"Gde se ti spremaš?", Irma je upitala i izvila obrvu.

Uzdahnuo je. Već je imao spreman izgovor. "Direktor i još par kolega organizuju večeru za kolektiv.", promrmljao je.

"Zar ne? I ići ćeš sam?"

"Da, ionako će biti samo kolege, Irma.", progunđao je. Pogledao  je na sat. "Moram da krenem. Nemoj me čekati, ne znam kad ćemo završiti.", promrmljao je, a onda se pokupio i otišao iz stana, ostavljajući Irmu da gleda za njim. Uzdahnula je, primetila je ogromnu promenu na njemu u poslednje vreme, bila je sumnjičava i ljubomorna, ali što ga je više napadala, on se sve više udaljavao od nje. Uzdahnula je i rešila da pusti da vreme pokaže u kom pravcu će se sve odvijati.

"Hej...", Gabi je promrmljala, kad je sela do njega za šankom.

Osmehnuo se. "Kasniš, mislio sam da nećeš ni doći."

Prevrnula je očima. "Nikad ti ne bih rekla da ću doći, ako to ne želim, Ignjate. Zaustavili su me u Ljutice Bogdana panduri, jedva sam se izvukla.", progunđala je.

"Kako?", radoznalo je upitao.

Zapalila je cigaretu i vragolasto ga pogledala. "Šta misliš? Dala sam im po tri hiljade uz napomenu mog prezimena i pustili su me."

Prevrnuo je očima. "Pustili bi te i bez te love."

Slegnula je ramenima. "Verovatno, ali to baš i nije fer."

"Ovo inače jeste?", irnično je upitao.

Zasmejala se. "Ja se bolje osećam.", promumlala je. 

Odmahnuo je. "Možda, ali i dalje nije fer."

"Mnogo toga nije fer, Ignjate, a ja planiram da iskoristim sve što mogu."

Klimnuo je. "Svako bi da može. Martini i pivo.", promrmljao je šankeru kad je došao do njih.

Klimnuo je glavom i udaljio se, a Gabi ga je dobro pogledala. "Ostaćemo ovde?"

Uzdahnuo je. "Dok popijemo piće. Gabi..."

"Predomislio si se?", upitala je i izvila obrvu. "To je u redu, razumem situaciju."

Pogledao ju je. Dok se nije stvorila ispred njega planirao je da joj kaže da je najbolje da se zaustave odmah, pre nego što se sve iskomplikuje, ali sad nije imao volje da to uradi. "Ne znam, imao sam u planu, jer ovo što radimo nije ispravno, Gabi. I ti si toga svesna."

"Ali?" Slegnuo je ramenima. Šanker im je doneo piće i udaljio se. Gabrijela je uzela svoj martini, iskapila ga, a onda ustala, jer on i dalje nije progovarao. "U redu je, razumem te. Tražiću premeštaj iz odeljenja, ipak je tako najbolje. Vidimo se.", promrmljala je, ustala i poletela ka vratima. 

Dva puta je zatreptao za njom, a onda bacio pare na sto za piće, pa krenuo za njom. Stigao ju je na samom parkingu i uhvatio je za ruku. Obavio je ruku oko njenog struka, a onda je privukao sebi i strastveno je poljubio. Poslao je sve dođavola i još jače je privio uz sebe kad mu je odgovorila. Ponovo nije imao kontrolu nad svojim postupcima, ali ovog puta mu to nije smetalo. Želeo je nju. Nenormalno jako, budila je u njemu strast koju nijedna pre nije uspela da probudi. "Idemo odavde.", promrmljao je i povukao je ka svom automobilu. 

Tvrdoglavo je izvukla ruku iz njegove. "Ne, ne idemo. Tek kad sam sa sobom odlučiš, Ignjate. Ne, nije ispravno, slažem se, ali ti se trenutno nalaziš u mnogo gorem stanju od mene. I nemoj da ti padne na pamet da porekneš!", dreknula je, kad je krenuo da odmahne glavom. 

Uzdahnuo je i naslonio se na svoj automobil, a onda zapalio cigaretu i pogledao je. "Želim te.", mirno je rekao. "I nije ispravno, jebote! Razredni sam ti, oženjen sam."

