Izvinite što ovoliko kasnim, no imam kontrolne i odgovaranja svaki dan pa ne stignem pisati. Ostavljajte usputne komentare jer mi je drago čitati vaše reakcije...

Opet sam osećala isti tupi osećaj boli u svojoj glavi. Protrljala sam oči ostavljajući na licu nekoliko zrna zlatnog peska. Otvorila sam oči i ispred mene se stvorila slika s kalifornijske razglednice. Beskrajni Pacifik ljubio je jutarnje nebo. Nekoliko galebova proletelo je prekidajući sunčeve zrake i odselo na obližnjoj palmi.

Prešla sam rukom po svojoj koži skidajući zrnca peska te ustala i laganim pokretima otresla isti i sa cvetne haljine. Nisam imala kraj sebe niti telefon niti svoj bež kožni sat kako bih znala koliko je sati otkucala mala kazaljka.

Vratila sam se do hotela i na recepciji je bio isti dečko koji me je pogledom ispratio noćas. Naslonila sam se na unutrašnjost lifta i blago zabacila glavu. Bol je bila manja nego juče. Kako ću pogledati Tonija? Ispletene misli zaokupile su moj um ne davajući mi saznanja da sam stigla na naš sprat. Nesvesno počinjem govoriti u množini dok sam ovde samo ja.

Želela sam pokucati na vrata, no ona su bila blago otvorena, baš onakva kakva sam ostavila prošle večeri. Ušla sam unutra i tiho zatvorila vrata za sobom kako ne bih probudila Tonija.

Prošla sam rukom kroz kosu. Bilo je toplo i zagušljivo. Soba je odisala mirisom crvenog vina. Na podu je bila srušena prazna flaša. Stolica je bila oborena. Na rubu kreveta sedeo je Toni. Držao je glavu u svojim rukama, oslonjen na kolena. Sagnula sam se kako bih podigla praznu flašu. Zveket koji je prostrujao sobom dao mu je do znanja da sam tu.

"Gde si bila?" tiho je upitao nakon što je podigao pogled na mene. Nervozno je prošao rukom kroz kosu.

"Na plaži." odložila sam flašu do one koju smo sinoć zajedno ispraznili.

"Ne verujem da si tamo spavala. Bila si kod onog Amerikanca, zar ne?" podizao je ton nespretno stiskajući praznu čašu u svojoj ruci.

"Nisam." odgovorila sam uspravivši kožnu stolicu. "Molim te, odi se otuširati i otrezniti."

Poslušao me je. Ušao je u kupatilo i ubrzo se začulo šuštanje vode. Otvorila sam vrata terase kako bi u sobu pustili novi talas svežeg kalifornijskog vazduha. Uzela sam moj omiljeni bombon i legla na uredno pospremljen krevet. Ovo je pogrešno, šteti mu toliko pića.

Izašao je iz kupatila u boksericama. Držao se jednom rukom za glavu i tražio u ormaru čistu odeću. Bio je sladak, još uvek blago neorjentisan, bio je privlačan. Osmeh mi se protegao licem i Toni me je čudno pogledao. Spustila sam pogled na svoj potpuno uništen lak na noktima.

"Danas te vodim negde." rekla sam dobivši ideju.

"Gde?" upitao me je dok je oblačio zelenu majicu.

Nisam mu želela reći. Preobukla sam se u šorc kako bih imala više slobode i stavila kačket jer ćemo ostatak dana provesti na otvorenom. Napustili smo sobu, a potom i hotel.

Krenula sam prelaziti put, no Toni me je uhvatio za ruku i povukao k sebi. Ispred mene projurio je crveni automobil. Tiho sam mu se zahvalila te smo prešli široki put. Vodila sam ga u suprotnom pravcu, onuda kuda još nismo išli.

Toni je opustio svoje prste i izvukao ruku. Držali smo se od prelaska puta, a nisam ni primetila. Pogledala sam ga, no izbegao je moj pogled okrenuvši se ka plaži. Nelagoda nas je pratila u stopu. Nakon nekog vremena stigli smo do mesta gde se izdizala tabla na kojoj je bilo naznačeno da se radi o zabavnom parku. Pružila sam mu svoj kačket kako bi ga pridržao na kratko i izvadila iz zadnjeg džepa tanku gumicu za kosu. Pokupila sam ju u visoki rep te ga provukla kroz otvor na kačketu. Zabava je mogla početi.

