Zaustavimo se na činjenici da je decembar počeo i da je ostalo još dvadesetak dana do Božića. Meni soba već svetluca pod uticajem lampica. Ovim nastavkom ćemo verovatno preći 4k pregleda tako da jedno  veliko hvala svima! Volim vas puno! Ostavljajte usputne jer volim čitati mišljenja tokom radnje priče...

Hladan talas prostrujio je sobom. Nesvesno sam povukla prekrivač. Začulo se tiho pištanje. Prešla sam rukom preko zatvorenih očiju i okrenula se ka vratima terase. Nastavila sam spavati.

Začulo se kucanje na vratima. Još uvek skoro spavajući prošla sam rukom po drugoj strani kreveta. Nije bilo Tonija. Ustao je otvoriti. Pokušala sam otvoriti oči, no sve je bilo tako svetlo.

Uspravila sam se i polako ih otvorila. Toni je iznosio na terasu tanjire. Sobu je ispunjavala tiha lupnjava tanjira i pribora za jelo. Ustala sam i sa obližnje stolice uzela svileni ogrtač. Izašla sam na terasu.

"Dobro jutro." nasmešio se kada me je video. Uzvratila sam mu pozdrav.

Na belom metalnom stoliću bio je postavljen doručak. Veliki tanjir sa ispečenim palačinkama stajao u sredini. Do njega nalazio se čokoladni namaz i posudica sa rumenim jagodama.

"Prijatno." rekla sam sedajući za stol.

Doručkovati na terasi sa koje se vidi beskrajno prostranstvo morskog carstva bilo je ono što je nedostajalo ovom odmoru. Nije bilo potrebno svakodnevno kupanje u Pacifiku, niti plivanje okeanom. Biti uz osobu koja ti je od stranca postala najbolji prijatelj, bio je izvanredan osećaj.

Toni je učinio da se osećam sigurno u svakom trenutku. Učinio je da zaboravim na svoje probleme u Zagrebu. Srce me steže kada se setim da se za tri dana vraćam u magloviti grad.

Podigla sam pogled i promatrala ga. Oštre crte lica bile su ono zapnjujuće na njemu. Izgledao je uvek ozbiljan iako sam znala da se zabavlja u životu. Svratio je pogledom do mene i zatekao me kako ga gledam. Prešao je prstom po uglovima usana misleći da ima namaza. Nasmejala sam se i pogledala ka dole. Drugačiji je. Drugačiji od svakoga koga sam upoznala do sada.

Ustala sam od stola i legla na krevet otvarajući laptop. Toni je ušao u sobu unoseći tanjire. Ostavio ih je na stol. Potapšala sam mesto na krevetu do sebe. Legao je pored mene. Pozvala sam Jelenu. Ubrzo se otvorio prozor s njenom slikom. Kratko smo se pozdravile.

"Moram te upoznati s nekim." rekla sam okretajući laptop ka Toniju. "Jelena ovo je moj prijatelj Toni. Toni ovo je moja najbolja prijateljica Jelena."

Upoznavali su se. Razmenjivali su kratke činjenice o sebi i događajima prilikom kojih su se upoznali sa mnom. Sedela sam pored i posmatrala Jelenu. Velike modrice poprimile su joj žutu boju. Bila je uredno počešljana, no lice ju je i dalje otkrivalo. Nekoliko crvenih tačaka ukrašavlo je njene blago natečene obraze. Nokti su joj bili kratki, neuređeni, što se retko događalo.

"Uradila sam to." ponovo se obratila meni.

"Kada će biti kraj svemu?" upitala sam je osetivši olakšanje.

"Kroz koji mesec." rekla je tiho otkrivajući blagi smešak. "Kroz koji mesec će sve biti ponovo u redu."

Razgovarali smo još dugo. Nakon što smo se pozdravili, napustili smo sobu. Ostatak dana proveli smo na plaži.

"Modrice. To joj je od..." upitao je dok smo sedeli na mekom pesku.

"Tražila je zabranu prilaska." rekla sam prekidajući ga i ne dopuštajući mu da spominje Jakova.

