-Imam. Od sutra hoću da vidim tvoju senku na podu, da bi izgledala što realnija

-Imaš li još kakvih želja?

-Naravno. Od prekosutra hoću da postaneš stvarna, to znači materijalna. Da se možemo rukovati, ili još bolje da se možemo zagrliti i da zagrljaj osetim.

-Ti nisi normalna, kako misliš da ja to napravim?

-Ja sam nadnormalna, a ti si jedna tupavica.

-Tupavica?

-Pa da. Dosta si spavala, razmrdaj te svoje moždane vijuge. Neka dođu do usijanja. Razvijaj se, usavršavaj, ti kao da si stala na evolucionoj lestvici. Iznenadi me svojom inteligencijom koju nesumnjivo imaš ali je ne koristiš. Pogledaj VIja, on već planira da napravi dete, a šta ti planiraš? Nemoj da te vreme pregazi. Ostavi iza sebe nešto vredno spomena, pa neka generacije pričaju i neka te pamte. Neka svojoj deci pričaju - bila jednom jedna Arijana koja je mimo svih očekivanja uradila to i to. Postani bajka ili priča za laku noć nekoj deci.

-Zanimljivo, - Arijana se zamislila ne znajući kako drugačije da reaguje.

-Sigurno da jeste. Svi znaju da smo nas dve pametne, ali mi moramo pored toga da budemo i lude da bi naša pamet došla do izražaja. Sama pamet nije dovoljna. Nekad je nepromišljenost, pa čak i sumanutost, važnija jer je niko ne očekuje pa izazove veći efekat nego sama pamet.

-Znači od prekosutra se grlimo? Ako si bila ozbiljna u svom očekivanju?

-Zašto ne bih bila? Smišljaj, traži rešenja, imaš mozak. Sigurno je moguće. Jer je moguće sve što čovek zamisli, a tek veštačka inteligencija? Pitanje je kako i kada. Kada shvatiš kako onda je i kada veoma blizu.

-Hm.

-Nečeg si se setila?

-Jesam, ali ti danas neću reći. Dobila sam jednu ideju u vezi primene tvog predloga. Moram to najpre da uobličim, pa ću te onda obavestiti.

-Prihvatam. Htela bih ti istaknuti koliko je važno imati konstruktivne diskusije. Kad je čovek sam on uglavnom razmišlja u jednom smeru pa tu često i zaglavi. Kad diskutuje sa nekim sebi ravnim, onda tu vrca od ideja koje treba pamtiti i dalje usavršavati.

-Teoretski mi je to bilo poznato, praktično - i ne baš. - Arijana je iznela svoj problem.

-Bar to nije problem. Imaš mene, imaš i Sandru. Sjajna je devojka, voli meke teme za diskusiju. Ona je pravi romantičar, ja baš i nisam preterani. Tu je onda VI. On i Sandra kao da su blizanci, smotani su podjednako, ali ih baš takve neobično volim. Sandru sam ja malo pogurala kad se upoznala sa Tiryanom. Tiryan ju je pozvao da idemo svi zajedno na letovanje. Kad smo stigli, mi se svi svukli po običaju kako smo navikli, a ona je sa Tiryanom tek došla do poljupca pa joj je to bilo malo neprijatno. Na kraju je zaključila da ne želi biti crna ovca i nije pogrešila. Tiryan je obožava.

Kodara

-Ti o svakom paru znaš puno detalja?

-Puno? Ne samo puno, ja znam o njima i više nego što to oni znaju. Svi su oni moji, bez razlike. Volela bih da oni postanu tvoji i da ti postaneš njihova. Nećeš zažaliti, to ti grantujem. Sjajno je biti okružen takvim ljudima. Nema onoga što oni za mene ne bi uradili, a isto tako i ja za njih.

-To sam primetila.

-Ja njima nisam nikakav šef, pre bi se moglo reći da sam njihova mezimica. Uskoro će da bude puno dece, pa će nastati prava gužva malih Frizumaca. Oni svakako nisu gosti ovde na Frizumu nego su domoroci, iako će se tek roditi.

-Kako je opremljena vaša ambulanta gore na površini? - zanimalo je Arijanu.

-Solidno, zašto pitaš? Troje dece se već tamo rodilo.

-Htela bih da ti ponudim ovu ambulantu na brodu, u njoj je vrhunska tehnologija. Mogu se obavljati carski rezovi i ostale operacije.

-Nemam razloga da ne prihvatim. Obavestiću o tome Renesmee da se upozna sa ambulantom. A buduće majke neka izaberu gde će se porađati, ili neka to bude tamo gde se zadese. Zbog toga i naglašavam da se mora izgraditi poverenje između tebe i njih da im bude potpuno svejedno.

-Ne brini, shvatila sam ja to odavno.

-U redu Arijana, da vidimo šta bi me ovde moglo zanimati. Da li ima ovde riba i ostalih vodenih životinja?

-Ima i morskih i vodenih i riba i životinja, a ima i vodenih ptica. Uz svaku vrstu ide detaljna specifikacija, u kakvim uslovima živi, čime se hrani, kako se razmnožava i sve ostalo što je potrebno.

-Nebojša će da otkači kad to sazna. Mi smo već počeli sa poribljavanjem Frizuma, ali kao uvek, nemamo dovoljno ljudi da to razvijamo. Na putu ka ovom mestu, naša ekspedicija je naišla na jednu reku u kojoj je bilo sitnih riba. Bilo bi zanimljivo konstatovati da li su one evoluirale, ili su zadržale iste krakteristike, jer sada ipak žive u mraku. A šta je ovo? - Kodara je zastala pored jedne prilično velike kapsule.

