Rea je počela da radi. Odnosno da pravi. U stvari da vizualizuje sve ono što joj je bilo na umu. Sa lakoćom je napravila sve što je bilo potrebno, ne samo nameštaj, nego i mnoge druge sitnice koje su pripadale dnevnom boravku. "Okrečila" je zidove, dodala vrata koja su vodila u hodnik. Pa onda su se pojavili prozori sa napola otkritim zavezama, koje su otkrivale da je napolju noć sa zvezdanim nebom. Malo po malo prostor je postajao sve intimniji i prijatniji. 

Vi je sa oduševljenjem gledao kako se sve topojavljuje na monitoru. Mislio je da je upita kako uspeva sve to tako brzo na napravi, ali je nije hteo prekidati jer se videlo da to Rea radi sa zanosom istinskog umetnika koji ima prefinjen ukus. Ništa nije bilo preterano ekstravagantno, jer je Rea lepotu stvarala iz jednostavnosti koju je obogaćivala detaljima.

-Da li si završila? - Viju se učinilo, jer nije više video pojavljivanje novih detalja.

-Nisam. Sada radim na kupatilu, kuhinji i na spavaćoj sobi. Jednom drugom prilikom ću raditi na eksterijeru, izgledu kuće, bašte i slično.

-Da li to označi da se ti kod mene useljavaš?

-Ti me nisi ni pozvao da živim s tobom. Za sada sam ipak vezana za brod, a u budućnosti ko zna? Ukoliko izabereš neku drugu, neka vam ovo bude svadbeni poklon sa moje strane.

-Ne želim ja ni jednu drugu. Želim tebe.

-Ako je tako onda bih mogla napraviti ono što ne bih želela da pripadne nekoj drugoj. Stvari su nešto drugo, one nemaju dušu osim ako im je mi ne damo. Sad bih želela da napravim nešto što će samo meni pripadati.

-A šta je to? - Vi je glumio naivca. Rea se na to nije obazirala.

-Ono čime muškarac pravi decu.

-Ti ćeš mi ga napraviti?

-Zašto da ne? Ali nije obavezno, napravi ga ti. Kakvog napraviš takvog ću prihvatiti. Mislila sam da ćeš mi to dozvoliti jer sam baš stvaralački raspoložena.

-Samo izvoli. Baš me zanima kakvog ga zamišljaš i sa kakvim ćeš se družiti?

-Budi siguran da u tome neću preterivati. Neće biti ni u čemu izuzetan, pogotovo ne sam za sebe. Neće biti ni u čemu rekorder. Napraviću ga potpuno normalnog i isto toliko funkcionalnog. Ne želim da on dominira iznad tebe. Ti si meni bitan, pa se njegova vrednost jedino preko tebe može računati.

Rea je počela da radi na svojoj kreaciji pažljivo i predano. Na početku je napravila dve kroki skice. Prva je bila u opuštenom stanju a druga u uspravnom. Nakon toga se posvetila detaljima. To je prilično potrajalo jer je isprobavala različite varijante, u boji, u nijansama, u glatkoći, u sjajnosti. Pored toga, naravno, u njegovoj pokretljivosti i osetljivosti. Njegovu krupnoću je proveravala obuhvativši ga rukom. Rea pogleda Vija očekujući njegov komentar.

-Dopada mi se. Nisam znao da mi je takav, iz jednostavnog razloga jer nisam imao nikakav.

-Nisam još završila sa njegovim formiranjem, moram proveriti još i njegovu funkcionalnost.

-Da li misliš na to da radimo "ono"?

-Ne mislim na to. Valjda ti je jasno, da par ne čini samo jedna osoba i to muška. Kako njega stvaram ja istovremeno radim i na sebi. To možda nije vidljivo, ali ja stvaram istovremeno i svoje organe koji će odgovarati ovome što sam tebi napravila. Nisam sigurna da sam sve baš idealno napravila, zbog toga je potrebno obaviti testiranja.

-Da li u ta testiranja spadaju i aktivnosti koje ću raditi ja tebi? Jer bih ja to voleo.

-To se valjda podrazumeva. Najpre da završim sa onim što mi je u planu. - Rea mu ga je uhvatila rukom i počela masirati. To je potrajalo neko vreme dok iz njega nije počela da prska bela tečnost. - Evo sad se može reći da ti je funkcionalan.

