Dva i po sata kasnije je puštena iz policijske stanice. Ugledala je Ignjata kako je čeka, pa mu potrčala u zagrljaj. Ovio je jake ruke oko nje i jako je stegao uz sebe. "U redu je, ljubavi. Prošlo je.", promuklo je rekao.

Odmahnula je glavom. "Nije prošlo, suđenje me tek čeka, samo je tužioc odlučio da ga čekam na slobodi.", promucala je. 

Uzdahnuo je, malo je odvojio od sebe i pogledao je u oči. "Biće sve u redu, obećavam ti.", nežno je rekao, pa je još nežnije poljubio.

"Khm, izvinite što vas prekidam. Gospođice Gabrijela, nemate razloga za zabrinutost. U ovom slučaju, pošto Goran nije u životnoj opasnosti, možete dobiti eventualno uslovnu. Svakako ćemo i mi uzvratiti tužbom za nasilan ulaz u vaš stan i pokušaj silovanja, pa mislim da nećete dobiti ni tu uslovnu."

Klimnula je glavom. "Gde su tata i Ilina?"

"Ostao je da potpiše izjave, sad će i oni izaži, ne brinite. Evo ih."

Ilina je pustila Avramovu ruku, pa se zatrčala ka Gabrijeli. "Gabi..."

Uhvatila ju je, podigla je u naručje, a onda je slatko poljubila u obraz. "Prošlo je, lepotice. Jesi li dobro?"

Klimnula je glavicom. "Samo sam se uplašila za tebe. Mislila sam da će te odvesti negde.", zacvilela je.

Gabi je duboko uzdahnula i poljubila je u kosicu. I ona sama se plašila da će završiti u nekoj tamnoj ćeliji, daleko od svih onih koje je volela. "Neće me niko nigde odvesti, ne brini."

"Gospodine Avrame, moj posao je za sada ovde završen. Kad bude došlo vreme za suđenje, nazvaću Vas."

Avram je klimnuo glavom. "Hvala Vam, na svemu. Vidimo se.", promrmljao je i pozdravio se sa njim, pa je ovaj otišao. "Gabi, odložićemo putovanje..."

Odmahnula je glavom. "Nemoj, tata. Mislim da je Ilini potrebno da se odvoji od svega ovoga ovde i zaboravi na poslednje događaje. Nemoj da brineš za mene, Ignjat je tu."

Uzdahnuo je i klimnuo glavom. "U redu, neka ti bude, ali ako se bilo šta desi, zovi me."

"Hoću, tajko, ne brini.", nežno je rekla, a onda spustila Ilinu dole, pa čučnula kraj nje. "Slikaćeš mi sve, važi?"

Zaklimala je glavicom. "Važi, Gabi. Hoćeš li biti tu kad se vratim?"

"Mhm i istog dana ću doći da te vidim, važi?", nežno je upitala.

Klimnula je glavicom i poljubila je u obraz. "Važi."

Uzvratila joj je poljubac, a onda je ustala, pa zagrlila oca. "Hvala ti na svemu, tata."

Jako ju je zagrlio i poljubio je u teme. "Nikad više nemoj da kažeš takvu glupost.", nežno je rekao, a onda pogledao u Ignjata. "Šta god da se desi, pozovi me."

"Ne brini, Avrame.", promrmljao je i povukao Gabi u svoj zagrljaj. Rastali su se sa Avramom i Ilinom, a onda se uputili ka svojoj kući. Ušli su u stan, podigao je u naručje, pa je odneo ka sobi. Nežno ju je spustio na krevet, pa i sam legao kraj nje. "Kako si?"

Pogledala ga je i u tom trenutku dopustila sebi da se rasplače. Sve vreme je sama sebi govorila da mora da bude hladne glave i da ne sme da dozvoli da je emocije savladaju, ali ovde, u njegovom zagrljaju nije imala snage da se više bori sama sa sobom. Nije imala ni potrebe. Znala je da će on razumeti sve i da će biti tu za nju. "Ne mogu da verujem da sam bila u stanju da ubijem nekoga, Ignjate. I ne razumem da ne osećam grižu savest. I već sam videla sebe u nekoj skučenoj ćeliji, samu i..."

Uzdahnuo je, jako je zagrlio i nežno je mazio po glavi. "Znaš da nikad to ne bih dopustio, ljubavi. Slušaj me, sad ću ti doneti tabletu za smirenje, a onda ćeš spavati."

Odmahnula je glavom i grčevito ga stegla uz sebe. "Ne želim, samo ostani uz mene, molim te."

Nežno ju je poljubio, pa je još jače zagrlio. "U redu, ostaću.", tiho je rekao. Nežno ju je mazio po kosi, sve dok nije zaspala, a onda se polako izvukao iz kreveta, tiho napustio sobu, pa otišao u kuhinju. Duboko je uzdahnuo kad je video sasušenu krv na pod, zatim otišao u kupatilo po lavor i krpu, pa počeo da čisti. 

"Treblo je da očistim čim smo došli.", tiho je rekla i kleknula kraj njega.

Pogledao ju je, pa je poljubio. "Nije mi teško. Zašto si ustala?"

