MIA

Ustala sam ranije jutros, pripremila sve za posao i napisala Vukov plan za danas. I ako ga mrzim, ovaj posao mi ja važan i moram da ga trpim. Jako je zgodan, inteligentan, ali džaba mu sve to kad je bezdušan.
Dolazim u firmu, popričam sa Tijanom i odem do svoje kancelarije. Vuk će tek doći otprilike za pola sata. Skuvam kafu i pozovem Tijanu da dođe. Nakon par minuta je došla sa nekim.

- Ćao, Mia ovo je Uroš. Uroše ovo je Mia.

Uroš je normalne visine, ima braon kosu i braon oči. Izgleda sasvim normalno.

-Ćao! Sedite. - srećno kažem.

I tako smo pričali sve dok nisam čula zvuk lifta. Pozdravila sam se sa njima, skuvala kafu i otišla do Vukove kancelarije.

- Izvolite vašu kafu. - kažem mirno.
- Hvala. Šta imamo za danas?

Vadim svoje beleške i krenem da čitam.

- Ovako, danas imate dva sastanka sa inostranim partnerima, imate tonu papira da potpišete i večeras u 8 sati imate izložbu, koju je pripremio vaš partner iz italije.

-Dobro, nema puno, ali na tu izložbu idi ti, ja ne volim da idem na to.

- Vi mislite da ja volim da idem na to. Vaša obaveza je da idete, nije moja, a i piše da morate da prisustvujete i vi i još neko. - kažem drsko.

-Daj mi tu pozivnicu. - kaže strogo.
Dajem mu pozivnicu, a on čita i kad je završio je tiho opsovao.

- Dobro. Šta sa ti kažem? Ostavila si me bez teksta, al svakako moraš sa mnom.

- Zašto bih? - pitam iznervirano

- Pa divljkušo, nisi pročitala, ne može bilo ko, može asistent ili devojka, a ti si asistent, tako da ideš sa mnom.

- Dobro, ići ću. I prestani da me zoveš divljakuša, manijače!

- Divljakušo, prestaću tako da te zovem kad ti prestaneš mene da zoveš manijače.

- E pa neću. - kažem i isplazim se.

- Izlazi! - strogo podvikne.

Izdjem i ljuto sednem na stolicu i gledam ga. On primeti da ga gledam i on se okrene ka meni. Ne skidam pogled sa njega. Gledam ga pravo u oči o mislim da ću ga ubiti pogledom, a i on gleda mene i takođe me ubija pogledom. Na kraju se nasmeje i skrene pogled.

- Kukavice! - podviknem.
- Divljakušo! - prodere se.

Prevrnem očima i nastavim da radim.

...

Vraćam se u stan, ulazim prvo u svoju sobu, navijem sat, skinem se, ostanem samo u gaćama i brusu i legnem da spavam.
Budim se i vidim da je mrak. Zašto je mrak? Jaoj ja nisam bila na poslu! Prespavala sam ceo dan! Kako? A onda se setim. A da, zaspala sam pre dva sata. Zovnem Andreu i Dariju da dođu da mi pomognu da se sredim i odem da se istuširam. Taman što sam izašla iz kade, čujem zvono.

- Evo!!! - proderem se.

Obučem gaće i brus i izađem da im otvorim vrata.

-Ej mačko!!!

- Hej! Hajde da mi izaberete nešto.

Uzimam iz ormara kratku, usku, bebi roze haljinu.

- Ne ta. - progovaraju u isto vreme.

Uzimam malo dužu crnu, usku haljinu.

- Može ta. - kaže Darija.
- Ne ta. - kaže Andrea.

- Samo zato što voliš crnu boju ne znači da će njoj stajati lepo. - ljuti se Andrea.

- Dobro. - Iznervirano kaže Darija.
- Stani, sad ću ja da ti nađem haljinu. Beži! - Andrea ustaje i gura me od ormara.

- I evo je. - ponosno kaže Andrea.

Izvukla je dugu, svetlo plavu haljinu na bretele. Gornji deo je sačinjen od tamno plavih cirkona, koji su rasuti po celom gornjem delu. Donji deo je obične, svetlo plave boje, ali sa desne strane je procep skroz do pola butine. Ne znam odakle mi ovo.

- Sviđa mi se, može ta i ako bi bila bolje crna. - nasmejano kaže Darija.

- Oblačim nju! - viknem optimistično.

- Samo, odakle mi ovo? - upitam.

- Pa mi smo ti je zajedno kupile prošle godine! - pokazuje prstom na nju i Dariju.

- A da. - kratko kažem.

Obučem se, Darija mi veže čudnu punđu i ona i Andrea me zajedno našminkaju u svim nijansama plave boje.

- I za kraj, tvoj omiljeni braon mat karmin. - kaže Darija, pa mi nanosi na usne.

Ustanem i okrenem se ka njima dvema.

- Woww!!! - srećno su uzviknule u isto vreme.

- Izgledaš kao Boginja. - rekla je Darija.

- Predivna si. - rekla je Andrea.

U tom trenutku mi stiže poruka od Vuka.

Ne mogu da dođem po tebe, imam posla, kasniću.

U redu. - napišem i bacim telefon.

Iz srećnog raspoloženja sam prešla u tužno. Ne može ovako da me ispali. Dođe mi da zaplačem. Oči su mi zasuzile.

- Eej nemoj plakati. - nežno mi kaže Andrea.

- Nije vredan. - kaže Darija.

- Odvečćemo te mi, a ti mu reci da te je dečko doveo. - kaže Darija.

- Da, nek bude ljubomoran, kreten. - opsuje Andrea.

Trepnem par puta da ne bih zaplakala.

- Idemo. - sigurno kažem.

Uzela sam pozivnicu i krenule smo. Stigle smo do velike kapije.

- Ovde je. Hvala vam za sve. - kažem.

- Vidimo se! - viknu u isto vreme.

Izađem iz auta, a one odu. Zatvorim oči i udahnem. Na kapiji stoje dva muškarca, koja su verovatno obezbeđenje. Njima oči ispadnu, a ja im pokažem pozivnicu i oni me puste.

Novi deo!!! ❤️
Kakva će Vukova reakcija biti na nju?
Zašto je kasnio i ispalio je?
Vote i com❣️

Vaša Emotivnaaa💖💖💖