Za divno čudo evo ga novi nastavak. Ne kasnim, valjda. Noćas sam ga dovršila tako da nisam mogla ranije da ga objavim :D Nadam se da vam se sviđa... Ostavljajte usputne...

Pramen kose mi je pao preko lica. Otvorila sam oči i laganim pokretom ga sklonila. Pored mene ležao je Toni. Svojim toplim jutarnjim pogledom me je posmatrao. Nežno je očima prelazio po mom licu istraživajući svaku crtu, svako udubljenje. Pune usne bile su mu skupljene. Videvši da sam se probudila izvio ih je u mali osmeh.

"Dobro jutro." rekao je tiho, skoro šaputajući.

"Dobro jutro." uzvratila sam mu osmeh.

Sve će ovo jednostavno nestati već sutra. Nestaće kao da nikada nije niti postojalo. Kao da se sve ovo nije ni dogodilo. Rastaćemo se sa rečima "čućemo se" iako ćemo oboje znati da je to poslednji put da se vidimo. Proveli smo divnih četrnaest dana zajedno. To će ostati skriveno duboko u našem ormariću s uspomenama. Vremenom vetar sudbine odneće ove trenutke poput pepela niz reku zaborava.

"Imamo još dva dana." rekao je znajući da razmišljam o povratku.

Klimnula sam glavom i ustala iz kreveta. Iz kupatila sam iznela dve crvene šolje dok je voda ključala pripremajući se stvoriti ukusan napitak. Odnela sam šolje ispunjene kafom na stol na terasi i sela na jednu od stolica. Došao je Toni noseći crnu knjižicu sa kožnim omotom iz hotela. Na biserno belim listovima skrivali su se popisi pića i hrane te brojevi recepcije. Toni je okrenuo poslednji list i udubio se u tekst koji je bio ispisan na čistom papiru. Značajno sam ga pogledala. Nakon što je dovršio čitanje podigao je pogled i namignuo mi. Vratio se u sobu i pozvao recepciju s hotelskog telefona. Čuvši neke delove razgovora razaznala sam da govori o automobilu za iznajmljivanje iz hotelske garaže. Spustio je slušalicu i vratio se.

"Danas idemo u Los Anđeles." rekao je prošavši kroz staklena vrata.

Umirivši umor koji me je držao već nekoliko dana spremila sam se za kratak izlet. U torbu sam stavila novu kesu bombona te smo napustili sobu. Sišli smo mermernim stepenicama do recepcije. Toni se obratio mladom gospodinu, a potom smo izašli napolje.

Ispred hotela bilo je parkirano elegantno vozilo. Bela ispolirana limarija presijavala se na kalifornijskom suncu. Toni je otključao vrata ključem koji je pokupio na recepciji. Prišao je mojoj strani i otvorio mi ih, a potom je i on seo u automobil. Bež kožna sedala pružala su udobnost. Pokrenuo je auto i zaputili smo se ka Los Anđelesu.

Izvadila sam plave sunčane naočare iz svoje torbe i oslonila ih na nos. Vetar je nosio moju kosu nežno je mrseći. Pogledala sam ka Toniju. Nosio je crne sunčane naočare. Sunce je obasjavalo njegovo lice. Jednom je rukom držao kožni volan. Pogledao je ka meni i osmehnuo se. Vratio je pogled na put.

Prolazili smo pored zabavnog parka. Pred očima mi se stvorila slika iz kabine sa velikog točka. Neprimetno sam se ugrizla za donju usnicu, a potom su mi kroz glavu prošle slike svih trenutaka kada smo Toni i ja... Kada smo bili toliko blizu.

"Želiš li da uključim radio?" upitao me je primaknuvši prst tipki.

"Može." tiho sam rekla uzevši bombon iz svoje torbe.

Melodija je krenula u talasima iz zvučnika. Prošla sam rukom kroz kosu i počela dugim urednim noktima kucati melodiju. Tekst je krenuo i zajedno smo zapevali. Vozili smo se dugim putem do grada snova pevajući pesme koje smo svakodnevno slušali na plaži.