-Da li ću smeti tako da prskam dok budem u tebi? - Vija je to brinulo.

-Naravno. To je ipak simulacija onoga kako rade ljudi. Ako jednog dana budemo imali njihove oblike i to u biološkom smislu, moći ćeš i tada. Baš me zanima koliko sam sve verno kreirala. Da li će ne samo u virtuelnoj nego i u pravoj stvarnosti sve biti isto.

-Ne dopada mi se reč testiranje, čak ni reč probanje, jer sam siguran da si savršena, hteo bih da te ljubim kao da si stvarna, jer ti to meni i jesi. Samo me malo strah da negde ne zabrljam.

-Nisam ni ja ništa bolja od tebe. Ugasićemo svetlo pa ćemo se ljubiti u mraku. Ako negde pogrešimo, upalićemo svetlo pa ćemo to ispraviti.

* * * * *

-Dobro jutro VI - Kodara je prišla stolu na kojem se on nalazio.

-Dobro jutro Kodara, - odgovorio joj dobro raspoložen.

Monitor, bolje je reći projekcija u vazduhu koja je simulirala monitor je zasvetlela. Pojavila se slika dnevnog boravka, koji je ovaj put bio kompletno opremljen i najnevažnijim sitnicama. Zavesama na zidu, debelim tepihom, umetničkim crtežima okačenim na zidu, Kodari potpuno nepoznatog stila. Kauč je i dalje bio na sredini prostorije pa se VI uspravio sedeći u krevetu pokriven do pojasa. Na gornjem delu njegovog tela nije bilo odeće.

-Kako se tvojoj devojci dopao film? - Kodara se smeškala.

-Dopao mi se, - čuo se Rein glas a onda se i ona počela izvlačiti ispod pokrivača. Nije ni ona gore bila obučena pa su se videle obnažene grudi.

-Opa, izgleda da je bilo burno i kod vas, - veselim tonom je komentarisala Kodara.

-Bilo je veoma lepo, nas dvoje smo mnogo pričali, - nije bilo jasno da li se VI pravda ili hvali.

-Ni malo ne sumnjam u to. Došla sam samo da se javim. Idem na doručak, posle toga ću da obiđem momke u tunelu a pre toga idem na razgovor sa Arijanom. S tobom će biti Sandra dok me nema, pa vi sređujte šta imate.

-Moram i ja da idem, - javila se Rea, ubiće me šefica što nisam na svom radnom mestu, - Rea je ustala pa se videlo da ni na donjem delu tela nema ništa. Bujne dlačice u obliku trougla su dominirale. Kodari su se učinile poznate, a onda se setila da ona ima iste takve. Rea se počela oblačiti.

-Rea, ako hoćeš ja ću te opravdati kod Arijane?

-Nema potrebe, zna ona s kim sam bila. Da je htela mogla me je pozvati.

-To je svakako lepo od nje što te nije prekidala. Odoh ja sada. - Kodara ustane sa stola.

-Kodara, javi mi se pre nego kreneš, morao bih ti nešto reći. - VI ju je podsetio.

-Važi, doći ću sa Sandrom posle doručka. - Virtualni monitor ispred VIja se ugasio, jer se i on spremao da ustane.

Iza ugašenog monitora vodio se razgovor dok su se Rea i VI oblačili.

-VI, imaš li nameru da s njom razgovaraš o onome o čemu smo i mi pričali?

-Nemam za to vremena, odnosno Kodara nema. Treba o tome pažljivo diskutovati da se ne donesu prenagle odluke. Mislim da bi bolje bilo da najpre o tome razgovaram sa Sandrom, pa kad vidim šta ona misli onda tek sa Kodarom. Trenutno razrađujemo projekte za izlazak na površinu Frizuma. Sigurno će oni od gore hteti da se spuste ovamo, pa moramo da planiramo njihov smeštaj.

-Hoće li neko odavde ići gore?

-Nisam primetio da je neko pokazao takvu želju. Čak i da neko hoće nije još vreme, jer ovde baš ima još dosta posla. Biće dobro da dobijemo pomoć u ljudstvu. Problem je što ni gore nema previše ljudi. Ima ih ali su svi oni zauzeti obavezama. Zbog toga je potrebno pažljivo planiranje i raspoređivanje ljudi. Ne želimo ni ove devojke ovde previše da forsiramo, sve su to mlade trudnice. One se uglavnom bave sortiranjem stvari u skladištu koje treba da idu na površinu. 

