Iznenađeni? Da, ne kasnim, ponovo. Pisala sam do dva noćas, no verujem da je vredelo. Nadam se da će vam se svideti...

Otvorila sam oči i pogledala ka Toniju. Nije ga bilo. Ostao je blago udubljeni jastuk i izgužvani prekrivač. Povukla sam prekrivač preko glave i zatvorila oči sprečavajući suzama da skliznu niz moje nežne obraze.

Moram se naviknuti da nema Tonija. Još danas je tu, a zatim ću se ponovo buditi sama. Prešla sam rukom preko očiju brišući kapljice osećaja.

Sklonila sam prekrivač. Vrata terase su  bila otvorena. Ustala sam i izašla. Toni je stajao oslonjen na ogradu gledajući u daljinu, zamišljen. Stala sam do njega i spustila ruke na belu ogradicu.

Stojali smo u tišini gledajući u plavo prostranstvo. Dugo.

"Došao je kraj." rekla sam tiho prekidajući tišinu koja nas je obuzela.

"Želiš li da danas prošetamo?" pokušao je promeniti temu. "Mogli bismo otići tamo." prstom je pokazivao prema šumici. Potvrdno sam klimnula glavom.

Ušla sam unutra i spremila se. U svojoj sam torbi pronašla avionsku kartu. Jasno je bio naznačen sutrašnji datum. Duboko sam udahnula i vratila ju u torbu.

Izašli smo iz hotela. Spustili smo se do mesta gde je more ljubilo osunčani pesak i zaputili se ka obližnjoj šumi. Pesak se postepeno pretvarao u zemlju, a potom i u kamenu stazicu. Prateći je stigli smo do mesta odakle se jasno videlo mešanje okeana i neba te obala ukrašena mnoštvom kafića.

Seli smo na jedno oboreno drvo. Posmatrali smo u hladu visokog drveća kako sunce sa najviše tačke obasjava vodu ispred nas. U daljini čuo se šum mora, a sve je odisalo mirisom šume pomešanim sa solju.

"Nedostajaće mi ovo." rekao je tiho Toni prekidajući tišinu.

Danas nismo mnogo razgovarali. Duboko u meni ležao je ogroman kamen. Osećala sam se jako loše. Od kada sam se probudila suzdržavala sam da mi suze ne skliznu niz blede obraze. Nekoliko puta bih samo duboko uzdahnula kako bih olakšala teret koji je ležao na mojoj duši, no nije pomagalo.

Potvrdno sam klimnula glavom. Toni se spremao započeti priču o ovim danima koje smo proveli zajedno. Osećala sam da je želeo se prisetiti svih trenutaka, no to bi me skrhalo još više.

"Najbolje bi bilo da zaključimo da smo proveli najlepših četrnaest dana i da ostanemo na tome." rekla sam dok mi se vid mutio suzama. Nisam mogla podneti priču o svim uspomenama.

"Kako to da mi nikada nisi spominjala svog dečka?" upitao je želeći promeniti temu.

"Nisi ni ti meni pričao o svojim vezama." želela sam izbeći tu temu. Bolne uspomene su navirale.

Moj je poslednji dečko poginuo u saobraćajnoj nesreći jedne januarske večeri. Pričalo se da je on izazvao nesreću u kojoj je poginuo i vozač automobila te je jedna peteročlana porodica izgubila temelj kuće, no znam da to nije istina. On jeste vozio motor, no to ne znači da se nije brinuo o tuđim životima. Ljudi takve osobe smatraju bezosećajnima, no to je daleko od istine. One je bio najosećajnija osoba koju sam upoznala. Pazio je na svaku svoju reč i razmišljao o svačijim osećajima i na posletku su njegovi nekome bili manje važni i samo se ugasio još jedan mladi život.

Izvadila sam iz torbe sendviče koje smo kupili dok smo dolazili. Tišina je ponovo zavladala. Nekoliko puta sam pogledala ka Toniju, no stalno bih vratila pogled u daljinu. Svaki put bi mi bilo sve teže.