Buđenje ujutro u sobi maslinastozelenih zidova, pogled sa terase na mešanje nebeskog svoda i okeanske vode, hodanje po vrelom pesku, šareni kokteli i ukusni sladoledi, elegantno predvorje hotela, uredno uređen vrt,  žamor sa bazena na krovu hotela. Nedostajaće mi sve. Možda se više neću vraćati ovde, no ovo mi je mesto donelo mnogo stvari u životu i hvala mu na tome.

Bilo je kasno. Žamor ljudskih glasova je utihnuo. Prišla sam vratima terase i kliznim pokretom ih otvorila. U daljini čuo se blago prigušeni zvuk gitare. Pogled mi je ukralo nekoliko baklji zabodenih u zlatni pesak kraj jednog kafića.

Vratila sam se u sobu i iz kofera izvadila dugu belu lepršavu suknju. Pustila sam blago talasastu kosu i stala kraj kreveta na koji je Toni upravo legao.

"Idemo." rekla sam mu očekujući njegovu brzu reakciju.

"Kuda?" upitao me je listajući nečije slike na laptopu.

"Samo me prati." povukla sam ga za ruku.

Izašli smo iz sobe. Potrčala sam do stepenica i dalje držeći ga za ruku. Jednom sam rukom držala dugu suknju i brzo se spustila te izašla iz hotela. Vodila sam ga do obližnjeg kafića.

Oko kućice izgrađene od duge trske bilo je postavljeno nekoliko stolova i klupica. Baklje su gorele čineći atmosferu opuštenijom. Na jednoj je od klupa sedeo mladi dečko s gitarom u ruci i svirao je najdivnije melodije popraćene žuborom mora.

U kafiću nije bilo mnogo ljudi. Sela sam za jedan od stolova. Ubrzo su nam doneli dve čaše ispunjene crvenim vinom. Ispila sam gutljaj i osvrnula se oko sebe.

"Zašto smo došli ovde?" upitao je tiho te uzeo čašu vina.

Nisam mu odgovorila. Popila sam svoje vino i ostavila praznu čašu na stol. Ustala sam i pružila ruku Toniju. Spojio je naše ruke i povela sam ga. Našla sam prostor gde je bilo malo ljudi te se zaustavila.

Muzika je postala brža. Počela sam plesati. Rukama sam pridržavala svoju suknju i pomerala ju u ritmu plesa. Kretajući se s melodijom bosim stopalima podizala sam topli pesak oko sebe. Toni me je pratio. Pogledi su nam bili izmršeni i nisu se odvajali. Dugi talasi kose kretali su se oko mene sa svakim mojim pokretom. Osmehivali bismo se jedno drugom dok je atmosfera oko nas bila nestvarna.

Već poduža kosa padala je Toniju preko čela. Tople čokoladne oči probijale su moju dušu. Punije usne osmehivale su mi se svako malo. Svaki njegov pokret izgledao je unapred osmišljeno. Nisu bile potrebne reči, što više, uništile bi ovaj čaroban trenutak.

Gitarista je usporio melodiju. Laki tonovi plovili su oko kafića.Toni mi se približio. Spustio je svoje ruke na moje bokove dok sam i dalje pridržavala svoju suknju. Plesali smo s muzikom blago se pomerajući. Spustio je svoje čelo dotičući moje. I dalje nije odvajao pogled.

"Svaki je dan s tobom sve bolji, prijateljice." naglasio je poslednju reč osvrćući se na način kako sam ga danas nazvala pred Jelenom. "Hvala ti."

Pustila sam svoju suknju i jednom rukom primila Tonijevu. Nasmejala sam mu se i odšetala do stola. Nova čaša vina nas je isčekivala. Njegove priče ispunile su ostatak večeri.

Svakoga puta kada je Toni kraj mene osećam se čudno. To je tako pogrešno. Leći u isti krevet s njim još je čudnije. Činjenica da nam je ostalo još samo nekoliko dana zajedno je najčudnija.