*Ležali su goli i zagrljeni, dok je napolju provejavao sneg. Za dva dana je bio doček nove godine. "Gde želiš za doček?"

"Ovde.", promrmljala je, zaokupljena čupkanjem maljica na njegovim grudima.

Nasmejao se. "Ovde smo svaki dan, ljubavi."

"I ovde smo najsigurniji, Ignjate."

Uhvatio ju je za kosu i naterao je da ga pogleda. "Možemo da skoknemo do Novog Sada, Niša, Čačka..."

Prasnula je u smeh. "Onda gde god želiš.", nasmejano je rekla.

Nasmejao se, jako je stegao uz sebe, a onda je oborio na leđa i željno je poljubio. Nastavio je da spušta poljupce po njenom vratu, polako i lagano se spuštajući ka njenim grudima. Glasno je uzdisala, čvrsto ga držeći za kosu. Došao je do njenih grudi, nežno jezikom prešao preko njene bradavice, a onda je obuhvatio usnama i snažno zasisao. Već je naučio šta je dovodi do ludila i svaki put bi mu uspelo da je za vrlo kratko vreme dovede do vrhunca. Po drhtajima njenog tela, znao je da će i ovog puta biti tako, ali mu se nije žurilo. Obožavao je njeno telo, njene reakcije na njegove dodire i poljupce. Završio je sa grudima, a onda nastavio da se spušta vrelim poljupcima ka njenoj ribici. Došao je do nje, pogledao je, a onda lagano prešao prstima po njoj. Zaječala je i izvila kukove ka njemu, nemo tražeći njegove usne da se spuste. Nasmejao se i namerno je zaobišao, pa počeo da spušta poljupce po njenim butinama. Frustrirano je zaječala, odgurnula ga, a onda ga opkoračila kad je nasmejano legao na leđa i brzo se navukla na njegov ud. Zasiktao je, povukao je na sebe i počeo žestoko da se nabija u nju, dok ju je grubo ljubio. Pomerala se u istom ritmu sa njim i jako ga stezala za nadlaktice. Osetio je da pulsira, dva puta se zaista jako nabio i ona je uz krik svršila i sručila se preko njega. Nabio se još jednom u nju, pa i sam doživeo sopstveni vrhunac. "Volim te, Gabi."

Osmehnula se i umiljato prešla nosem po njegovim grudima. "Volim te, Ignjate."

Irma je otvorila vrata i prevrnula očima kad je ugledala sestru na vratima. Iako ona nije želela da kontaktira sa bilo kim, njena sestra je bila uporna i uporno dolazila. "Šta je sad bilo?", mrzovoljno je upitala.

"Šta je bilo? Pogledaj se, nisi ni mrtva, ni živa. Ne znaš za sebe više! Da li si ti normalna, Irma? Da li je on vredan toga?", besno je zasiktala. 

"Šta se to tebe tiče? Šta hoćeš više od mene?", zarežala je.

"Neću dozvoliti više da se uništavaš. Oblači se. Vodim te kod frizera i idemo u kupovinu. Sutra je doček nove godine i ideš sa mnom i Mladenom."

"Ne pada mi na pamet!"

"Nisam te pitala hoćeš li ili ne, Irma. Oblači se, ili ću zvati oca i sve mu ispričati."

Irma je progutala. Nije se još usudila da kaže ocu da ju je Ignjat ostavio. Znala je koliko joj je otac konzervativan i da joj razvod nikada neće oprostiti. Klimnula je glavom i ustala. "samo da se istuširam.", promrmljala je i otišla u kupatilo.

"Ti znaš da je dva dana posle Nove Godine i tvoj rođendan, zar ne?", otac ju je upitao.

Klimnula je glavom. "Znam, tata, ali nisam mislila da slavim drugačije nego ovih godina.", promrmljala je.

Prevrnuo je očima. "To ne dolazi u obzir, Gabi. Slaviš punoletstvo i želim da proslaviš onako kako treba."