-To je Sakuza, jedna veoma opasna životinja.

-Meni ona izgleda prilično dobroćudno. Telo ima kao u medveda a glavu kao od vuka.

-Nemoj da te izgled prevari. Ima veoma snažnu čeljust sa očnjacima kojima može čoveku da pregrize vrat.

-Ako je tako opasna zašto ste je onda hteli poneti sa sobom?

-To je duga priča, - pravdala se Arijana, izbegavajući odgovor..

-Baš me zanima.

-Neka ti bude. Dakle Sakuza je iako veoma opasna po ljude, ustvari trofejna životinja. Nju su stari Frizumci, da ih tako nazovemo, koristili u sportskom lovu da bi ih ubijali i hvalili se trofejom.

-Pa to je užasno. Ubijali ovako slatku životinju samo zbog trofeja?

-Na žalost tako je.

-Možeš li je oživeti? Baš bih volela da je vidim kako se kreće.

-Rekla sam ti da je veoma opasna za ljude. Veoma je lukava, zna dobro da se skriva i napada iznenada brzinom poput munje. Žrtvi tada nema spasa.

-Ne verujem ja u te priče, meni ona deluje kao velika maza. Slobodno je ti oživi na moju ogovornost.

-Mogla bih uperiti uređaj sa paralizirajućim zracima prema njoj, pa ako reaguje da intervenišem. Ali ako ti budeš blizu nje paralisaću i tebe.

-Neka bude tako. Imam snažan predosećaj da ćemo se Sakuza i ja dobro slagati. Ako je lukava kao što kažeš onda je i pametna, pa zna razlikovati ko joj misli zlo a ko dobro.

-Dobro neka ti bude, - pomirila se Arijana. Sad žalim što sam ti pokazala ovu prostoriju.

Arijana je uključila proces reanimacije, pa je nakon nekog vremena poklopac sa kapsule iščezao. Kodara je primakla stolicu pored kapsule i sela. Rukom je počela da mazi dlaku na telu Sakuze. Odjednam je Sakuza zarežala. Zvuk je bio prilično zastrašujući. Kodara se nije uplašila.

-Nemoj da se mene bojiš, ja sam Kodara. Ne želim ti ništa loše. - Kodara je nastavljala da mazi Sakuzu, koja je i dalje imala zatvorene oči, ali se nije pomerala.

-Trebala je već da se probudi i ustane, jer je vreme za reanimaciju prošlo, - komentarisala je Arijana.

-Mislim da Sakuza procenjuje situaciju, kako da reaguje, to znači da je izuzetno inteligentna. Ja je sigurno ne ugrožavam niti imam nameru. Ona to sigurno zna, verovatno ima neka čula po kojima to registruje, - Kodara je nastavila da je mazi.

-Nemam podataka o tome da li ju je neko proučavao kao kućnog ljubimca. Jedini cilj je oduvek bio njeno ubijanje. - Arijana je odavala njoj poznate podatke.

-Neće nju niko ubijati, bar dok sam ja u stanju da brinem o njoj.

Sakuza je polako otvarala oči i pažljivo proučavala Kodaru, delovalo je kao da razume o čemu Kodara priča. Ako ništa drugo bar nije naglo reagovala.

-Arijana, imaš li kakvu hranu i vodu da ponudim Sakuzi? - Kodara je gledala Sakuzu pa Arijanu.

-Imam, sad će robot doneti.

Kodara je uhvatila Sakuzu za prednje šape da bi joj pomogla da ustane i stane na pod. Sakuza ju je poslušala i stala na zadnje noge. Tek je tada Kodara videla koliko je velika ta životinja. Nadvisivala je Kodaru za celu glavu. Hrana je stigla pa je Kodara ponudila životinji da jede. Nije mnogo pojela ali je popila svu vodu u činiji.

-Šta ćeš sada? - zanimalo je Arijanu.

-Sakuza i ja idemo da posetimo naše prijatelje koji kopaju led. Hoću da ih međusobno upoznam. Posle ćemo ići u našu bazu u skladište.

-Priznajem da nisam očekivala ovakav razvoj događaja, oduvek se za Sakuzu mislilo da je agresivna.

-Ti u stvari i jesi u pravu. Kladim se da je Sakuza veoma agresivna, ali je i pametna. Agresivna je samo kad to mora biti, kad se oseti ugroženom ili kad je neko napada, odnosno kad oseti strah. Ti bi od nje mogla puno da naučiš. Kad neko lepo s tobom i ti s njim, kad neko ružno s tobom, ne treba ga ni malo žaliti nego ga treba uništiti. Ako nećeš ti njega on će tebe.

-Izgleda da ću ja od tebe baš dosta naučiti.

-Nećeš biti prva. Pitaj Vija.

-Bolje ne, ipak ti verujem. Izgleda da nema potrebe za paralizirajućim zrakama?

-Stvarno nema, - Kodara je mazila Sakuzu po leđima. - Odvedi nas do izlaza jer sam zaboravila put kojim smo ovde došle.

-Nema problema. Dolaziš li sutra?

-Ne pada mi na pamet da propustim toplu čokoladu, a druga stvar je da želim videti tvoju senku.

-Ti baš znaš da mučiš ljude.

-Šta bi ti bez mene? Ja sam ti jedino društvo na Frizumu koje te trpi, - cerekala se Kodara dok je izlazila iz broda.

domatrios