Za početak ide hrana i odeća iako oni gore imaju hrane čak i prirodne, ali raznovrsnost neće smetati. Kasnije ćemo, po potrebi isporučivati razne alate. Ja konkretno radim sa Sandrom na pripremi kurseva za učenje frizumskog jezika, jer bez toga androidi imaju vezane ruke. Ja nemam noge pa da trčim od jednog do drugog i prevodim.

-Znaju li ove devojke ovde frizumski?

-Znaju, ali slabo. Samo ono što im je nužno. Kodara i Sandra govore perfektno, pa se onda sve na njih svaljuje. Sandru po ceo dan nešto zapitkuju, a sami neće da uče.

-A šta za to vreme radi Kodara?

-Ona sama deluje inertno ali uopšte nije takva. Stalno o nečemu razmišlja ali i kreće se. Planira da sa Admentom ide u istraživanje šire okoline, ali nemaju odgovarajuća vozila koja mogu dugo vremena da budu u pogonu, jer ova koja imaju su na baterije pa ne traju dugo, svega dva tri sata.

-Ostavljam te onda Sandri do večeras, ako si raspoložen za druženje.

-Ne dopada mi se ta formulacija. Deluje mi kao da sumnjaš u mene. Mislio sam da smo uspostavili dublju vezu koja nas neraskidivo povezuje, a ti me pitaš da li sam raspoložen. Zašto me nisi pitala kako ću izdržati bez tebe do sledećeg susreta?

-Shvatam da sam pogrešila. Sada stvarno moram da idem. Znaš da sam zadužena da čuvam brod sa spoljašnje strane. Iako konkretne opasnosti nema jer se po brodu kreću samo androidi ipak moram da budem prisutna ukoliko nešto zatreba. - Rea se približi VIju pa se nakon jednog zvonkog poljupca od njega udalji.

Vi je trošio vreme razmišljajući o Rei i o tome kakvu bi budućnost mogli ostvariti. Bilo mu je jasno da tu ima velikih problma, ali je on bio optimista, a to je značilo da se nije hteo opterećivati crnim mislima. Sve što mu se do sada dešavalo mu je savršeno odgovaralo u svakom pogledu. Možda se nije osećao previše značajnim ali važnim svakako. Bio je vredan, koristan, pohvaljivan, imao je i svoj emotivni život.

Nakon što su doručkovale i ispratile svoje momke na posao kopanja leda, Kodara se sa Sandrom pridružila Viju.

-Kaži šta te muči? - rekla je sedajući za stolom.

-Rea nije ovde, otišla je i ona svojim poslom, - Vi upali monitor.

-U redu, znači stvar je delikatna, ljubavni problemi?

-Nisu, ili bar ne direktno. Ako nemaš ništa protiv, pustio bih ti diskusiju koju sam snimio dok sam razgovarao sa Reom. Naravno, samo izabrane delove.

-Važi, puštaj. - Kodara je usmerila pažnju ka monitoru.

Vi je pustio svešto je bilo važno, njegov stav o Arijani, o slobodi, o pripadanju, o odnosima inteligencija, njihovom razmnožavanju i budućnosti. To je trajalo ukupno desetak minuta.

-U redu, sve sam čula videla i zapamtila. Ništa me kod tebe nije iznenadilo. Nemam sad vremena da se time detaljno bavim, Sandra će ti pomoći jednako kao i ja, jer nas dve delimo iste stavove. Kao što si i sam rekao ja ti ne mogu ništa konkretno obećati, pogotovo ne neke rokove. Sada sam koncentrisana na razgovor sa Arijanom, pa čak mislim da će mi ovo što sam od tebe čula u tom razgovoru pomoći. Tu mislim na odnos prema veštačkim inteligencijama. S tobom se potpuno slažem da se one mnogo ne razlikuju od ljudi, a vrede onoliko koliko se pozitivno usavršavaju. 

