Već je bilo prošlo sedam kad su došli kod Avrama. "Tata!", veselo je rekla, zagrlila ga i poljubila ga u obraz, a onda ga pustila i poljubila Željanu. "Dobro, neću da zvučim nezahvalno, ali koje to iznenađenje imate za mene?", radoznalo je upitala.

Avram se nasmejao. "Idi u svoju sobu, pa vidi.", rekao je i nacerio joj se.

Prevrnula je očima, na brzinu poljubila Ignjata u obraz, a onda potrčala ka svojoj sobi. Otvorila je vrata, raširila oči, a onda vrisnula, pa potrčala ka Ilini i zagrlila je. "Otkud ti ovde, lepotice?", oduševljeno je upitala.

"Čika Avram i teta Željana su danas bili kod direktorke i posle su došli po mene. Rekli su mi da ću od danas živeti ovde i da ću dobiti tvoju sobu. Ne ljutiš se, zar ne?"

Zasmejala se, povukla je u zagrljaj, pa je slatko poljubila u obraz. "Naravno da ne, sve što vidiš u ovoj sobi je tvoje od danas. Pošto sutra imam goste , među kojima ćeš biti i ti, prekosutra ćemo otići u kupovinu.", promrmljala je, uzela je za ruku i povela je van.

"Šta kupujemo?"

Gabrijela ju je pogledala i nacerila se. "Šta god poželiš.", nasmejano je rekla i uvela je u dnevni boravak. "Vidi ko nam je tu, Ignjate."

Okrenuo se, a onda se nasmejao, ustao sa kauča, pa im prišao i čučnuo kraj Iline. "Dobro došla, lepotice.", nežno je rekao, a onda je poljubio u kosicu, pa ustao, uzeo Gabi za ruku i poveo je za sobom. Seo je, Gabi se smestila do njega, a Ilina joj se uvukla u zagrljaj. 

"E, sad da čujem, gde ste ceo dan? Imam osećaj da nešto krijete."

Gabi je pogledala u Ignjata. Uzdahnuo je, namignuo joj, a onda pogledao u Avrama. "Pre dva dana se u mojoj kancelariji pojavila žena koja traži svog sina. Na osnovu svega što je rekla i mog dosijea, taj sin sam ja. Bili smo danas kod nje na ručku."

Avram ga je pogledao. "Ne bih da zvučim bezobraznoi, Ignjate, ali mogla je i ranije da se seti da ima dete.", progunđao je.

"Nemoj tako, tata. Saslušaj prvo.", progunđala je i prenela sve što im je Ignjatova majka rekla.

Avram je na kraju uzdahnuo i klimnuo glavom. "Ne mogu da verujem kakvi sve ljudi postoje na ovom svetu. Zaista mi je žao žene."

"Kako se ti, Ignjate osećaš? Znam da to nijednom ostavljenom detetu nije lako.", Željana je promrmljala. Ona je radila sa takvom decom i znala je kroz kakav pakao prođu, nakon što im se javi neki od roditelja. 

Slegnuo je ramenima. "Ne znam, Željana, mislim da nije toliko uticalo na mene, zahvaljujući Gabrijeli.", promrmljao je i pocrveneo.

Avram se nasmejo. "Dobro, to je najbitnije."

Gabi se namrštila, pa ćušnula Ignjata i pokazala glavom na Ilinu. "Što si se zamislila, lepotice?"

"Ja ne želim da se moja mama pojavi i odvede me odavde.", zabrinuto je rekla.

Gabi se osmehnula i jako je zagrlila. "Sad si ovde i moj tata neće dozvoliti da te bilo ko odvede od nas, jel tako, tata?"

Avram je klimnuo glavom. "Tako je, sad si deo naše porodice i ne damo te nikome.", nežno je rekao, a onda pogledao u Ignjata. "Ignjate, Željana misli da bi najbolje bilo da dam te pare Ceci i Goranu i da ih se najzad otarasimo."

ignjat je uzdahnuo. "Ne znam, Avrame, plaši me to što može da nastavi da nas ucenjuje, ako joj jednom popustiš. Danas trista hiljada, sutra može da traži i više."

Klimnuo je. "I o tome sam razmišljao, Ignjate, zato sam rešio da, ukoliko joj budem i dao te pare, sklopimo ugovor da ona i Goran nikad više ne smeju prići nikome od nas. Za svaki sledeći put bih imao dokaza da je strpam u zatvor.", progunđao je.

Ignjat je pogledao u Gabrijelu i izvio obrvu. Slegnula je ramenima. "Ja bih ih najradije pustila da pocrkaju od gladi, Ignjate, jer su oboje nesposobni da zarade za život, ali tako želim naš mir i da nas svi ostave najzad na miru. Novinari su nas već izgustirali, od najavljene tužbe skoro da i nema tekstova o nama. Jednostavno, želim da živim bez svih njih u svojoj budužnosti.", progunđala je.

