"Aaaaaaaaa"
"Ana jesi li dobro"
Iz sna me je probudio njen vrisak
"Ganja me"
"Ko?"
"Tata"
"Ana smiri se"
"Ne mogu, rekao je da zna gde sam i da će doći po mene"
"E aj se smiri neće niko doći do tebe"
"Bojim se"
"Ne brini "
"Šta radiš ti pored mene? "
"Ne znam , samo sam došao i legao"
"Okej, samo,,"
"Šta? "
"Nikad niko ama baš niko nije spavao sa mnom"
"I"
"Neprijatno mi je"
"Meni nije"

Samo sam legao i pravio se kao da se nisam ponio kao beba.
Šta je meni?
Meni koji isto kao i ona ni sa kim nije duže spavao od dva sata , a sad imam želju da spavam i da se ne budim?
Ah, možda je od umora!

Pravdao sam se sam sebi!
Ona je samo ležala i cutila

"Šta ti je Ana?"
"Ne znam"
"Jel imaš nekog ko će da pati za tobom"
"Ne, zašto pitas?"
"Dečko ?"
"Ne, za mene ti je to misaona imenica"
"Zasto"
"Ma pogledaj me, ko bi mene htio da pogleda? "
"Ma šališ se"
"Ne , niko nikad mi nije prišao, jer za njih sam bila bogata seljanka"

Ćutali smo tako.
Niko nista nije govorio.
Ja sam trebao da idem da se tuširam, večeras planiram žurku, par mojih prijatelja, ali os nje ne mogu da se odvojim.

Nakon par minuta shvativši da je san uhvatio ustao sam  i izašao .
Ona će biti u sobi, ne verujem sa će izlaziti.

Bićemo nas trojica i njih dve.
Iskreno samo mi je stalo do priče, razgovora, ne znam koji đavo se dešava sa mnom ali kao da sam poludio.

Zao mi je te devojke.

Nije ni njoj lako. Pola života joj je prošlo u patnji i bolu.
I moj je bio sličan.
Razumem kako je to kad ostaneš na ulici i kad nemaš gde.
Zato sam i pristao da je pripazim na neko vrijeme.
Moji momci će večeras otići i malo opametiti njenog oca.

Ali, zašto radim ovo?
Stvaram rat između ujaka i njenog oca, i nije mi jasno zašto?

Čudna je.

Odmahnuo sam sve misli kad je u dnevni boravak ušla kuharica i unijela svoj spacijalitet za večeras.
Moja Nada, kao majka , žena kojoj ništa nije teško.
Pogledao sam i oduševljeno sam samo zurio u što ispred sebe.

"Prelijepo je,hvala vam"
"Ništa mili ao ti jos nesto treba samo javi"
"Hocu"

Izašla je a i ja za njom jer se čulo zvono na vratima.

Bila je Sofija

To vam je moja devojka , za znate šta.
Ništa drugo

"Hej ljubavi"

Mrzim kad me ovako zove
"Hejj"
"Jel gore Ana ?"
"Da i spava bolje da je ne diras"
"Aha"
"Kako je"
"Nemam pojma"

Nismo ni uspeli da progovorio jer je stigao ostatak ekipe.

Kako je noć odmicala sve smo bili više pijani i pospaniji.

Večeras nisam mogao da spavam sa Sofijom.
A koliko vidim ni ona nije raspoložena tako da mi je to dobro došlo

Ostali smo Aleksa, Vuk i Jelena

Pričali smo o poslu i o ugovorima koje trebamo da potpišemo, i u trenutku smo svi ućutili, ispred nas je bila Ana.
Sva pogubljena.
Izgleda da je sad ustala.

"Izvinite"
Samo nas je pogledala i krenula gore.
Pijani Vuk ne bi bio Vuk kad ne bi napravio sranje
"Oo pa dođi Ana, pridruži nam se"
"Ohh pa ja"
"Ma sjedini kod mene "

Ma šta koji đavo tražiš Vuče.
U sekundi nisam znao šta da kažem.
Ovi prijatelji koji sede sen Vuka ne smiju da znaju za Anu.
Šta da sad kažem?
Ništa mi ne pada na pamet!

"Upoznajte Anu, Danijelovu devojku "
"Molimm"
"Da njih dvoje su odavno u vezi"

Moram reci da mi je neugodno ali spasao me je.

"Da ,tako je"
Samo sam se nadovezao.

Pitali su je kad smo se upoznali i od kud ona u kući kriminalca ali sve je Vuk pričao , a nas dvoje smo samo sjedili i gledali se.

Kako mi je bilo neprijatno kao nikad u životu.

