Ana

Ustajem i potpuni mrak je u sobi, šta je ovo, gde sam?

Tek sad vraćam film i shvatam šta sam uradila.
U sekundi me uhvati neki strah da sam ustala i počela da skačem i galamim.

Nigde da upalim svetlo i negde vrata.

Toliko sam brzo zamahnu glavom da sam udarila od kraj malenog ormara i srušila se.

Danijel

Toliko posla imam da mi nije jasno kako sam se ovoliko zapustio.

"Aaaaa šta je ovooo"
Bufff

Toliko jako je neko pao da je sve iznad mene se zatreslo.
Au , Ana.
Nju sam zaboravio

Trčećim korakom sam požurio ka stepenicama, otključava vrata imao sam sta i da vidim.

Sva mokra, uplakana i neuredna ležala je na podu .

Ovo je izgledalo tako strašno.

"Ana, jesi li dobro"
"Bojim se"
"Šta bi ti ja, da ne bi još da te ja grlim"

Samo me je pogledala i ustala.
"Što si me zakljucao"
"Da ne pobjegnes "
"Nemam gde pobjeći kad je ovo neka nedođija"
"Mala budi zadovoljna i smiri se"
"Okej"

Drska beba.

Krenuo sam da izlazim i zaustavilo me je njeno jecanje

"Šta je, hoćeš li još da places"
"Da"
Samo me je pogledala i počela plakati.

Boze kao da bebu imam u kući

Okrenuo sam se i  izašao.

Još mi samo ona fali.

Sišao sam dole u kancelariju i krenuo na posao.

Dugo sam radio, ne pamtim kad sam zaspao, probudio me je Anin smeh.

S kim to ona priča? 
Šta se dešava?
Izašavši iz sobe zatekao sam Vuka i nju.

Vuk je moja desna ruka, moj brat, tačnije kao brat.

Ne znam zašto, nije mi bilo svejedno.
Kao da ,kao da, ah ma nebitno.

Prošao san pored njih i ne pozdravili ih.

"Ooo burazeru nisam znao da si se uozbiljio"
"Molim"
"Pa devojka živi sa tobom"
"Nije moja"
"Aha, sad mi je lakse"
"Al nije ni za tebe"
"Zasto"
"Rekao sam"
"Aaa jesi li ljubomoran"
"Na šta "
"Na mene "
"Ne brate ali znaš li ko je ona"
"Ko"
"Jakov Kuljin"
"Šta s njim"
"Jesi glup, pa kćer mu je"
"Sranje, šta radiš Ana ovde"
"Jaa"
"Ma duga priča, pusti sad to kraj, imaš li za mene "
"Imam"
Izvadio mi je beli prah, stavio sam na sto, uzeo svoju dozu i uputio se ka boravku.

A Ana

Ona me je tako blijedo gledala, da joj nije bilo jasno.

Ne radim to često, svake sedmice dva puta, kontrolišem se.

Samo je odnela tanjir i otišla u sobu.
I bolje je.

"Brate , šta radi ona ovde"
"Ma usluga"
"Aa kontam, planiraš li je ,,"
"Ne, nju ne"
"Zašto jer ja da sam na tvom mjestu već mi ne bi mogla hodati"
"Aaj oladi"
"Što Danijele, sviđa ti se?"
"Rekao sam ne i da mala je maltretirana, vidio sam ožiljke po tjelu"
"De zezas"
"Ozbiljno je  a večeras pošli ekipu njenom ocu, malo neka ga posjete"
"Ček rekao si da te ne zanima, pritom želiš da naši ljudi odu i da ga premlate, Danijele ne bi rekao da ne osjećaš ništa prema njoj"
"Vuče zao mi je cure, kontas? "
"Kako ti kazes"

Bilo je već tri popodne, subota, može li ista bolje, večeras ću da zovnem neku devojčicu i da se opustim.
Jer subota je moj dan.

ANA

Prestravljena ušla sam u sobu i legla na krevet.
Nije mi bilo dobro šta sam videla.
Drogu
Danijela
Ohh

Mislila sma da je  bar okej, ipriuba, a Vuk, čini mi se kao okej momak ali sad kontam da niko od njih nije normalan.

Razmišljajući o Danijelu sam zaspala

Danijel

Ulazim u Aninu sobu i vidim da spava.
Sedam kraj nje, posmatrajući to nevino lice, to telo, te modrice, tu kosu, tu odeću,  devojka izgleda kao dete sa ulice.

Nesvesno sam spustio svoju ruku na njen kuk i ona se okrenuvši ka meni, u snu obrati "Danijele"

Ček , ili to ona mene sanja. Ili me je skontala.

Ne ,ma možda u snu.

Sve mi je pobrkano, legao sam kraj nje i opustio se.

Valjda je doza učinila svoje , samo sam zaspao

"Aaaaaaaaaaaaa"

PROBUDIO ME JE ANIN VRISAK.

Hej ljudi, šta radite?

Slušajte, NEĆU IZBACITI SLEDEĆU NASTAVAK AKO MI NE BUDETE OSTAVLJALI U KOMENTARIMA SVOJE MIŠLJENJE O  NASTAVKU.

HOĆU DA ZNAM STA VOLITE, ŠTA VAM SMETA, SLOBODNO MI SE JAVLJAJTE, TU SAM.

VAŠA MASA😚😙🤗🤗