Uzdahnuo je i klimnuo glavom. Razumeo je njenu želju, jer je i sam želeo isto. Znao je da će prašina koju su podigli spasti isto onako brzo, kao što se i podigla, asli isto tako je znao da Ceca i Goran,, kao i Irma neće tako lako odustati. "U redu, onda neka tako i bude.", jednostavno je rekao. "Avrame, moja majka je ponudila da da polovinu novca za..."

Avram je odlučno odmahnuo glavom. "Ne, Ignjate. Vas dvoje se tek upoznajete i stvarate odnos. Ne želim, a pretpostavljam da ni ti ne bi želeo, da joj se osećaš dužnim za bilo šta. Uostalom, za mene to i nije neka cifra, pokajao sam se što nisam odmah dao, čim su krenuli da vas linčuju, ali Gabi nije želela ni da čuje za to."

Ignjat je odmahnuo glavom. "Nisam ni ja. Da budem iskren, zaista nisam očekivao da će biti toliki pritisak na nama, Avrame. Meni ni sad ne smeta, ali znam da Gabi boli kad nas čudno gledaju i šapuću iza nas.", progunđao je.

Avram ga je bledo pogledao. "Mislim da je Gabi trebala da bude spremna na sve, ukoliko bi se saznalo, Ignjate. Mlada jeste, ali ne toliko da ne zna da je to između vas na neki način zabranjeno."

"I bila sam sprmna, ali ne i na to da ga nazivaju svakakvim imenima, jebote. Daj, tata i sam znaš..."

"Kakav je narod? Da, ja sam to vrlo dobro znao od samog početka, a ti si bila, čini mi se, zaboravila. Koliko je godina prošlo od kad su me razvlačili po novinama, a i sad me razvlače po ustima, iako sam dokazao da je sve to besmislica. Budi spremna da će vas i nakon što se sve smiri ogovarati i razvlačiti po ustima, pa slobodno mogu reći dok god ste živi.", progunđao je.

Prevrnula je očima. "Samo im je bolje da ćute, bar dok sam ja prisutna, za šposle me zabole.", promumlala je, na šta su se Ignjat i Avram nasmejali.

"Ne možeš protiv ogovaranja, Gabi i nemoj da obraćaš pažnju na takve stvari", Željana ju je dobronamerno posavetovala. "Sad kad smo najbitnije rešili, idemo da jedemo. Ta mala nije htela ni da čuje da večera, dok ti ne dođeš.", nasmejano je rekla i pokazala glavom na Ilinu, pa ustala. 

Gabi je ustala, a onda uzela Ilinu za ruku i povukla je ka kuhinji. "Tako nešto više neću ni da čujem, lepotice. Nekad možda neći moći da dođem, a to moraš lepo i fino da jedeš, važi?"

Ilina je klimnula glavicom. "Obećavam, Gabi."

Bila je prošla ponoć kad su se vratili u svoj mali stan. Gabi se oteturala u njihovu sobu, pa se stropoštala u krevet. "Možeš li da veruješ da su doveli Ilinu kući?"

Nasmejao se, legao do nje i pogledao je. "Moram da priznam da sam iznenađen, Gabi. Dete je velika obaveza, a njih dvoje tek počinju zajednički život.", promrmljao je.

"I ja bih želela naše dete.", ispalila je, a onda se pokajala kad ju je šokirano pogledao. "Izvini, ja..."

Odmahnuo je glavom, a onda je privukao sebi i željno je poljubio. "I ja bih želeo dete, Gabi, ali mislim da sad nije pravo vreme za to. Prvo, ti tek završavaš srednju školu, znam da imaš ambicije i želim da ih ispuniš. Ne želim da žurimo, pa da se jednog dana pokaješ što si tako ishitreno donela odluku. "

Osmehnula se i nosem prešla preko njegovog, a onda nakrivila glavu, pa ga željno poljubila. Jako ju je stegao uz sebe, zapleo jezik sa njenim i izvio kukove ka njoj. Jebeno ju je želeo. Njeno priznanje da bi želela njihovo dete ga je gurnulo preko ruba i, uprkos malopre izgovorenim rečima, probudilo u njemu onog pećinskog čoveka, kojeg su ljudi vremenom uspeli da istisnu iz sebe i podrede ga razumu. U tom trenutku je taj pećinski čovek ovladao sa njim i pobedio svaki glas razuma. Na brzinu ju je skinuo, skinuo sve sa sebe i u jednom potezu se nabio u nju. Glasno je zastenjala, izvila kukove ka njemu i jako ga stegla uz sebe. Brzo se pomerao, grubo je ljubio i grizao joj usne i sve jače je stezao uz sebe. Uzvraćala mu je grube poljupce, kroz njih mu pokazivajući svu svoju želju i ljubav. Uskoro su zajedno svršavali, jako se držeći jedno drugog. Pogledao ju je i ona mu se osmehnula. "Volim te, najviše na svetu."