Slegnula je ramenima. "Probudila sam se, a tebe nije bilo u sobi. Daj da ti pomognem."

Odmahnuo je glavom. Nije želeo da ona to dodiruje, plašio se da ne bi tako dobro podnela, jer je malopre video da je psihički slomljena. "Ja ću, ti nam stavi kafu.", nežno je rekao.

Nežno je prešla rukom kroz njegovu kosu, zatim ustala i uradila kako je rekao, kad je neko pozvonio na vrata. Otvorila ih je i ugledala uplakanu Cecu ispred njih. "Mama..."

"Zvao me je Avram i rekao mi šta se desilo. Jesi li dobro? Jel te povredio?"

Uzdahnula je, zagrlila je, pa je uvela u stan i zatvorila vrata za njima. "Nije, mama, ne brini. Hajde, smiri se, nije dobro da se potresaš toliko u tom stanju.", nežno je rekla i uvela je u kuhinju. "Nemoj to da gledaš.", promrmljala je kad je videla kako Ceca izbezumljeno zuri u fleku krvi.

"Ja sam kriva, samo ja. Ja sam ga dovela u naš život, ja sam..."

Gabi je uzdahnula. Nije mogla da ne pomisli isto, ali je videla da joj je isuviše teško, pa nije želela da joj dodatno staje na muku. "Mama, gotovo je. Svi grešimo. Hajde da ne razgovaramo o tome, molim te."

"Šta je želeo od tebe?"

"Mama..."

"Pitala sam šta, Gabi?"

"Da me siluje.", promrmljala je. "Pokušao je, ali nije i prestani da plačeš, molim te."

"Uništila sam život rođenom detetu. I tebi i ovom što treba da se rodi."

Ignjat je završio sa čišćenjem, a onda pogledao u Gabi. "Otići ću da nam kupim nešto za ručak, važi?" Klimnula je glavom, slatko je poljubio i izašao iz kuhinje. Prvo, zaista je mislio da njih dve trebaju nakon svega da nasamo porazgovaraju, a drugo nije mogao da je teši, ne u ovom trenutku. Gabi ju je upozoravala, nije joj verovala i, da se nije snašla, Gabi bi platila svu njenu glupost. Da je kojim slučajem ubila skota, sad ne bi bila  u njihovom stanu i sa njim i zaista nije mogao, a da ne krivi Cecu za sve što se desilo. "Doneo sam sve... Gde je Ceca?", zbunjeno je upitao kad je video da Gabi sama sedi, puši cigaretu i gleda u jednu tačku.

Trgla se i pogledala. "Otišla je kući. Nije mogla da se smiri i rekla da će doći kad se malo smiri.", promrmljala je, ustala, a onda mu prišla i zagrlila ga oko struka, pa se pridigla na prste i strastveno ga poljubila. Ona nije želela da razmišlja više o onome što se desilo, želela je Ignjata, njegovu strast i toplotu njegovog golog tela uz svoje. Shvatio je to i bez ijedne njene reči, podigao je u naručje, pa je poneo ka sobi. Nežno ju je spustio na krevet, legao preko nje i još nežnije je poljubio. Vodili su ljubav polako i nežno, dok su se grčevito držali jedno drugog. Zajedno su dočekali ono najlepše. Dugo nakon toga su se samo grlili, ljubili i šaputali nežne reči jedno drugom.

Dva meseca kasnije je stajala ispred sudije i gledala ga u oči, očekujući da donese presudu. Bila je smirena. Pred svako ročište je osećala mučninu u želudcu, jer je znala da će svaki put videti Gorana i sve što je želela bilo je da se to sve završi, kakva god da presuda bila. Samo da ga nikad više ne vidi, to je želala. "Nakon svega što sam čuo, izjava svedoka i dokaza, koji su izneti ispred mene, ja jedino mogu da Vas oslobodim i poželim Vam sreću, gospođice Marvić."

Goran je skočio u tom trenutku sa stolice. "Želim pravdu, pokušala je da me ubije!"

Sudija ga je mirno pogledao. "Vi ćete svoju pravdu dobiti, kad kolega koji vodi Vaš slučaj bude doneo svoju presudu. Nadam se da će biti pravedan i osuditi Vas na par godina zatvora. S' ovim završavamo ovo suđenje. Doviđenja.", promrmljao je, ustao, okrenuo se i izašao iz sudnice.

Gabi se okrenula, a onda pogledala u Ignjata, pa mu potrčala u zagrljaj. "Najzad je sve gotovo!"

Nasmejao se, pa je zavrteo u krug. "Rekao sam ti da će sve biti u redu. Sutra putujemo."

Zbunjeno ga je pogledala. "Gde?"

"Videćeš.", promrmljao je, spustio je dole i povukao je ka izlazu. Iskupili su se svi zajedno na ručku u jednom restoranu, gde su proslavili sudijinu odluku, a onda su se njih dvoje vratili u stan. "Već je sve spakovano, Ceca mi je pomogla. Ujutru krećemo."

Prekrstila je ruke na grudima. "Šta muljaš?"