Platili smo ulaznicu i pokupili žetone. Voz smrti bio je prvi na listi. Prišli smo mladiću i dali mu dva žetona, a potom seli za prva dva sedišta. Vezali smo se sigurnosnim pojasevima i vozić je polako krenuo. Sporo se uspinjao ka jednoj od najviših uzvisina kako bi lako pojurio dole stvarajući u nama talase adrenalina.

Prvi put sam bila na ovoj vožnji. Srce mi je brzo lupalo. Osećala sam kako se tresem dok je voz dostizao svoj vrhunac. Snažno sam obuhvatila crvenu šipku ispred sebe i zažmirila. Osetila sam Tonijevu ruku na mojoj. Pogledala sam ga, a on je odvojio moje prste od šipke i ubuhvatio ih svojima. Osmehnula sam se. Voz je odjednom krenuo prema dole puštajući da nas obuzme adrenalin. Penje se, a potom spušta. Ponovo. I ponovo. Sve brže i brže. U jednom se trenutku i okrene, a potom nas ponovo vrati u normalan položaj.

Nakon što smo napustili voz smrti, popravila sam svoj kačket koji je izgubio svoj prvobitni položaj posle ove vožnje. Sledeći su na redu bili autići. Pronašli smo jedan prazan, mali zeleni auto. Toni je krenuo sesti na mesto vozača.

"Što ja ne mogu voziti?" napravila sam tužan izraz lica koji verovatno nikome nije bio sladak.

Opružio je svoju ruku davajući mi do znanja da slobodno uđem na mesto vozača. Sela sam i vezala kožni pojas. Ubacili smo crveni žeton u prorez. Imala sam problema sa pokretanjem autića te mi je Toni, glasno se nasmejavši, pomogao. Obuzeo me je poznati miris koji je nagoveštao da se Toni nalazi neposredno do mene. Sve mu je mirisalo tako. Osećala sam se sretno pored tog mirisa. Vožnja autića na sudaranje protekla je u znaku smejanja.

Prolazili smo pored štanda s malim plišanim medvedima. Toni se zaustavio i nakon kraćeg vremena do mene došetao s medom čija se boja slagala sa bojom moje kose. Zahvalila sam mu se i otisnula poljubac na njegov obraz osetivši pod svojim usnama toplinu Tonijeve kože.

Pokazala sam prstom na veliki točak i Toni se složio. Ušli smo u malenu kabinu i osigurali vrata. Točak se počeo kretati i ubrzo smo bili na vrhu.

"Vidi." pokazala sam prstom na okrugli prozor s kojeg se video čitav Malibu.

Približio mi se kako bi video isti prizor. Okrenula sam se prema njemu. Bili smo blizu. Jako blizu. Osmehnuo se i okrenuo ka prozoru na svojoj strani te prekinuo neugodan trenutak.

Ovo je jako pogrešno.

Sišli smo sa točka i odlučili se vratiti u hotel. Dok smo prolazili pored poslastičarnice, ušla sam unutra i kupila dva parčeta torte po njihovoj preporuci. Vratili smo se u sobu.

Bela se čokolada prelivala preko nekoliko spratova kora međusobno povezanih kremom s keksom. Aroma bele čokolade bilo je nešto najbolje što je moglo upotpuniti ovaj dan. Bacili smo plastične kutijice nakon što smo pojeli svoje kolače.

"Zašto si sve ovo uradila? Čime sam to zaslužio?" upitao me je dok se pripremao prati zube u kupatilu.

"Samo sam želela da se dobro zabavimo." rekla sam proveravajući elektronsku poštu ležeći na krevetu.

Istina je bila da sam želela zaboraviti i ispraviti neugodnu situaciju od sinoć. No, nije bilo bitno. Bilo je vreme bežanja u zemlju snova.