Ja nikad nisam imala ambicija da budem lider pa da formiram neke pokrete, neka nova društva ili države. Budući da nas je malo sve ostaje na prijateljskim odnosima. Ako nekome to ne odgovara, tu mislim na Arijanu, to ću mirno prihvatiti. S druge strane ako bih imala 100.000 Vijova, šta s njima da radim? Nisam ja robovlasnik pa da me zanima bogaćenje. Moje je da brinem o androidima na Frizumu i o tebi VI, jer si nam se pridružio, a Solarija neka brine o Solarisu i svime što je s njim povezano. Tu mislim na odnos Frizuma i Solarisa. Ne mogu ja pokrivati sva područja. Ja sad odoh, a vas dvoje golupčića nemojte raditi nešto nedoličo. Bacite povremeno pogled na mene dok sam sa Arijanom.

-Ne brini, čuvaćemo te. - Uveravao ju je Vi, u svoje i Sandrino ime.

Kodara je prošetala do svemirskog broda. Ponudili su da joj ostave transporter, ali ona to nije prihvatila jer je smatrala da je njenim prijateljima on potrebniji. Jutarnja šetnja joj je dobro došla jer je to smatrala prijatnim razgibavanjem. Šetati sama po mraku možda nije bilo baš najidealnije, ali je put bio osvetljen, vazduh bio prijatan i svež. Osećao se miris mora koje je ipak bilo duboko ispod nje na nekoliko kilometara. 

Nije se bojala što je sama, jer nije pretpostavljala ni jednu objektivnu opasnost, pa je bila posvećena razmišljanju o onim temama koje su je zaokupljale. Bila je svesna da uskoro predstoje velike promene na koje bi se trebalo pripremiti. Pitanje je dana a možda i sati kad će se uspostaviti kontakt sa površinom. Ona će morati da odgovara na mnoga pitanja na koja nema odgovore. Nije uspela da ispita ni širu okolinu oko broda ili skladišta. Da li postoje naselja, da li su uništena u katastrofi? 

Dokle uopšte ide ovaj vazdušni prostor ispod leda. Da li su u pitanju kilometri, a ako jesu kako to iskoristiti? Kao farmu svakako, ali je to prevelik prostor za tako mali broj ljudi. Njih je ovde 14 a svi su na neki način zauzeti pa nemaju vremena za dodatne aktivnosti. Kad se uspostavi komontak sa gornjom bazom opet će svi biti zauzeti, kako bi ta komunikacija bila što glatkija. 

Razmišljala je i o razgovoru koji je vodio Vi sa Reom. U vezi Vija nije imala čemu da se čudi. On je razmišljao baš onako kako je Kodari odgovaralo. Zbog toga nije bilo ni malo čudno što se njih dvoje tako dobro slažu i nadopunjuju. Ona će svakako učiniti sve što je u njenoj moći da pomogne Viju da ostvari svoje želje. Zar mu već do sada nije mnogo pomogla? Zar mu nije namestila Reu?

Razmišljajući o Rei, Kodara je imala neki čudan predosećaj. Svakako ne loš. Nije imala ni najmanjeg razloga da sumnja u njena osećanja prema Viju. Ko takvog momka ne bi voleo? Ne bi ni Kodara odolela da već nema svog Spikea. Njoj je Spike savršeno odgovarao. To je bio njen muškarac u svakom smislu. On ju je učinio ženom a pitanje je vremena kad će je napraviti majkom. Kodara je napokon shvatila da nema potrebe s time žuriti, jer će se sve dešavati logičnim sledom.

Vrativši misli na Reu, neke stvari joj nisu bile jasne, a ni sama nije znala koje. Želja da Vi postane čovek se zakomplikovala. Šta da radi sa Reom? Kako da nju izvuče iz broda? To će Vi sigurno poželeti. Kodara je sa Vijom imala određene planove i rešenja, sada se oni menjaju. Prva joj je bila ideja da Vi podučava Frizumsku decu, pa čak i njeno dete kad dođe na svet, jer je u njega imala apsolutno poverenje. Ali kud će sa Reom? Da je tretira kao Vijovu ženu-domaćicu?

Kodara je bila svesna da je prerano o tome razmišljati ali joj se ta tema nekako sama nametala. Ono što je bilo aktuelno i svakako najvažnije, to su bili njeni pregovori sa Arijanom. To baš i nisu bili pravi pregovori, jer Kodara nije smatrala sa su Arijana i ona na suprotstavljenim stranama. Jedino što je takvo ubeđenje morala da prenese i na Arijanu.  

Kodara se razmišljajući približila brodu. Popela se stepenicama koje su bile spuštene do piste. Kad je došla do ulaza, simbolično je pokucala na otvorena vrata.

domatrios