Izvinite što ovoliko kasnim. Ostavite po koji usputni komentar. Uživajte...

Svako drugo jutro se budim sa bolovima u leđima, sva ukočena. Izašla sam iz sobe rano. Toni je i dalje spavao. Zaključala sam sobu i ubacila svoju karticu u torbu. Kada sam izašla iz hotela krenula sam putem supermarketa u kojem sam juče kupovala bombone. Nekoliko ulica niže bio je tržni centar. Skrenuvši iza ugla u ulicu paralelnu sa glavnim putem, našla sam se ispred smeđkaste elegantne zgrade.

Celo prepodne provela sam obilazivši prodavnice kojih nema u Zagrebu. Nekoliko kesica ispunjenih majicama, cipelama, kupaćim kostimima i raznim sitnicama popunjavalo je moje ruke. Volim kupovati. Kada držim vrećicu u ruci osećam se kao da sam sebe nagradila za ono što sam uradila do tada.

Sunce je obasjavalo najvišu tačku čisto plavog neba. Bilo je toplo i zrake su doticale moju kožu čineći je crvenijom. U želji za zaklonom ušla sam u poznati kafić. Kese sam spustila do stola za kojim sam i juče sedela i naručila hladnu limunadu.

Očima sam prešla po kafiću. Nije bilo mnogo ljudi. Bračni par u poznim godinama sedeo je za stolom do prozora, a nekolicinu ostalih stolova popunjavali su srednjovečni ljudi na pauzama. Ponekad sam prebacila pogled sa telefona na zidni sat, a potom i na vrata kafića. Nije ulazilo mnogo ljudi. Duboko u dubini duše nadala sam se ponovo videti dečka od juče. Ne sviđa mi se, već je to juče bilo - filmski. Osećaj kao da si u filmu budi neke čudne emocije.

Uzela sam vreće sa poda i izašla iz kafića. Prešla sam glavni put i našla se na maloj plaži gde nije bilo mnogo ljudi. Skinula sam odeću ostavljajući na sebi samo plavi kupaći. Ušla sam u vodu i plivala kao da nemam problema. Zapravo, ovde ih i nema, bar ne za mene. Legla sam na plažu i dopustila suncu da osuši kapljice okeana na meni. Nakon nekog vremen prešla sam rukom po svojim nogama i bile su suve. Spala su zrna peska koja su se prilepila na moje telo i vratila sam se u hotel.

Soba je bila prazna. Videlo se da je bila počišćena i usisana. Uzela sam iz torbe vrećicu bombona i otvorila jedan. Sela sam na krevet. Soba je mirisala po vanili, nekako slatko. Sigurno je postavljen neki novi osveživač vazduha jer soba nije ovako mirisala do sada.

Izvadila sam crnu ukosnicu iz kose i vrtila je po prstima dok sam očekivala da se učita internetska pošta i saznam jesam li dobila odgovor sa fakulteta. Bila je jedna poruka, no ne sa fakulteta. Jasnim, tamno crnim slovima bilo je ispisano Jakov. Otvorila sam poruku sa dozom straha i strepnje.

Bok! Nisi očekivala ovu poruku zar ne? Nadam se da ti ne kvarim odmor, ali sam morao. Jeca mi je rekla gdje si otišla. Da si sa druge strane bare. Nakon svega ti samo tako bježiš. Nakon svega što smo prošli. Četiri godine sam bio uz tebe i ti me samo odbaciš kao da nikada ništa nismo imali. I to sve zbog toga što si ljubomorna na Sandru. Što ti je ona skrivila? Ne možeš shvatiti da pored tebe ima i drugih cura u mom životu?

Prelazila sam pogledom po dugim redovima koji su bili ispunjeni bez razmišljanja. U levoj ruci, prstima sam skupljala ljubičasti prekrivač. Videvši poslednju tačku poruke progutala sam knedlu u grlu koju sam imala celo vreme. U trenutku sam ustala i povukla prekrivač za sobom ostavljajući laptop na rubu kreveta.

Prekrivač je zauzeo mesto između kreveta i maslinaste fotelje, na podu. Izašla sam na terasu i uhvatila belu ogradicu. Stiskala sam je sve jače. Niz lice mi je skliznulo nekoliko suza odavajući moju slabost.

Bila sam ljuta na Jakova. Na sebe. Oduvek sam bila previše zaslepljena dobrotom. On je bio i još uvek je egocentričan i nikada ne bi prihvatio da nije u pravu. Misli da svi moraju voleti njega, ali u ovom trenutku ja sam prva koja ga mrzi. Smatrala sam ga najboljim prijateljem, a on mi ne veruje, niti mi je ikada verovao. To me je bolelo najviše. Odlučila sam započeti novi život, a on je opet ušetao u njega. Zašto mu je Jelena uopšte rekla gde sam?

Bila sam ljuta na sebe. Suze su neprestano klizile niz moje rumene obraze. U jednom trenutku kada je niz moje hladne usne potrčao tih jecaj praćen dubokim uzdahom do mene je došetao Toni. Ispružio je ruke u želji da me zagrli, no ja sam se udaljila.

"Šta se dogodilo?"

"Ništa, u redu sam." pokušavala sam što više smiriti svoj glas.

Prešla sam preko prekrivača na podu i izašla iz sobe. Pritisnula sam crveno dugme i ušla u lift. U ogledalu videla sam kako mi je lice probledelo, a crvenele su se samo oči i natečeni podočnjaci.

"Naravno da sam u redu. Ja sam uvek u redu." promrmljala sam za sebe i blago udarila nogom o ugao.

Poslala sam lift na krov hotela. Sela sam na jednu od ležaljki. Nije bilo nikoga na bazenu. Bilo je vreme večere i bazen se čistio. Prošla sam rukom kroz kosu dodirivajući još uvek pomalo vlažno teme. Na nebu su se pojavljivale prve sjajne zvezde. Odavde je pogled na večernje nebo bio divan. Tonovi ružičaste, plave i ljubičaste međusobno su se mešali ukrašeni svetlucavim telima. Topli povetarac ovde je bio jači nego na našoj terasi, no prijatno je sušio moje mokre obraze. Debele zapaljene sveće ogledale su se u tirkiznoj vodi koja je ispunjavala ovalni bazen.

Ljudi su polako počeli dolaziti pa sam se vratila u sobu. Trenutno nisam želela biti okružena ljudima, nije mi prijalo. Tanak prekrivač ponovo se nalazio na krevetu, a laptop je bio na stolu. Toni je verovatno izašao na večeru ili je negde otišao. Vrata terase bila su blago otvorena kako bi se soba vetrila.

Želela sam otići u kupatilo, osvežiti se i konačno zaspati. Otvorila sam vrata kupatila i kada sam ugledala Tonija kako smotava pantalone u donjem vešu ponovo ih zatvorila.

"Izvini. Ti se ne zaključavaš?" upitala sam ga dok sam prilazila svom laptopu.

"Ja se ni kući ne zaključavam."

"I sustanar ti nikada nije ušao u kupatilo?" i dalje je bila otvorena poruka. Pritisnula sam levi klik i poruka se izbrisala.

"Živim sam."

Zatvorila sam laptop i podvukla se ispod prekrivača. Ne mogu sačekati da Toni izađe. San me obuzima.