Uhvatio je za bradu i slatko e poljubio. "Videćeš.", promrmljao je, pogurao je ka kauču i legao preko nje kad je legla. 

"Stvaro, Venecija?", uzbuđeno je zacičala kad joj je pružio avionsku kartu.

Slegnuo je ramenima. "Mislio sam da si rekla da bi volela da se vratiš tamo."

Zasmejala se i bacila mu se oko vrata. "Sa tobom bih krenula i na kraj sveta, a ne u Veneciju.", nasmejano je rekla i slatko ga poljubila.

"I ja bih sa tobom, ljubavi. Volim te, Gabi."

"I ja tebe volim, Ignjate.", prošaputala je. 

Već je bilo kasno popodne kad su sleteli u Veneciju. Došli su u sobu i on je pogledao. "Sačekaj.", promrmljao je, a onda otvorio kofer i počeo da pretura po svojoj torbi. "Evo je.", promrmljao je i izvukao kesu iz koera, pa joj pružio.

"Šta se dešava, Ignjate?"

"Videćeš, idi i presvuci se.", progunđao je.

Prevrnula je očima i otišla u kupatilo. Izvadila je iz kese dugu, crnu haljinu, sa otvorenim leđima i velikim šlicem. Oduševljeno je dahnula, na brzinu skinula sve sa sebe, a onda pažljivo navukla haljinu na sebe i pogledala se u ogledalo. Nije mogla da veruje koliko joj dobro stoji, izgledalo je kao da je krojena za nju. Malo je popravila šminku, a onda izašla van i pogledala u Ignjata. Zapanjeno je raširila oči kad je shvatila da se i on preobukao. Na sebi je imao crne farmerke i belu košulju. "Jebote... Šta se dešava?"

Odmerio ju je, a onda je privukao uz sebe i strastveno je poljubio. "Idemo u jednu malu šetnju.", promrmljao je i poveo je van.

Gabi je primetila da je zamišljen i nervozan, dok su u tišini šetali Venecijom. Uskoro su se našli na doku i u par reči se nešto dogovorio sa čovekom koji je bio tu, a onda sišao u gondolu, pa joj pružio ruku. Prihvatila je, sišla dole i pogledala ga. "Ignjate..."

"Mmm?"

"Volim te i ne volim što si toliko nervozan. Šta ti je, jebote?"

Nasmejao se, privio je uz sebe i željno je poljubio. "Strpi se.", promrmljao je.

Prevrnula je očima, okrenula mu leđa, ušuškala se u njegov siguran zagrljaj i očarano posmatrala Veneciju. Činila joj se još lepša nego prošli put. "Pogledaj ovaj zalazak sunca, predivan je.", oduševljeno je rekla. 

"Ono što ja vidim jeste predivno, Gabi, a to0 si ti. Gabi, ovaj..."

Izgubila je živce, odvojila se od njega, pa se okrenula i pogledala ga. "Ignjate, reci više, aman brineš me!", dreknula je.

Pocrveneo je, a onda nespretno izvadio nekakvu kutijicu iz džepa. Otvorio je, pa je pogledao u oči. "Hoćeš li biti moja do kraja života?", promuklo je upitao.

Zapanjeno ga je pogledala, a onda mu se bacila oko vrata i jako ga stegla. "Više od svega!", prošaputala je.

Povukao ju je za kosu i pogledao je, pa spustio usne na njene i željno je poljubio. "Obećavam ti da ću sve sve od sebe dati da te usrećim i da te zaštitim u svakom trenutku od svega, ljubavi."

Prešla je nosem po njegovom, a onda ga strastveno poljubila. "Znam, volim te, Ignjate.", prošpautala je.

Odvojio je nežno od sebe, uzeo joj ruku u svoju i stavio prsten na njen prst, pa je slatko poljubio u ruku. Zasmejala se, poljubila ga u nos, a onda se privila uz njega. "I ja tebe volim, Gabi. Sad idemo na večeru, nisam bio siguran da li ćeš pristati, ali sam ipak sve rezervisao i..."

Zabezeknuto ga je pogledala. "Nisi bio siguran?"

"Mlada si, Gabi."

Prevrnula je očima. "I tebe sam prepoznala odmah, Ignjate.", prošaputala je. "I želim da provedem ceo život sa tobom."

Uskoro su bili u restoranu. Nije mogla da veruje u ono što je videla ispred sebe, nije znala ni kad ni kako je sve organizovao, ali joj je srce lupalo kao ludo. Ovaj muškarac je bio ono savršeno što bi svaka žena poželela, a on je želeo nju. Nije znala ni kako ni zašto, ali je bila zahvalna na njemu. Večerali su, a onda su proveli celu noć zagrljeni i vodili ljubav do iznemoglosti. Zaspala mu je na grudima, zadovoljena i srećna, kao što nikad nije bila. Ignjat je ostao da je posmatra, ni sam ne verujući da je ova devojka te noći pristala da bude njegova za čitav život. Znao je da je isuviše mlada, ali je isto tako znao da će njih dvoje uspeti i biti srećni, on će se pobrinuti da uvek ima osmeh na licu.