Uzdahnula je, znala je da kad njen otac nešto zacrta šanse da se predomisli su veoma male. "U redu, organizuj ga onako kako misliš da treba, tajko, meni je zaista svejedno."

"I šta želiš za rođendan?"

Zagrizla je usnicu. U tom trenutku joj je sinula luda ideja. "Sedam dana na Kopaoniku."

Iznenađeno je izvio obrvu. "Samo?"

"Mhm, ne treba mi ništa više, tata. I da, želela bih da odnesem i jednu tortu u dom."

Osmehnuo se. "Odnećemo i tortu i kompletan ručak, Gabi, znaš da to nije nikakav problem. Ovaj..."

"Neka dođe, ionako izgaram od znatiželje da je upoznam, a ti je još uvek kriješ kao zmija noge.", rekla je i nacerila se. Znala je da je njenom ocu neprijatno, ali ona u tome nije videla ništa loše, ni čudno. Smatrala je da treba da nastavi svoj život. U stvari, smatrala je da je odavno trebao da nastavi svoj život, ali se nikad nije mešala u to. Sad je bila isuviše radoznala da upozna tu ženu, koja je najzad njenog oca vratila među žive.

Pomazio ju je po kosi. "Nikad nisam ni pomišljao da ja mogu da dobijem takvo dete. Hvala ti, Gabi."

Prevrnula je očima, ustala i poljubila ga u obraz. "To je zato što si ti najbolji otac na svetu. Jebote, sutra je nova godina, a mi i danas idemo u školu, umesto da idemo u kupovinu. Moram da krenem, ionako kasnim.", progunđala je.

"Da te odvezem?"

Nacerila se. "Nije ti teško?"

Ustao je i klepio je po glavi. "Za moje dete ne može ništa da mi bude teško. Polazi.", progunđao je i pogurao je van. 

"Razredni, oprostite što kasnim..."

"Gužva u saobraćaju?"

Pocrvenela je. "Da.", promrmljala je.

Kliimnuo je. "Navikao sam, sedi na svoje mesto i budi tiha. Stranica trideset tri.", progunđao je. Osmehnula mu se, sela na svoje mesto, izvadila knjigu i zagnjurila nos unutra. Kad bi je neko gledao sa strane, rekao bi da je zaista skoncentrisana na ono u knjizi, ali ona jedino na šta je mogla da se skoncentriše bio je Ignjat, njegovi pokreti tela i duboki glas. Kao i na njegove česte poglede upućene njoj. "Gabrijela, ostani na trenutak."

Klimnula je glavom, pa se vratila u učionicu. Sačekao je da i zadnji učenik napusti učionicu, a onda joj prišao, obuhvatio je rukom oko struka i ćeljno je poljubio. "Ignjate, jebote!", tiho je zarežala, kad ju je pustio.

Nasmejao se, još jednom je slatko poljubio, a onda se odmakao od nje. "Zašto kasniš?"

Prevrnula je očima i nasmejala se. Pokušavala je da bude stroga kad su ovakve stvari u pitanju, pa čak i ljuta, ali bi se on nasmejao i ona bi zaboravila na sve. "Doručkovala sam sa tatom, hoće da slavim rođendan onako kako svi slave. Mene to smara, ali moram da mu ugodim, pogotovo što ću najzad upoznati i tu njegovu. Usput, tražila sam da mi uplati sedam dana na Kopaoniku. Ideš sa mnom?", vragolasto je upitala.

Nacerio se. "Idem sa tobom gde god želiš, Gabi. Šta si odlučila, gde želiš na doček?"

"Stan ne dolazi u obzir?"

Odmahnuo je glavom. "Ne. Zaboravi, Gabi, idemo negde."

"U redu, onda Novi Sad. Moram da krenem, zvoni za sledeći čas. Vidimo se kasnije.", promrmljala je i krenula na vrata, kad joj je preprečio put i izvio obrvu. Nasmešila se, pridigla se na prste i slatko ga poljubila, a onda je pustio da ode.

"Šta je hteo razredni?"