Nasmejao se i slatko je poljubio. "I ja tebe volim, Gabi. Spavaj sad.", nežno je rekao, kad je video da joj se oči same sklapaju. Klimnula je glavom, zagnjurila lice u njegove grudi i istog trenutka zaspala. Ostao je da je pos,atra još neko vreme, uživao je u pogledu na njeno usnulo lice, a onda i sam zaspao.

"Molim?"

"Za sat vremena hoću da vidim tebe, onog kretena i Irmu u svojoj kancelariji, ne pojavite li se, očekujte tužbu za ucenjivanje i iznudu.", Avram je progunđao i spustio slušalicu.

"Gospodine, jeste li sigurni u to? Još uvek možete to da rešite na sudu.", njegov advokat je mirno rekao.

Avram je otpio gutljaj viskija, pa klimnuo glavom. "Siguran sam, Marko. Mojoj ćerki, a i meni, je više dosta problema. Želim da mirno nastavimo sa životima, a mislim da je ovo najlakši način. I sam znaš da, uprkos svom mom uticaju, to suđenje može da se oduži u nedogled, a za sedam dana se ženim i želim da ostavim prošlost iza sebe. Ako ću sa tom lovom kupiti mir, nije velika cena."

Čovek je klimnuo glavom. "Nadam se i da ćete uspeti, gospodine. Kako je gospođica Gabi?"

Osmehnuo se. "Sprema ručak za mene, Željanu i svekrvu. Nek nam je Bog u pomoći, ona nikad ni jaja nije pržila.", progunđao je kroz smeh.

Skoro sat vremena kasnije u kancelariju su ušli Goran, Ceca i Irma. Prezrivo ih je pogledao, a onda im pokazao da sednu. "Zašto si nas zvao, Avrame? Dosadilo ti da dadiljaš ćerku i zeta razvratnika?"

"Zaveži, sad ja pričam.", zarežao je. "Dobićete pare koje ste tražili, ali predhodno ćete mi potpisati neke papire. Želim da se osiguram da ni jedno od vas troje neću nikad više videti, ni ja ni moja ćerka.", progunđao je i pobacao papire isprd njih. "Ti ćeš potpisati i ovo. To je rešenje o razvodu. Ignjat ga je već potpisao, kad potpišeš i ti, bićeš slobodna i imaćeš pare na računu.", progunđao je i Irmi pružio još jedan papir.

"A ako ne potipšem?"

Slegnuo je ramenima. "Bićeš slobodna, a ja ću i dalje imati sto hiljada eura, kojih bih dao tebi. I sama si svesna da bi samo odlagala neizbežno, ovako bi olakšala sebi i plus bi na računu imala pare, koje inače nikad u životu ne bi ni videla.", mirno je rekao.

Ljutito ga je pogledala, a onda posle kraćeg razmišljanja potpisala oba papira. "Evo.", zarežala je.

Zadovoljno je klimnuo glavom. Nije ni sumnjao da će pohlepa preovladati i da će potpisati ipak papire. Zatim je pogledao u Cecu i Gorana. "U čemu je problem, kad još uvek niste potpisali?"

"Ti tražiš da se odreknem prava da viđam svoju ćerku."

Avram je prevrnuo očima. "To je ona zahtevala. Ne želi više da ima bilo kakav kontakt sa tobom i, kad je odlučila da pristane da vam dam lovu, jedini joj je uslov bio to.", mirno je odgovorio, gledajući je u oči. Iznenađeno je shvatio da ju je to zabolelo. 

Pogledala je u Gorana. "Potpiši, draga, da te voli, nikad ne bi zahtevala da to bude u ugovoru."

Klimnula je glavom i, poput marionete, uzela olovku, pa potpisala ugovor. Avram je u tom trenutku shvatio da je sve, od samog početka, bilo samo i isključivo Goranovo maslo, a da je Ceca samo instrument u njegovim rukama. Pomalo mu je bilo žao bivše žene, ali sama je bila kriva za situaciju u kojoj se nalazila. Za njom je i Goran potpisao svoj papir, a onda je i Avram ispotpisivao sva tri papira. "U toku dana će vam leći novac na vaše račune, sad odlazite, ne mogu više da vas gledam.", arogantno je progunđao.

Pogledali su se, a onda svo troje izašli van. "I to smo rešili.", Goran je zadovoljno rekao.

"Pa, mislim da je ovo razlog za jedan lep ručak i proslavu. Ja častim, dobila sam i slobodu i lovu.", Irma je zacvrkutala, na šta se Goran nasmejao. 

"Onda idemo negde na ručak.", promrmljao je.

Ni jedno nije obraćalo pažnju na Cecu. Gutala je knedle, pokušavajući da spreči suze. Zbog svoje želje da bude srećna sa Goranom, izgubila je ćerku. I, činilo joj se, nije bilo vredno, jer je ona sve manje bila srećna, ali toga je nekako tek u ovom trenutku postala svesna.