Stala je kraj njega, uzela mu cigaretu iz ruke, pa i sama povukla dim. "Šta je jače, tvoja želja prema meni, ili tvoja želja da budeš ispravan?"

"Moja želja prema tebi, Gabrijela. Da nije tako, ne bih ni bio ovde.", progunđao je.

Uhvatila ga je za ruku i povela ga ka svom motoru. "Idemo u vožnju, nebitno gde." Klimnuo je, sela je na motor, sačekala ga da se smesti i zagrli je, a onda startovala motor i krenula u laganu vožnju. Osetila je kako je dodiruje. "Želiš li..."

"Vozi.", promuklo je rekao. 

Klimnula je i dodala gas. Dvadesetak minuta kasnije su bili ispred neke male vikendice. "Ovo je vikendica mog deke, od kako je umro, niko ne dolazi ovde, osim mene. Čekaj, tu su negde.", promrmljala je i krenula u mraku da traži nešto. "Evo ih.", promrmljala je i otključala vrata, a onda upalila svetlo, pa ga pogledala. Jedva je disao, srce mu je tuklo kao ludo u grudima. Pomilovao je po obrazu, a onda uvrzao ruku u njenu kosu, privio je uz sebe i željno je poljubio. I tek tu, dok su bili skriveni od svega, shvatio je kolika je u stvari njena strast. Poljupci koje mu je uzvraćala su činili da mu se muti u glavi, dok su joj obe ruke počivale na njegovim grudima. Krenula je da mu otkopčava košulju, a onda prešla rukama po njegovim grudima i svukla je. Odvojio je od sebe, pogledao je, a ond zavukao ruke ispod njene majice i skinuo je. Pogledao ju je, a onda je ponovo privio uz sebe i željno je poljubio. Podigao je u naručje, spustio je na krevet, koji se nalazio do njih, pa legao preko nje. Zastenjala je i izvila se ka njemu. Otrgao je usne sa njenih, pa spustio šaku na njeno lice. "Polako, Gabi.", prošaputao je. Оsećao je da gubi svaku nit kontrole nad sobe, a njene reakcije mu nimalo nisu pomagale. Pogledala ga je u oči, a onda se izdigla, spustila šaku na njegov obraz, pa ga željno poljubila. Na brzinu joj je svukao pantalone i gaćice, svukao svoje, pa uzeo ud u ruku i naveo ga na njen ulaz. Naišao je na prepreku i tek tad shvatio da je nevina. "Gabi..." Odmahnula je glavom, povukla ga na sebe i izvila kukove ka njemu, nemo ga pozivajući da nastavi. Nije želela da stane, niti da se ovo prekine. Sklopio je oči i u sledećem trenutku se ceo nalazio u njoj. Pogledao ju je, a onda počeo polako i nežno da se pomera, dok ju je strastveno ljubio i gledao je u oči. Stenjali su, ljubili se i on je sve više gubio kontrolu. Osetio je da pulsira, jako je zabila nokte u njegova pleća i uz krik doživela vrhunac. Brzo ga je izvukao, a onda ga dva puta povukao, pa i sam svršio. Pao je preko nje, isceđen i obamruo, dok je jedva disao. Borila se za vazduh ispod njega. "Zašto ja?", isprekidano je upitao.

Slegnula je ramenima. "Zato što sam želela, Ignjate.", jednostavno je rekla. "Čak i da sad kažeš da je ovo greška i da nije ispravno, meni je bilo lepo."

Pogledao je. "I meni je. Nije ispravno, ali mi ne pada na pamet da o tome sad razmišljam. Ni sad ni sutra.", promrmljao je. "Niti ikad." Slatko ju je  poljubio, a onda ustao sa nje, izvadio cigarete iz džepa, zapalio, pa joj dobacio.

Pridigla se, zapalila i sama cigaretu, pa se naslonila na zid. Duboko je povukla dim. "Kako misliš da se ovo odvija dalje?"

Osmehnuo se, seo kraj nje i pogledao je. "Kao i do sad, Gabi. U školi moramo da se ponašamo isto, a ovo..."

Prevrnula je očima. "To sam i sama znala, mislila sam na viđanja.", promrmljala je.