Uzdahnula je. Izgovori su joj ponestajali za njegovo ponašanje. Definitivno će morati da porazgovara sa njim o tome. "Da me pita da li i dalje stoji da ću odneti tortu i ručak za moj rođendan u sirotište. Pomaže mi oko volontiranja tamo."

"Možemo li i mi sa tobom taj dan? Ponećemo i mi poklone deci."

Iznenađeno je pogledala u Gordanu. "Naravno, nisam očekivala..."

"Da i mi možemo da budemo dobre?", Vanja je nasmejano upitala.

Prasnula je u smeh. "Ne, bre. Nisam očekivala da vas to interesuje. Naravno, ići ćemo zajedno.", nasmejano je rekla. "Hajde, evo veštice.", promrmljala je i umarširala u učionicu.

"Dobar dan."

"Dobar dan, nastavnice.", horski su odvratili.

"Danas vas pitam. Kod mene vam još nisu zaključene ocene. Gabrijela, ustani." Mirno je klimnula glavom i ustala. Odgovaranja se nije plašila, znala je da zna sve. Dvadeset minuta kasnije i ko zna koliko nastavničinih pitanja, ova je klimnula glavom. "U redu, sedi. Imaš dvojku."

Pogledala ju je. "Molim?"

"Dvojka, sad sedi."

"Ne pada mi na pamet. Idem iz ovih stopa kod direktora.", zasiktala je, uzela ranac i krenula ka vratima.

"Ako se odmah ne vratiš, ostaviću ti jedinicu."

"Samo napred, nastavnice, ja sad idem kod direktora i tražiću komisiju.", progunđala je, izašla iz učionice, zalupila vrata, pa se uputila u direktorovu kancelariju. Znala je da Ignjat ima čas i nije želela da ga uznemirava. Pokucala je na vrata.

"Uđi."

Otvorila je vrata i provirila unutra. "Mogu li da uđem, direktore?"

Klimnuo je glavom. "Izvoli, Gabrijela. Šta se sad desilo?", mirno je upitao. Bila mu je čest gost, pa se i nije iznenadio kad ju je ugledao.

"Nastavnica istorije mi je ostavila dvojku iz tog predmeta. Svaki put, od prvog dana, do danas sam znala odgovor na svako postavljeno pitanje. Želim komisiju."

Uzdahnuo je. Nije znao šta se dešava, ali sukob između nje i nastavnice je tinjao, sve dok nije eskalirao. "Sačekaj malo.", promrmljao je i ustao, pa izašao iz kancelarije. Uskoro se vratio sa Ignjatom i nastavnicom. "Gospođice Kokić, mogu li da znam u čemu je problem?"

"Ja ga ne vidim, gospodine direktore, dala sam joj ocenu za koju smatram da zaslužuje. To je moj posao i moje pravo."

"Gabrijela zahteva komisiju. Kolega Drakuliću, da li se Vi slažete sa tim?"

Klimnuo je glavom. "Da, Gabrijela je odličan učenik, gospodine. Nisam bio na njenom času, ali sam sasvim siguran da govori istinu.", mirno je rekao.

Direktor je klimnuo glavom. I sam je čuo pohvale što se tiče Gabrijelinog učenja i ni malo ga nije iznenadila njena samouverenost da traži komisiju. "U redu. Koleginice, otkažite sledeži čas, kao i Vi, kolega. "

"Direktore, zar se to proverava moj rad?", nastavnica je uvređeno upitala. 

Bledo ju je pogledao. "I sami znate da učenik ima pravo da traži komisiju, ukoliko misli da zna za bolje, koleginice. Gabrijela je to i uradila. Ja ne planiram da nam svima uništim odmor i čekam, pa će se odmah to obaviti.", progunđao je.

Gabrijela se jedva suzdržala da joj se zlobno ne naceri, kad je videla da ju je uhvatila panika. "U redu. Moram da nastavim čas, izvinite me.", promumlala je i izašla iz kancelarije.

