Usputni komentar? Uživajte...

Jutarnje zrake sunca su milovale moju još uvek bledu kožu. Ispružila sam ruke i prešla pogledom po njima. Malo su tamnije nego inače. Počinjem dobijati boju. Ne želim previše pocrniti. Smatram da to ne stoji lepo nekom ko je prirodno svetao. Nekoliko tonova tamnija koža može biti savršena. Prošao je talas hladnijeg vetra i blago naježio moju kožu. Ušla sam u sobu.

Uzela sam svoju torbu i počela tražiti u njoj. Nemoguće. Istresla sam sadržaj torbe na krevet i očima prešla po gomili rukom otkrivajući sitne predmete. Nema ih. Duboko sam udahnula i rukom prošla kroz kosu. Vratila sam sadržaj u torbu i otišla do ormara. Nema ih niti u džepovima farmerki ili jakni.

Zašto se osećam tako čudno kada znam da više nema bombona sa ukusom kafe? Je li to ovisnost? Postala sam ovisna o kafa-bombonima? Toni je izašao iz kupatila i sa stolice mirno posmatrao kako pretražujem sobu.

"Možemo danas doručkovati zajedno ako želiš?" nisam mu odgovarala. Tražila sam svoj crni kačket. "Još uvek ne pričaš sa mnom..." zaključio je sam.

Uzela sam nešto para i provukla rep kroz otvor na kačketu. "Preskočiću doručak." dodala sam na samom izlazu.

Spustila sam se liftom u predvorje. Na izlazu iz hotela upitala sam mladu gospođicu na recepciji gde u blizini ima veći supermarket. Izašavši kroz staklena vrata hotela hodala sam glavnom ulicom dok mi je sunce peklo listove. Skrenuvši u neku manju ulicu ispred mene je izrasla elegantna bela zgrada na kojoj je bilo naznačeno da se radi o supermarketu.

Na ulazu sam uzela korpu i krenula u potragu za bombonima. Mnogo se rafova ukrštalo međusobno tvoreći pravi lavirint. U želji da što pre nađem svoje bombone prišla sam gospođi u zelenom mantilu sa tetrapakom mleka u ruci.

"Izvinite možete li mi..." želela sam je pitati za pomoć, no ona je samo prošla pored mene. "Ne možete..." prokomentarisala sam sebi u bradu na našem jeziku.

Vrtila sam se po prodavnici skoro petnaest minuta. Prišla sam nekolicini gospođa, no sve su nešto tražile među tonama proizvoda na metalnim policama. Došetala sam sa praznom korpom do žene iza staklene vitrine u kojoj su se nalazila peciva.

"Možete li mi pomoći?" upitala sam bez trunčice nade. Kod nas, kupac je kralj. Ovde, opšta je pometnja.

"Naravno." odgovorila je.

Videlo se da je gospođa mlađa nego žene koje sam do sada pitala. Imala je dugu crnu kosu uvijenu u blage lokne i skupljenu rep. Bledo lice krasile su joj nijanse ružičastog rumenila. Gospođa me je odvela do rafa. Nakon kraćeg razmišljanja odabrala sam dva pakovanja bombona te predivne arome.

Po povratku u hotel ušla sam u jedan kafić. Za razliku od kafića i barova na plaži ovaj je bio tiši. U pozadini lupkanja šoljama čula se samo tiha melodija koja se neprestano ponavljala.

Sela sam na drvenu klupicu u ugao prostorije i naručila kapućino. Suprotno od ljudi koji pate od klaustrofobije ja obožavam mala i skučena mesta. Zato često i sedim u delovima prostorije gde se sastaju dva zida. Skučena mesta za mene predstavljaju prostor koji odiše mirom i tišinom i pristaju mom temperamentu.

U snežno beloj šolji doneli su mi malo kapućina sa ukusom vanile lepo ukrašene pene. Uzela sam gutljaj. Vetar koji je počeo duvati tokom protekle noći blago je rashladio vreme i ovaj topli kapućino savršeno se uklapao u celu priču. Okrugli sat na smeđem zidu kafića prikazivao je da je tek prošlo podne. Nisam doručkovala i ne mogu izdržati ceo dan bez hrane te sam naručila blago tostirani sendvič.

Uzela sam još jedan gutljaj kapućina. Sa šolje prebacila sam pogled na telefon koji je stojao na stolu i ugledala svoj odraz. Videvši da imam malo pene na vrhu nosa prešla sam rukom po njemu te obrisala ruku o salvetu.

Blago tostirani sendvič u sebi je imao nekoliko parčeta tanko sečene šunke, par kolutića paradajza i list zelene salate. Bio je veoma ukusan i dobro je došao praznom želucu. Vrtila sam salvetu u ruci i ponekad prebacivala pogled sa ruže na stolu na zidni sat.

U želji da pogledam kroz prozor spustila sam pogled i ugledala nepoznatog dečka kako gleda u mene. Imao je ugljeno crnu kosu i azurne oči, a plava melirana majica bila mu je pripijena uz telo. Blago je podigao ruku u znak pozdrava i namignuo. Izvila sam levi kraj usnice u blagi osmeh i spustila pogled na tanjir.

Bilo mi je neugodno. Osećala sam ponekad kako sa svog tanjira prebacuje pogled na mene. Provela sam već dosta vremena ovde i bilo bi vreme otići. Ostavila sam pare ispod prazne pepeljare i ustala. Dok sam telefon sa stola stavljala u džep plavog šorca čulo se škripanje koje je pratilo odvlačenje stolice.

Stavila sam sunčane naočare i pozdravila konobaricu. Na izlazu prošla sam pored kalifornijskog dečka koji je krenuo u toalet. Zastao je, a ja sam samo izašla iz kafića. U poslastičarnici do kafića uzela sam dve kugle sladoleda u sladak kornet i prešla put koji me je delio od plaže.

Išla sam u pravcu hotela uz sam rub plaže. Šta se upravo dogodilo u kafiću? Taj dečko je samo osoba koju sam videla jednom u životu i verovatno ga više neću niti videti. Iskreno, ne sviđa mi se. Previše ima izražene mišiće, a mene to ne privlači. Oduvek sam volela gledati američke filmove, a maloprijašnji događaj je upravo podsećao na jedan takav. Kao da nam je neko režirao da se slučajno sretnemo u kafiću, da prođemo jedan pored drugog na izlazu i mislimo da se nikada više nećemo videti. U ovom slučaju to je istina. Živimo udaljeni hiljadama kilometara.

Misli mi je prekinulo krckanje kraja korneta pod mojim zubima. Danas nisam bila na plaži. Sagnula sam se i odvezala svoje patike te ih izula. U ruci sam nosila bele Conversice i golim stopalima sam ostavljala tragove na mestu gde okeanska voda kvasi peščanu plažu. Voda je bila hladnija nego juče, no i dalje prijatna. Izvadila sam iz kesice jedan bombon i naglo stisla pakovanje. Bombon mi je skoro ispao jer je pakovanje bilo mnogo lakše otvoriti nego ono naše. Nije to bila ta aroma, no poslužiće, valjda. U daljini su se nazirali prvi barovi i tiho se čula muzika.

Približavam se hotelu. Pre nego što sam zakoračila na teritoriju prvog kafića polako sam se udaljavala od mora. Prišla sam putu gde su auti neprestano prolazili nedavajući mi mogućnost prolaska. Noćas ja spavam dole. Sve me boli i od same pomisli na to. Preživeću, moram.