Izvadila sam telefon iz sive torbe i zamolila Tonija da se slikamo za uspomenu. Nije želeo. Sklonio je glavu u stranu. Svaki njegov izdisaj milovao je kožu moga vrata. Počela sam drhtati. Uslikala sam sliku te zatražila da se vratimo u hotel.

Pošto smo ušli u sobu Toni je izvadio kofer iz ormara i otvorio ga. Počeo je prebacitivati svoje majice nezgrapno ih ubacujući u kofer.

"Molim te, pomoći ću ti." prišla sam mu i uzela košulju iz njegove ruke. Toni je ušao u kupatilo kako bi uzeo svoje stvari.

Smotala sam belu košulju. Ovu je nosio pre neko veče kada smo bili na plaži. Muzika je svirala, a on je bio obasjan svetlošću baklji zabodenih u suvi pesak. Osmehivao se nežno, a potom izgovorio ono što me je u tom trenutku najviše zabolelo - prijateljice.

Sledeća je bila siva majica. Nosio ju je onoga dana kada smo išli u zabavni park. Pristajala mu je. Pristajala mu je kao i sva ostala odeća. Bilo mi je drago videti ga oraspoloženog nakon nekoliko napetih događaja. Stavila sam ju u kofer.

Potom plava majica sa modernim natpisom. Veče kada smo izašli iz ormara. Kada smo se upoznali za pravo, kada smo rekli sve što smo imali. Majica je još uvek mirisala po njegovom parfemu izmešanim sa opojnim mirisom kafe. Izvadila sam jedan bombon kako bih smirila osećaj boli.

Plava košulja koju je nosio kada smo išli u klub. Opojni miris dima i alkohola budio je sećanja. Opojni miris budio je predivne uspomene i vraćao me u surovu realnost. Zatitrala mi je usna. Složila sam košulju. Podigla sam ostatak stvari i spustila ju na dno kofera kako se ne bi izgužvala. Smotala sam i ostatak.

Tako male stvari, a donose toliko velike osećaje za potpunog stranca.

Išetala sam na terasu. Prošla sam rukom kroz kosu, a potom prekrila lica. Najradije bih zajecala i zaplakala pred celim svetom. Jaka sam. Ponavljala sam u sebi zaustavljajući suze. Grad se zamatao u noćno crnilo.

Iz sobe se začuo zvuk povlačenja cibzara. Zatvorio je kofer. Duboko sam udahnula i progutala knedlu koja mi je već dugo stojala u grlu. Popravila sam kosu i ušla u sobu.

Spustio je kofer do vrata. Otvorio je ormar i proverio stvari, a potom ušao u kupatilo. Nakon nekoliko ponovljenih zvukova otvaranja i zatvaranja ormarića izašao je sa jednim dezodoransom. Smestio ga je u mali džep kofera.

Nemo sam stojala oslonjena na zid do staklenih vrata terase gledajući u njegovom pravcu. Pogledao je na ručni sat, a potom uzeo kartu sa stola i smestio ju u zadnji džep pantalona.

"Vreme je." rekao je tiho sa težinom u glasu.

Prišla sam mu pokušavši se nasmejati i snažno mu obujmila rukama telo. Prošao je rukom po mojim leđima.

"Drago mi je što sam upoznao osobu poput tebe." otežavao mi je ovaj trenutak na svaki mogući način. "Čućemo se." oboje smo znali da najverovatnije to neće biti tako. Otisnuo je poljubac na moje čelo šaljući mi trnce kroz telo.

"Sretan put." prevalila sam ove dve reči preko usana teže nego ikada pre.

"Hvala." rekao je i uzeo kofer u svoje ruke. Izašao je i zatvorio vrata sobe.

Prišla sam vratima i oslonila čelo na njih. Suze su krenule. Oslonila sam se leđima i spustila niz vrata. Glavu sam držala oslonjenu na kolena. Crvena haljina bila mi je u potpunosti pokvašena.

Kraj. Zauvek. Otišao je.