Slegnuo je ramenima. "Kad nam odgovara."

Klimnula je. "Odakle ti ovi ožiljci?", upitala je, dok je nežno dodirivala tri velika ožiljka na njegovom stomaku.

"Iz jedne tuče.", promrmljao je, zagrlio je i povukao je uz sebe. 

Zapanjeno ga je pogledala. "Iz tuče? Ne zajebavaj me, Ignjate, ti..."

Izvio je obrvu. "Oduvek sam bio profesor namćor?", zadirkujuće je upitao. 

Prasnula je u smeh. "Ne mislim da si namćor, ali sigurno i nisi..."

"Bio sam, ispričaću ti ovih dana.", promrmljao je, sačekao da ugasi cigaretu, ugasio svoju, pa spustio usne na njene i strastveno je poljubio. Bilo je negde oko pola tri, kad se tiho ušunjala u kuću. Sa olakšanjem je shvatila da joj je otac već zaspao, na brzinu se istuširala, a onda legla u krevet i zagledala se u plafon. Definitivno je bila sigurna da nikad ništa lepše nije doživela. Čak i da sutra sve prekine, ona se neće kajati, imala je predivnu noć i to je bilo jedino važno.

Ignjat je došao kući i zamalo prevrnuo očima kad je shvatio da je Irma još uvek budna i da ga čeka. "Zašto si još uvek budna?"

Ljutito ga je pogledala. "Da vidim kad ćeš doći, Ignjate. Znaš li koliko je sati?"

"Tri, rekao sam ti da idem sa kolegama, Irma.", progunđao je.

"I do sad?"

"Da, do sad. Idem da se istuširam, još malo moram da ustanem za posao.", progunđao je i otišao u kupatilo. Skinuo se, pustio vrelu vodu, pa se naslonio na zid i pustio da mu se voda sliva niz telo. Iz misli mu nije izlazila Gabrijela, njena strast i nežnost. Nikad mu se nije desilo da ima erekciju dva puta za noć, sad mu se digao i po treći put, samo zbog misli na nju. Duboko je uzdahnuo, a onda se olakšao, završio tuširanje, obukao se i uz "laku noć", otišao u sobu.

"Dobro jutro, nastavnice, oprostite što kasnim, ali..."

"Već si upisana, Gabrijela. Idi i javi se svom razrednom, ja te na svoj čas neću pustiti."

Uzdahnula je, klimnula glavom, a onda krenula ka kabinetu sociologije. Pokucala je i začula njegovo "uđi". "Dobro jutro, razredni, nastavnica istorije mi je rekla da Vam se javim, zakasnila sam i ne želi da me pusti na čas.", promrmljala je.

Klimnuo je glavom. "Uđi i sedi tu, samo budi tiha, rade kontrolni."

Klimnula je glavom, sela na mesto gde i inače sedi, pa izvadila matematiku iz torbe i počela da uči. "Imamo kontrolni posle.", tiho je rekla, kad je stao do nje i pogledao je.

Klimnuo je. "Pogrešila si, ovo stavi ovde i tad ćeš dobiti pravi rezultat."

Osmehnula mu se. "Hvala Vam."

Klimnuo je. "Ako ti treba pomoć, samo reci."

Pogledala ga je, a onda zagrizla usnicu. Znala je koliko je pojedinim učenicima teško da nauče, pa je rešila da pokuša da mu odvuče pažnju, kako bi uspeli da koliko toliko prepišu. "Ovo uopšte ne shvatam.", promrmljala je.

Dovukao je stolicu do nje, seo, pa pogledao u knjigu. Krišom je pogledala oko sebe i osmehnula se kad je videla da su se đaci već dali na prepisivanje. "Ovo je lako, Gabrijela. Vidi..."

Zagnjurila je glavu u knjigu i pravila se da ga sluša šta priča, dok je svakim atomom bića bila skoncentrisana na njegovu blizinu. Pogledao je, kad je završio. "Hvala Vam, razredni, sad sam razumela.", promrmljala je.

Osmehnuo se. "Nema na čemu. Društvo, kontrolni je gotov. Što ste prepisali, prepisali ste."

Đaci su se pogledali između sebe. "Profesore..."

