Stvarno izvinite što ovoliko čekate. Ostavite po neki usputni komentar. Uživajte...

U prostoriji restorana ponovo je bio postavljen švedski stol. Uz svetlo sive šolje stojalo je nekoliko čajnika. U produžetku nalazili su se čokoladni kroasani, kruh narezan na kriške i kiflice. U maloj posudi bilo je pomešano mnogo pakovanja marmelade, maslaca, čokoladnog namaza i paštete. Pod plastičnom vitrinom stajale su narezane salame i kobasice kao i sveže ispečena jaja na oko. Do vitrine, u staklenoj činiji bilo je zrelo voće.

Osvrnula sam se oko sebe. Restoran je bio puniji nego inače. Većina stolova bila je popunjena mladim parovima. Vratila sam pogled na vrata i u restoran je ušao Toni. Izvio je usne u blagi osmeh. Ostavila sam tacnu koju sam bila uzela za doručak i prošla pored Tonija vraćajući se u sobu.

Prebacila sam zgužvanu odeću sa polukružne fotelje na blago izgužvani krevet. Iskorištene svari polako sam smotavala i vraćala ih u kofer. Juče, kada sam pomislila da za mene ovde nema briga dobila sam poruku i samo sam želela dovršiti taj dan. Uz sve to, ušla sam slučajno Toniju u kupatilo. Nikada nisam bila na boljem odmoru.

Spustila sam se na plažu i ostavila stvari do ležaljke. Krenula sam ka vodi kada mi je prišao visoki dečko i prislonio ruku na stub suncobrana.

"Smetalo bi ti ako bi se smestio na ovu do tebe." pogledom je pokazivao na drugu ležaljku.

"Ako je slobodna, naravno da ne. Nije u mom vlasništvu." blago sam se nasmejala i otrčala ka moru.

Već smo pet dana zajedno u sobi i nismo imali neki dug razgovor. Možda izgleda kao da sam hladna, ali mi je samo neprijatno. Neprijatno mi je pričati sa osobom o kojoj ne znam ništa, a delimo sobu. Usprkos svemu osećam se kao da nas niko ne razume dok izmenjujemo pokoju reč. Verovatno zato što pričamo na našem jeziku. Ovde mi to daje neki vid sigurnosti.

Ustala sam sa peščane obale gde sam pronašla nekoliko lepih školjkica i vratila se na ležaljku. Na stolu između Tonijeve i moje bila su dva ljubičasta koktela.

"Doneo sam ti jedan. Nadam se da ne smeta." rekao je gledajući u svoj odraz u plavim staklima mojih sunčanih naočara.

"Hvala." izvadila sam knjigu i odlučila ju dovršiti.

Po završetku stranice uzela bih gutljaj koktela i vratila se na čitanje. Kad bih ga pogledala i ukoliko nije plivao plavim prostranstvima, Toni bi posmatrao moj profil. Verovatno je želeo da započnem razgovor, ali ovako mi je bilo još neprijatnije.

Vratila sam knjigu u torbu i ustala sa ležaljke. "Idem u sobu." tiho sam prokomentarisala i krenula put hotela. Soba nam je bila toliko čista kao da ni ne živimo tamo. Tu malu tajnu otkrivala je jedino odeća po policama ormara i higijenski proizvodi u kupatilu.

Pozvala sam Jelenu na Skype. Pitala sam je ono što me je mučilo celu noć, zašto je rekla Jakovu gde sam. Nakon što sam čula njenu stranu priče u kojoj joj je Jakov ušao u stan i nije želeo izaći, razumela sam je. Dok smo pričale, u sobu je ušao Toni. Po završetku razgovora, pustila sam film na laptopu i tako provela ostatak popodneva i večeri.

Nasipala sam proključalu vodu na smeđi prah u šolji. Uzela sam je i prošavši kroz staklena vrata ostavila je na mali okrugli stol. Bilo je kasno i grad bi bio omotan u ponoćnu tamu da ga nije obasjavala mesečina. Podigla sam pogled prema milion svetlucavih tačkica i uzdahnula.