Nakon duže vožnje pred nama su se izdizale veličanstvene zgrade obavijene dugim nizovima prozora. Užurbani ljudi lutali su dugim ulicama. Putevi uokvireni kafićima, prodavnicama i restoranima pružali su se u nedogled. Parkirali smo automobil iza jedne od prodavnica u nizu.

Oduvek mi je želja bila obići svoj grad iz snova sa voljenom osobom. To se upravo ostvaruje. Istina je da je Toni kraj mene, no biti sa divnom osobom poput njega u gradu zvezda prelep je osećaj. Svaki trenutak upotpuni prelepim gestovima i divnim rečima. U ovom trenutku on je jedina osoba za koju smatram da me razume. Da me razume u potpunosti iako se znamo tek nekoliko dana. Sve je ovo tako čudno.

Kada je sunce doseglo najvišu tačku na nebeskom svodu našli smo se ispred jednog restorana. Toni je rukom otvorio staklena vrata. Seli smo za okrugli crni stol na kojem je u beloj posudici bio zasađen mali kaktus te smo naručili. Bogati tanjiri hrane ubrzo su se našli pred nama.

Po završetku ručka izašli smo iz restorana i preostali deo dana proveli obilazeći grad. Grad je odisao pozitivnim duhom. Izvadila sam fotoaparat iz svoje torbe i zabeležila svaki trenutak u ovom magičnom mestu.

Kožni sat na mojoj ruci je otkucavao deset sati. Mrak se nadvio nad grad. Noćni se život tek budio. Elegantno obučani ljudi preplavili su ulice. Iz obližnjih kafića i noćnih klubova čula se glasna muzika. Sve je podsećalo na veče kada smo išli u klub. To je veče kada se razvilo ono nešto. To je veče kada se razvilo ono najbolje od našeg prijateljstva. Veče kada smo obuzeti jakim tekućinama stvorili ono što će mi nedostajati kada se vratim u Zagreb.

Zašli smo za ugao. Našli smo se pred prepunjenim parkingom. Prišli smo autu. Pokrenuo se i bilo je vreme pozdraviti grad snova. Izašli smo na otvoren put vrlo brzo. S jedne strane pogled je sezao u daljinu okeana u kojem su se ogledali milioni zvezdica.

Izvadila sam iz svoje torbe maleni disk i ubacila ga u radio. Tiha melodija simfonijskog orkestra činila je atmosferu prijatnijom. Ponovo sam rukom posegnula u torbu u želji da uzmem jedan bombon, no pronašla sam dva sendviča.

"Želiš li sendvič?" upitala sam Tonija blago izvukavši sendvič iz torbe.

"Može." odgovorio je parkirajući auto kraj puta.

Izvadila sam sendvič i pružila mu ga. Malene iskre protrčale su mojim telom kada su nam se prsti dodirnuli. Duboko sam udahnula i izašla iz auta. Toni je također napustio auto. Oslonili smo se na njega. Nebo prepuno zvezda obasjavalo je beskrajno plavetnilo čiji se miris soli pružao oko nas dok su se tiho čuli tonovi najpoznatije Mozzartove kompozicije.

Bilo je tiho. Sve je bilo tako tiho. Slušala sam Tonijevo disanje. Bilo je tako nežno, umirujuće. Pogledala bih ga nekoliko puta kriomice. Mesečina mu je osvetljavala bledo lice. Pogled je usmerio u beskrajno nebo. Podigla sam pogled. Zvezdice su se poigravale međusobno plesajući i predstavljajući najlepše trenutke koje sam proživela kroz proteklu nedelju. Nesvesno sam se osmehnula.

Osetila sam kako je spustio pogled na mene. Pogledala sam i osmehnula mu se dok su mu oči sjajile pod mesečinom.

Prošao je automobil pored nas zaslepivši nas svojim svetlom. Nasmejali smo se protrljavši oči te se vratili u auto.

Hotel je isčekivao naš povratak.