Direktor je pogledao u Ignjata. "Mogu li da znam šta se dešava između koleginice i Gabrijele?"

Ignjat je slegnuo ramenima. "Zaista ne znam, gospodine. Od samog početka imamo problem sa njom, pogotovo Gabrijela, Vanja i Gordana, mada i celo moje odeljenje ima pritužbe na njeno ponašanje i rad, gospodine."

"Zašto ja o tome nisam obavešten?"

Ignjat je uzdahnuo. "Zato što sam mislio da mogu to da rešim sa njom na kolegijalan način, gospodine."

Klimnuo je. "U redu. Ukoliko Gabrijela zaista dokaže što je rekla, biće sankcionisana. Možete da idete, Gabrijela, pripremi se, čim bude zazvonilo za sledeći čas bićeš pozvana."

Klimnula je glavom i krenula van. "Hvala Vam, direktore.", promrmljala je i izašla van, a i Ignjat za njom.

Ljutito ju je pogledao. "Zašto me nisi zvala?"

Uzdahnula je i pogledala ga. "Zato što ste imali čas, razredni."

Uzdahnuo je. "U redu. I ja žu biti prisutan na komisiji. Hajde, vrati se na čas i drži jezik za zubima, Gabrijela."

Osmehnula mu se. "Ne brinite.", promrmljala je i pohitala ka učionici

Pokucala je i ušla unutra, kad ju je nastavnica presekla. "Na mom času nećeš prisustvovati. Napolju sačekaj komisiju."

Gabrijela je ponosno klimnula glavom, a onda izašla iz učionice i zatvorila vrata. Izašla je ispred škole, sakrila se iza škole i zapalila cigaretu. Nije bila nervozna, znala je da će na svako moguće pitanje znati odgovor i uopšte se nije nervirala zbog toga. I prokleto se nadala da će nastavnica biti sankcionisana onako kako i treba. Uskoro je zvonilo za početak časa i Gabrijela se našla pred komisijom od troje nastavnika, Ignjatom i nastavnicom Kokić, kao i direktorom. "Dobar dan, Gabrijela. Direktor nam je izneo tvoj problem. Da li si spremna?"

Mirno je klimnula glavom. "Jesam, gospodine."

Mirno, jasno, glasno i opširno je odgovarala na svako postavljeno pitanje narednih pola sata. Trojac iz komisije se zagledao između sebe kad su završili. "Gabrijela, koja ti je ocena zaključena?"

"Dvojka, gospodine."

Čovek se ironično nasmejao. "Upravo je podignuta na pet. Godpodine, mislim da se i Vi slažete sa nama?", upitao je direktora.

"Bez sumnje, gospodine. Koleginice Kokić, pođite sa mnom.", ljutito je rekao i izašao iz kabineta, a za njim i nastavnica Kokić.

Ovo troje je ustalo. "Čestitam, Gabrijela."

Osmehnula se. "Hvala Vam, gospodine."

"Nema na čemu, sve si sama uradila. Doviđenja, gospodine Drakuliću.", promrmljali su, okrenuli se i otišli.

Gabrijela je najzad dozvolila sebi da pogleda u Ignjata i nasmejala se kad je videla kako je ponosno gleda. "Nadam se da ste zadovoljni, razredni."

"Isuviše. Vidimo se kasnije.", promrmljao je, pomilovao je po obrazu, okrenuo se i izašao iz kabineta, u koji su samo par sekundi kasnije uletele Vanja, Gordana i ostale devojke.

"I?"

"Idemo da proslavimo, dobila sam pet i mislim da smo se otarasili veštice.", nasmejano je rekla.

"To, bre! Tačno sam znala. Ti častiš?"

"Celo odeljenje, idemo.", rekla je cerekajući se i izašla van. Znala je da će se lako snaći u novoj školi, specijalnost joj je bila da se snađe u svakoj situaciji, ali nije ni slutila da će je celo odeljenje zavoleti i da niko od njih neće na nju gledati kao na žerku Avrama Marvića, već kao na Gabrijelu i ono što je ona bila.