"Smetam?" upitao je Toni naslonivši se na vrata.

"Ne, naravno." spustila sam pogled na stolicu signalizirajući mu da sedne.

Uzela sam gutljaj tamne kafe.

"Veruješ li da znaju i da nam mogu reći budućnost?" pogledom je pokazivao mala svetlucajuća tela.

"Zvezde pričaju priče, ne budućnost." pogledala sam i ja ka nebu.

"Bićemo zajedno još desetak dana. Mislim da bismo se trebali malo bolje upoznati." prekinuo je tišinu.

"Slažem se." pogledala sam ga. Lice mu je bilo osvetljeno svetlošću koju je bacala mala noćna lampa.

"Znaš drugačija si nego ostale devojke. Uvek se slažeš sa mnom." neprimetno sam izvila usnice u osmeh. "No ,isto tako si i tvrdoglava. Jako." nasmejao se ispustivši tihi kikot.

"Kako si završila u Zagrebu? Mislim ne pričaš hrvatski, osim sa svojom najboljom prijateljicom." nastavio je razgovor.

"Studiram ekonomiju. Zapravo, moram još magistrirati..." polako sam mu počela pričati svoju životnu priču.

Dečko do mene završio je grafički dizajn. Imao je stvarno divne priče sa svojih putovanja. Voleo je putovati i u mestima koje je posetio pronalazio je inspiraciju za svoje radove. Korica njegove priče je lepa, privlačna. Uvod možda jeste bio umišljen i nepromišljen, no kada ga iščitate dovoljno duboko shvatite koliko je plemenita osoba. Osmehom potkrepljuje svoju priču i čini je zanimljivijom. Drži se svojih čvrstih stavova i stvara sliku ozbiljnog i odraslog Tonija. Pričajući o navikama koje ga smetaju kod njega nervozno bi češao nos i vraćao dojam slatkog Tonija.

"Zagreb je prelep grad, zar ne?" upitao je vrativši pogled sa blago osvetljene sobe na mene.

"Kako kome." prelazila sam kažiprstom po rubu šolje gledajući u prazno dno.

"Izvini što te ovo pitam, ali... Je li to zbog Jakova?" spustio je glavu bradom dodirivajući prsa. "Stvarno nisam..." počeo se pravdati.

"Razumem te. Niti ja ne bih mogla ne pročitati poruku koja je vidno potresla nekoga, a ostala je otvorena. Ne moraš se ispričavati." tražila sam pogledom njegove oči. "Jakov... Duga je on priča." udahnula sam svež noćni vazduh.

"Ne moraš." podigao je pogled.

"Želim i moram, ako nemaš ništa protiv." odrično je odmahnuo glavom. "Upoznala sam ga na fakultetu. Njega i Jelenu. Bili smo najbolji prijatelji. Uvek smo učili zajedno i proživljavali i one lepe i one teške dane. Kada sam se zaposlila upoznala sam Sandru, moju koleginicu. S vremenom sam je upoznala i sa svojim prijateljima, a potom je spojila sa Jakovom. Ona je bila i još uvek je ljubomorna i na Jelenu i na mene. Ispričala je Jakovu kako sam ja zaljubljena u njega i kako ih želim rastaviti, a on je zaslepljen ljubavlju joj poverovao. Posvađali smo se i nakon što je više verovao osobi koju zna skoro mesec dana nego meni koju zna više od četiri godine ne želim ga više u svom životu. Izneverio me je. On je egocentričan i umišljen. Misli da ga svi vole i zato i veruje u to da mi se sviđa." oči su mi se počele cakliti.

"Ja sam nedavno izgubio hrčka, ako ti išta znači." nasmejala sam se glasno dok su zvezde treperile.

Bilo je kasno. Noć je već skoro procurila. Sunce će se za manje od dva sata početi buditi.

Pričali smo i nismo ni pomišljali na spavanje dok je mesec čitao enciklopediju naših života.