Nakon nekih pola sata priče, gosti su se razišli , a sa njima i Vuk.
Toliko je bezobrazan posljednjih dana da prelazi svaku mjeru.

"Izvini za ovo , nismo smjeli da kažemo da se skrivaš "
"Ništa ,hvala vama, za sve"
"Ma ništa "

Ustala je i bez reči otišla u svoju sobu.
Ovo je prva subota da nisam sa nekom devojkom u krevetu.
Prva subota da ću sam da spavam do jutra.

Nešto ne valja.

Uzimam ključeve od auta i izlazim iz kuće.

Ne mogu da sebindopustim ovo.
Upućujem se ka jednom striptiz klubu.

ANA

Pet sati je ujutru i njega nema.
Pratila sam sve.
Uzeo je telefon i ključeve od auta i izašao.
Ko zna gde je sad
Kad sam jednom izlazila najduže što san bila bilo je 11.sati.
Da ga nije neko povredio.
Svašta mi se vrti po glavi.

Sačekala sam još nekih sat vremena i otišla da se okupam, njega verovatno neće biti danas, možda radi.

Kupala sam se nekih sat vremena.
Voda je bila očaravajuće topla, a kupke kakve još nisam videla.

Izašla sam na balkon koji ima prelepi pogled na baštu.
I gledajući u vedro nebo osjetila sam nečiji pogled na sebi.

DANIJEL

Noćas je bilo jebeno nikako
Bio sam sa njih tri i nista.
Ama baš ništa.

Ulazim besan u kuću i penjem se na sprat, treba mi krevet i da se naspavam.
Prolazim pored Anine sobe i otvorena vrata.
Zar je već ustala?
Ulazim u sobu i imam šta i da vidim.

Bila je očaravajuća.
Samo sam gledao i ćutio.
Nisam imao ni reči da kažem.
To telo , taj hod, taj pogled.
Ostavljali su me umornog bez daha.

U sekundi se okrenula.
"Oh Danijele došao si"
"Da "

Gledali smo se bez ijedne reči i ćutali.
"Ja.."
"Aj samo cuti"

Htela je da kaže nešto ali nisam mogao da slušam nikoga.

Gledao sam je tako, polunagu, mirisljavu i jebeno privlačnu.

"Jesi li nevina"
"Molim"
"Pitao sam te nesto"
"Ne mogu to da kažem "
"Zasto"
Već je u suzama.
"Jel se nešto desilo Ana"
Već sam se bio zabrinuo.
"Da"
"Reci mi slobodno"
"Ne mogu"
"Zasto "
"Zato što me je sramota"
"Mene?"
Samo je klimnula glavom.

"Nema te šta biti "
"Uredu"
"Ali nemoj nikom da kazes"
"Okej"
"Moj stric.."
"Da?"
"On.."
"Reci "
"On me je silovao "

"MOLIM"
Ustao sam i u sekundi sam postao trezan, odmoran i ljut.
"Nemoj molim te da praviš scenu"
"Ma jesi li ti normalna "
"Nisam"
Počela je da plače.
"Ana , koliko puta"
"Tri"
"I ti cutis"
"A kome da kazem"
"Tati? Pa on bi mu se samo pridružio "
"Ahh Ana, budi mirna , sve cu resjti"
"Ne nemoj"
Plakala je kao kišna godina.
"Ana, smatra to završenim, večeras ti idem ubiti strica pa makar ki to bilo zadnje "
"Danijele"
"Reci Ana"

Gledao sam je kao dete

"Zasto to radis"
"Zato jer. ..."
"Reci "

"Zao mi je kad čujem takvo nesto"
"Ali ja ti nisam nista"
"I nisi ali kad takvo nešto čujem ostanem bez reci"
"Uredu "
"Uzivaj"

U svoj ovoj njenoj panici nije ni skontao da joj je pao peškir sa kose i gotovo sa tela.
Bilo ju je tolika sramota da se izgubila. Nije znala šta će prije.
Uzela je peškir i brzo se pokrila.

Ali ja sam dovoljno vidio.

Izašao sam iz sobe i uzeo telefon.
Vuk, Kosta i Veljko su imali zadatak da večeras završe tu dramu.

Takvih kao njen stric je pun Beograd.

Istuširao sam se i legao spavati.

ANA

Dan je tako loše krenuo, ali slažem se sa njim.
Ako želi da to uradi neka uradi.
Biće mi lakše jer taj čovek me progoni odavno 
Hvala ti Boze pa imaju ljudi kao Danijel.

Ali , nije mi jasno zašto se toliko žrtvuje , za mene?