"Zahvalite se Gabrijeli, kako nisam ništa video, ne mogu ni da vam uzmem kontrolne. Hajde, donesite ih i na odmor.", raspoloženo je rekao. Pokupio je kontrolne, sačekao da i zadnji đak napusti kabinet, a onda zatvorio vrata, pa pogledao u Gabrijelu. Spustio je brz poljubac na njene usne, a onda je pomilovao po obrazu. "Dobra sabotaža."

Pocrvenela je. "Stvarno mi nije bilo jasno.", promrmljala je.

Prevrnuo je očima. "Tebi je jasnije nego meni, Gabrijela. Nisi me ni slušala dok sam govorio.", promrmljao je. "Jesi li dobro?"

Klimnula je. "Odlično. Idem na čas, ako zakasnim i na ovaj..."

"Opravdaću ti prvi. Hajde, vidimo se posle na dopunskoj.", tiho je rekao.

Klimnula je glavom i izašla van. "Jel te grdio razredni?", Gordana je sažaljivo upitala.

Slegnula je ramenima. "Nije, samo mi je dao opomenu, a i objasnio mi je matematiku. Jeste li naučile?"

"Ja jesam, sad ću sigurno dobiti dvojku."

"Dobar dan, devojčice, da li mi možete reći gde je kabinet profesora Drakulića?"

Gabrijela se okrenula i istog trenutka prepoznala ženu iz restorana. "Prošli ste vrata, druga odavde sa desne strane. U stvari, eno ga razredni.", promrmljala je i pokazala glavom iza nje.

Ignjat je pocrveneo od besa kad ju je ugledao u hodniku. "Irma, otkud ti ovde?"

"Došla sam da te vidim, dragi, a ova ljubazna devojka mi je upravo pokazivala gde je tvoj kabinet.", zacvrkutala je.

Klimnuo je. "Zašto niste na času?"

"Profesorka Jela nam je otkazala čas, ima nekih privatnih obaveza, razredni.", Gordana je rekla.

Uzdahnuo je. "Gde je ostatak odeljenja?"

"Iza škole."

"U redu, idite i vi. Nemoj da sam vam video cigarete u rukama, jasno?"

Gabrijela ga je pogledala. "Onda ćemo biti ispred škole, razredni. Doviđenja, gospođo.", progunđala je i krenula van. Devojke su pratile njen primer i udaljile se.

Ignjat je pogledao u Irmu. "Šta ovo znači, Irma?", zasiktao je.

"Samo sam želela da te obiđem, u čemu je problem? Mala ima dugačak jezik."

Prevrnuo je očima. "Može joj se, tata joj je Bog i batina. Slušaj, idi kući, tamo ćemo razgovarati o tome šta je problem. Ne želim tvoje scene na poslu."

Ljutito ga je pogledala, a onda izmarširala iz škole. Na samoj kapiji je srela Gabrijelu i devojke. "I, kakav je Ignjat kao razredni."

"Dobar, gospođo.", Vanja je promumlala i pogledala u ostatak.

Gabi je slegnula ramenima. "Verujem da se ti ne slažeš sa njima. Gabrijela, jel tako?"

Klimnula je glavom. "Da, Gabrijela.
Ne vidim zašto ne bih, gospođo, Vanja je u pravu, on je dobar razredni.", mirno je rekla.

"Učinilo mi se da je rekao da si ti na kaznenoj dopunskoj kod njega, možda sam i pogrešila."

"Niste, ali svakako sam zaslužila tu kaznu i zahvalna sam što me odmah nije poslao kod direktora."

Žena ju je dobro odmerila. "U redu. Izvinite me sad, moram da idem."

"Doviđenja.", uglas su odgovorile, a onda je Gordana pogledala u Gabrijelu. "Ova je ljubimorna na tebe."

Prevrnula je očima. "Ne vidim zbog čega bi, izuzetno je lepa."

"Ti si lepša, a moram priznati da je i naš razredni mrak."

Gabrijela je prevrnula očima. "Dok ga ne upoznaš, hajde idemo na čas, uskoro će zvoniti.", promrmljala je. Uzdahnula je, morala je da prizna da joj ovaj susret uopšte nije legao i da je mogla najradije bi ga izbegla.