ANA

Gladna sam i nervozna, četiri dana me drži kao neku životinju zaključana u sobi .

Čitav život mi je on pisao, šta i kako.
Nikad mi nije dozvolio da imam nekog pored sebe, bila to devojka ili dečko.

Ustanem da pogledam kroz prozor, u nadu da ću videti oca lako dolazi da mi kaze da je pogrešio i da se kaje.
U sekundi osjećam vrtoglavicu i padam.

Jedino šta me je probudilo je miris hrane .
Otvaram oči i vidim kuharicu kako zabrinuto stoji i posmatra me.
U sobi sam.

A otac?
Njega nema, sve mu je važnije nego ja.
Kao i uvek.
Ustajem i odlazim u wc.
Život mi je katastrofa, nemam nikoga i nista a imam sve.

Zatim čujem očev glas i nakon par sekundi već se nas u kupatilu, prilazi mi i pali mi toliki šamar da sam pala na pod.

"Šta pokušavaš stoko sa ovim"
"Oče "
"Ne zovi me tako, sutra cu ja drugačije sa tobom. Otidji i naspavaj se, jedi i okupaj, radiće ti meni sutra , vraćaš se na svoje staro mesto. Platu nećeš primati i ideš svako jutro peške na posao"
"Ali tata imam sat vremena do tamo"
"Ne zanima me, ustani ranije"

Samo se okrenuo i otišao.

Šta da kažem?Da budem smeće pa da ga pljujem?
To ne umem jer nikad tako i ne bi mogla!

Odlazim da večeram i nakon večere u krevet, izmorena sam i nikakva.
Kako ću sutra od bruke na posao.
Nemam ni šminke, sve mi je uzeto, kad bi ušli u moju sobu kao da ste ušli u neko skrovište, tako nesto.

Imam krevet, ormar koji je polu pun i to je to.

Veće još nije pala alo od umora već počinjem da spavam.

Šta će biti sutra?

DANIJEL

"Koliko si glup Saša , roba je trebala stići prije dva sata"
"Nije do mene"
"Do mog dede je,  riješi ti ne zanima me"
"Uredu"

Kako su ovako glupi, das im da dostave obične sitnice i za to nisu sposobni.

Ulazim u sobu ljutito i bacam se na krevet.
Uzimam telefon i zovem Sasku, moju devojku za noć.
"Dodji kod mene"
"Blizu sam piscu "

Kada me nazove piscu dođe mi da opalim sam sebi šamar.
Najzgodinja je riba u gradu, šta ću.

Nemam devojku, obavezu .
Kao i drugi i ne planiram.

Za par minuta je bila ispred kuće. Nije joj trebalo dugo, odmah smo prešli na posao, znaš šta i kako i na koji način.
Brzo smo završili i još brže zaspali.

ANA

Jutro je, ustvari pet sati je i izlazim iz kuće, trebam da stignem do 7 do grada .

Šta se dešava sa mojim životom?
Šta sam dopustila samoj sebi , da sa 22 godine dopustim svima da se mešaju u moj život, kako da odem negde i pokušam nešto kad nemam ni sredstava ni kome da odem.

Nemam prijatelja, ništa.
Ovako niko ne živi. Niko nema ovaj način života.

Hladno je toliko da se počinjem tresti 
Naravno nemam novca ni za bus.

Samo pokoji auto prolazi pored mene, čekam na semaforu i gledam u jednu ženu, u očima joj vidim volju  za svim.
Za čas semafor je prebacio zeleno za pešake, gledajući u nju i ne osvrćući se na cestu i na vozače koji idu iz suprotnog smjera samo sam osjetila da mi vrh auta dodiruje noge, mikro metar je delio auto od mene, kako se ovo desilo, gledajući u zabrinuti ženu samo sam se nasmijala i pogledala u vozača.
Bio je besan da mi je prišao i rekao
"Jebeno gledaj kud ideš stoko"
"Toliko  bole te riječi da sam ga samo pogledala i u trenutku mi je suza krenula na lice.

On je, plašeći se moje reakcije, samo me pogledao i ušao u auto.
Bio je to muškarac koji je .... kako da vam kažem. ... reci su suvišne. ...nikad nisam pogledala muškarce na taj način, ali kako god ja sam i njemu stoka.

Definitivno je vreme da se menjam, a šta da činim?

Danijel

Ludjakinja, bogami.

Mogao sam ubiti čoveka i otići u zatvor jer je žena kao da je izašla iz psihijatrije, tačnije devojka , seljanka, neoprana, ćutljiva i čudna devojka.

Boze dragi šta me je snašlo u cik zore.
Idem ka skloništu jer je roba stigla, samo da pregledam i moram u firmu jednog seronje da mu pokažem mjesto.

....

"Slušaj me dobro, plati i idi , rok ti je do sutra, ako ne platiš pobicu ti sve redom, jel ti jasno? "
"Jeste"

Nisam ja ovakva osoba, imam i ja dušu, tačnije imao sam.
Otišlo je sve u picku materinu još u detinjstvu, duga priča.

Izlazim iz zgrade i upućujem se ka autu i taman da sednem ,nesvesno pogledam u cestu do i vidim onu seljaku od jutros, molim?

Uplašeno je šetala kao da se izgubila.
Šta sve neću videti pa pomozi Boze.

Sedam u auto i upućujem se ka svojoj firmi, trebam da potpišem neke ugovore u vezi izgradnje novog tržnog centra  Sloveniji, velike pare vrtimo tu.
Bitno mesto koje ne smem propustiti.

MALO JE OVAJ DIO TMURAN I DOSADAN, ZNAM ZNAM, ALI NE ZAMERITE MI .
TAKO ĆE BITI JOŠ MALO MALO I ONDA , KAD PREĐEMO NA TEMU, BIĆETE ODUŠEVLJENI.

ŠTA VI MISLITE?
ŠTA BISTE DODALI A ŠTA NE ?

VOLI VAS VAŠA MASA♡♡!